Димитрије Георгијевић

димитрије георгијевић старик
димитрије георгијевић старик
Лични подаци
Датум рођења	15. октобар 1884.
Место рођења	Пожаревац, Краљевина Србија
Датум смрти	30. јануар 1959. (74 год.)
Место смрти	Београд, НР Србија, ФНР Југославија
Професија	војно лице
Деловање
Члан КПЈ од	1919.
Учешће у ратовима	Први светски рат; Октобарска револуција; Шпански грађански рат; Велики отаџбински рат; Народноослободилачка борба
Служба	Аустроугарска војска; Црвена армија; Интернационалне бригаде; НОВ и ПО Југославије; Југословенска народна армија; 1914 — 1917.; 1917 — 1922.; 1937 — 1939.; 1944 — 1952.
Чин	генерал-потпуковник
У току НОБ	политички комесар; Прве југословенске бригаде
Одликовања

Димитрије Георгијевић Старик (Пожаревац, 15. октобар 1884 — Београд, 30. јануар 1959) био је учесник Октобарске револуције, Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и генерал-потпуковник ЈНА.

Биографија

Рођен је, као Димитрије Бугарски, 15. октобра 1884. године у Пожаревцу. Био је члан Социјалдемократске радничке партије од 1908, а од 1919. године члан Радничке комунистичке партије (бољшевика).

Као војник Аустроугарске војске, у Првом светском рату, је пао у руско заробљеништво. Године 1917. ступио је у одред Црвене армије и учествовао у Великој октобарској социјалистичкој револуцији. Тада мења своје презиме Бугарски у Георгијевић.

У Црвеној армији остаје све до 1922. године, а потом врши разне дужности у Совјетском Савезу и похађа Свердловски универзитет и Аграрни институт. Учесник је Шпанског грађанског рата од 1937. до 1939. године. После слома Шпанске републике вратио се поново у Совјетски Савез.

За време Великог отаџбинског рата обављао је разне дужности у Црвеној армији, а јуна 1944. године учествује у стварању Прве југословенске бригаде у Совјетском Савезу и постаје њен политички комесар. Заједно са бригадом октобра 1944. године долази у Југославију и улази у састав 23. српске дивизије 14. српског корпуса НОВЈ.

После ослобођења Југославије био је на разним дужностима у Југословенској народној армији, имао је чин генерал-потпуковника. Био је члан Ревизионе комисије при Централном комитету Комунистичке партије Југославије. Пензионисан је 1952. године.

Умро је 30. јануара 1959. године и сахрањен у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.

Одликован је Орденом заслуге за народ са златном звездом и Орденом братства и јединства са златним венцем.

Референце

Литература

Очак, Иван Данилович (1967). Југословени у Октобру. Београд: Народна књига. COBISS.SR 156235015
Vojna enciklopedija tom II. Beograd. 1971. COBISS.SR 72915207