Доброселица (Чајетина)

насеље у општини Чајетина, Златиборски округ, Србија

Доброселица је насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 367 становника.

Доброселица
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаЧајетина
Становништво
 — 2011.Пад 367
Географске карактеристике
Координате43° 36′ 51″ С; 19° 41′ 49″ И / 43.6142° С; 19.6969° И / 43.6142; 19.6969
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина949 m
Доброселица на карти Србије
Доброселица
Доброселица
Доброселица на карти Србије
Остали подаци
Позивни број031
Регистарска ознакаUE

Историја

уреди

По народном предању у село је једном свратио Св. Сава. Домаћини су га лепо угостили, да им је био врло захвалан. Када их је упитао како се зове то место, они су одговорили "Злоселица". На тој српски светац изрекао "Од сад да се зове Доброселица!".[1]

Православна црква мала брвнара у месту, посвећена Св. Илији је подигнута 1821. године.[2] Подигнута је темељу старије, коју је градио "неки хајдук пре 200 година".[3]

Овде се налазе ОШ „Вук Караџић” Доброселица и Прераст у Доброселици. Настава у месној школи у Доброселици је почела 1870. године.

Демографија

уреди

У насељу Доброселица живи 371 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 54,3 година (52,9 код мушкараца и 55,5 код жена). У насељу има 174 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,33.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.200
1953. 1.286
1961. 1.197
1971. 971
1981. 752
1991. 541 540
2002. 405 406
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
404 99,75%
Црногорци
  
1 0,24%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

уреди
  1. ^ Милан Милићевић: "Зимње вечери: приче из народног живота у Србији", Београд 1922.
  2. ^ "Енциклопедија православља", Београд 2002.
  3. ^ "Гласник Етнографског музеја у Београду", Београд 1987.
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди