Доброселица (Чајетина)
Доброселица је насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 367 становника.
Доброселица | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Златиборски |
Општина | Чајетина |
Становништво | |
— 2011. | 367 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 36′ 51″ С; 19° 41′ 49″ И / 43.6142° С; 19.6969° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 949 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 031 |
Регистарска ознака | UE |
Историја
уредиПо народном предању у село је једном свратио Св. Сава. Домаћини су га лепо угостили, да им је био врло захвалан. Када их је упитао како се зове то место, они су одговорили "Злоселица". На тој српски светац изрекао "Од сад да се зове Доброселица!".[1]
Православна црква мала брвнара у месту, посвећена Св. Илији је подигнута 1821. године.[2] Подигнута је темељу старије, коју је градио "неки хајдук пре 200 година".[3]
Овде се налазе ОШ „Вук Караџић” Доброселица и Прераст у Доброселици. Настава у месној школи у Доброселици је почела 1870. године.
Демографија
уредиУ насељу Доброселица живи 371 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 54,3 година (52,9 код мушкараца и 55,5 код жена). У насељу има 174 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,33.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 3 | 1 | ||
80+ | 14 | 20 | ||
75—79 | 17 | 20 | ||
70—74 | 20 | 27 | ||
65—69 | 22 | 26 | ||
60—64 | 20 | 28 | ||
55—59 | 7 | 14 | ||
50—54 | 12 | 13 | ||
45—49 | 11 | 13 | ||
40—44 | 8 | 3 | ||
35—39 | 12 | 0 | ||
30—34 | 15 | 6 | ||
25—29 | 6 | 9 | ||
20—24 | 11 | 10 | ||
15—19 | 3 | 4 | ||
10—14 | 3 | 1 | ||
5—9 | 2 | 7 | ||
0—4 | 6 | 11 | ||
Просек : | 52,9 | 55,5 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 181 | 42 | 119 | 17 | 3 | 0 |
Женски | 194 | 20 | 117 | 55 | 2 | 0 |
УКУПНО | 375 | 62 | 236 | 72 | 5 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 94 | 47 | 1 | 2 | 18 |
Женски | 92 | 75 | 0 | 0 | 1 |
УКУПНО | 186 | 122 | 1 | 2 | 19 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 1 | 6 | 4 | 7 | 4 |
Женски | 0 | 0 | 3 | 11 | 0 |
УКУПНО | 1 | 6 | 7 | 18 | 4 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 2 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 3 | 0 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 2 | 0 | 0 | 1 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 1 |
Референце
уреди- ^ Милан Милићевић: "Зимње вечери: приче из народног живота у Србији", Београд 1922.
- ^ "Енциклопедија православља", Београд 2002.
- ^ "Гласник Етнографског музеја у Београду", Београд 1987.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.