Добрун
Добрун је мјесна заједница у општини Вишеград, Република Српска, Босна и Херцеговина. Дијелом своје богате историје Добрун је био и утврђени град, а касније и општина.
Добрун | |
|---|---|
 Манастир Успења Пресвете Богородице у Добруну | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Вишеград |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 46′ С; 19° 23′ И / 43.76° С; 19.38° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Добрун Добрун на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 73240 |
| Позивни број | 058 |
Географија уреди
Стари Добрун је подељен на: Доњи Добрун, Горњи Добрун и Добрунску Ријеку, док Мјесну заједницу Добрун поред поменутих чине и насеља: Бијела, Тасићи, Столац, Велетово, Ченгићи, Босанска Јагодина, Смријечје, Жагре, Златник, Турјак, Заножје, Богилице, Јабланица, Грање, Веље Поље, Небоговине, Бјељајци и Пољанице.
Мјесна заједница Добрун се простире на 85,64 km² и граничи се на истоку са Општином Ужице, а на сјевероистоку са Општином Бајина Башта, односно Републиком Србијом. Са јужне стране граничи се са Општином Рудо, а са осталих дијелова граничи се са селима која припадају мјесним заједницама Прелово, Вардиште, Дринско и Вишеград-центар.[1]
Историја уреди
Град Добрун је најпознатији средњовековни град у овој области, а био је познат још у 15. веку. Град се налази на путу Вишеград-Ужице, на око 12 километара од Вишеграда. Он се састојао од тврђаве са жупским двором и три куле-стражарнице. Према народном предању град је саграђен око 1440. године, а подигла га је „проклета Јерина“, жена Ђурђа Бранковића. Ипак за ове тврдње на постоје поуздани историјски докази. У току средњег вијека око града је постојало насеље у коме су боравили дубровачки трговци.
Постоји још једно народно предање о постанку града које је забележио свештеник Алекса Ђуровић 1887. године. У њему се помиње како је град подигао Ђурађ Смедеревац после Битке на Косовом пољу. Турски султан Селим одлучио је да освоји град и довео је бројну војску из Санџака. Војска је опколила град, али није успела да га освоји, јер је он био подигнут у стенама. Град је по предању освојен тако што је манастирски кмет Јован Калауз издао град. Он је рекао да ће из града изаћи сватови и отићи по девојку у околину Пријепоља. Султан је напао сватове и после тога се турска војска упутила према граду прерушена у сватове. Сви из града су изашли да дочекају „сватове “ тако да су их Турци лако побили и заузели град. Када су га заузели опачкали су га и разорили до темеља, а варош спалили. У том нападу је страдао и Манастир Успења Пресвете Богородице у Добруну. Од некадашњег града Добруна данас постоје само рушевине и гробови око његових утврђења.[2]
Стара црква је рестаурирана 1939.[3]
Становништво уреди
| Демографија[4] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 2.708 | |
| 1953. | 6.510 | |
| 1961. | 621 | |
| 1971. | 652 | |
| 1981. | 562 | |
Галерија уреди
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Live, Nacional (2023-06-18). „Manastir Dobrun - Očaravajuća priroda, bogata istorija i hram koji čuva Karađorđe”. Nacional.live (на језику: бошњачки). Приступљено 2024-01-21.
- ^ „Oslobođenje - Tragom legende o Dobrunu kod Višegrada: Umjesto svatova u tvrđavu dođoše vojnici na konjima”. www.oslobodjenje.ba (на језику: бошњачки). 2018-02-20. Приступљено 2024-01-21.
- ^ "Време", 9. дец. 1939
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
