Википедија

Доментијан

и један од најзначајнијих српских писаца у средњем веку

Доментијан (око 1210 — после 1264), познат у науци и као Доментијан Хиландарац, био је српски монах и један од значајнијих писаца у средњем веку.[1] Српска академија наука и уметности га је уврстила међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена.[2]

Биографија уреди

Овај писац је себе сматрао продужетком светосавског просветитељства и последњим учеником Светог Саве. Због улоге светлосних симбола у стварању књижевне симболике Доментијана су називали песником светлости.

Рођен је око 1210. године, а преминуо је после 1264. године. Већи део живота је провео као монах у светогорском манастиру Хиландару, у коме је написао своја најзначајнија дела.[1] Прво је око 1250. године, на захтев краља Уроша I (1242—1276) написао обимно житије светог Саве, а 1263/1264. године и житије светог Симеона (Стефана Немање).

Његово житије светог Саве је између 1290. и 1292. године прерадио монах Теодосије, који је навео да то ради према Доментијановим усменим упутствима.

Дела уреди

Као изворе за своја дела, Доментијан је користио Житије светог Симеона, које је написао Стефан Првовенчани (1242—1276), нарочито у свом Житију светог Симеона, у коме је поједине делове преносио од речи до речи[3].[4] Још један од списа који су имали утицај на његова дела је и панегерик светом Владимиру (980—1015), који је, средином XI века, написао кијевски митрополит Иларион (1051—око 1054)[3]. Оба његова дела представљају импресиван приказ библијског и теолошког образовања[3] које је имао, а значајна су и као историјски извори, иако им се, као изведеним делима, прилази са резервом[3].

Житије Светог Саве одликује тежња ка јасном и прегледном изношењу чињеница, а и изостаје тежња за наративном разрадом појединости. Догађај је за Доментијана тек повод за откривање битније божанске сврхе делања главног јунака. Овај поступак има као последицу претварање наративне структуре у симболичку. Томе су заслужне и библијске паралеле, цитати и светлосни симболи.

Још једна карактеристика овог дела је у томе што писац настоји да у сваком тренутку дела види јунаков прошли и будући живот — односно поседује перспективу целине. Доментијаново „Житије светог Саве“ је специфична мешавина библијско хришћанске перспективе и надисторијских и натприродних погледа. Тако је Савин животни пут симболички приказан као кружење Сунца са истока на запад — од Свете горе, до отаџбине. Ђура Даничић објавио је Доментијанова житија у Београду 1865.[5]

У мају 2023. године у Нишу је организована прва научна конференција посвећена Доментијану.[6]

Превод на савремени српски језик уреди

  • Живот светога Саве и светога Симеона. Превео др Лазар Мирковић. Са предговором др Владимира Ћоровића. Београд, СКЗ, 1938.
  • Дела. Приредио Ђорђе Трифуновић. Београд, Нолит, 1963.
  • Живот светога Саве и Живот светога Симеона. Превод Лазар Мирковић, приредила Радмила Маринковић, Београд, Просвета и СКЗ, 1988, Стара српска књижевност у 24 књиге, књ. 4.
  • Житије светога Саве, предговор, превод дела и коментари Љиљана Јухас–Георгиевска, изд. на српскословенском Томислав Јовановић, СКЗ, Београд 2001, Коло ХСIII, књ. 614–615.

Референце уреди

  1. ^ а б Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 156. 
  2. ^ „Misterija rođenja Svetog Save: Kako su monasi pre osam vekova opisali čudesne događaje koji su prethodili Rastkovom dolasku na svet”. telegraf.rs. Приступљено 24. 1. 2022. 
  3. ^ а б в г Kazhdan 1991
  4. ^ „Доментијан Житије Светог Саве”. Храм Светог Саве (на језику: српски). Приступљено 2023-01-27. 
  5. ^ Даничић 1865.
  6. ^ Субашић, Борис (22. 5. 2023). „СВЕТИ САВА И ДОМЕНТИЈАН: Међународна научна конференција о првом српском књижевном класику у Нишу и Студеници”. Вечерње новости. Приступљено 23. 5. 2023. 

Литература уреди

  • Даничић, Ђура, ур. (1865). Животи Светога Симеуна и Светога Саве написао Доментијан. Београд. 
  • Kazhdan, Alexander P., ур. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6. 
  • Димитрије Богдановић: Историја старе српске књижевности, Београд, СКЗ, 1980.
  • Ђорђе Трифуновић: Кратак преглед југословенских књижевности средњега века, Београд, Филолошки факултет Београдског универзитета, 1976.
  • Дејан Михаиловић: Византијски круг (Мали речник ранохришћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности), Београд, „Завод за уџбенике“, (2009). стр. 60–61.
  • Milojević, Snežana (2015). „The Evangiles in Domentian's Life of St Sava”. Zbornik Radova Filozofskog Fakulteta U Pristini. 45 (2): 63—90. doi:10.5937/zrffp45-8564. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Доментијан&oldid=27470463”