Дом за вешање

југословенски филм из 1988. године у режији Емира Кустурице

Дом за вешање је југословенски филм снимљен 1988. године у режији Емира Кустурице. Главне улоге тумаче Давор Дујмовић, Бора Тодоровић и Љубица Аџовић.[1][2]

Дом за вешање
Dom za vesanje.jpg
Филмски постер
Жанрљубавни
драма
РежијаЕмир Кустурица
СценариоГордан Михић
Емир Кустурица
ПродуцентМирза Пашић
Директори филма
Оља Варагић
Вера Михић Јолић
Главне улогеДавор Дујмовић
Бора Тодоровић
Љубица Аџовић
МузикаГоран Бреговић
СценографМиљeн Крека Кљаковић
СниматељВилко Филач
МонтажаАндрија Зафрановић
Продуцентска
кућа
Форум Сарајево
Хари Салцман
Телевизија Сарајево
Година1988.
Трајање142 минута
Земља СФРЈ
Језиксрпскохрватски / ромски
IMDb веза

РадњаУреди

 Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

У овој лепршавој причи чија се радња одвија у бившој Југославији, Перхан, наочит млади Циганин са телекинетичким способностима, бива заведен светом брзе зараде од ситног криминала који прети да уништи и њега и оне које воли.[1]

Криминалац по имену Ахмед га убеђује да напусти своју пожртвовану баку и девојку коју воли и да употреби своје моћи не би ли илегално зарадио новац. Док стасава у одраслог мушкарца и учи криминални занат, младић тражи своју сестру (која би требало да се налази на операцији ноге) и покушава да уштеди новац не би ли остварио свој сан да се врати кући и венча са девојком својих снова.[3]

„Дом за вешање“ се може окарактерисати као уметнички покушај да се једна млада, али богата судбина, животопис ванбрачног детета рођеног у вези између Циганке и војника, преточи у универзалну слику животног пута. Нико не може тако снажно, а истинито да исцрта лик онога који преузима зло, несрећу и патњу човечанства, као човек који нигде не припада, нити је Циганин, а није ни ништа друго. Тешко да се укупна животна истина може тако лако објединити као што је случај са Перханом и његовим положајем. Дечак коме живот односи у смрт мајку, а отац га напушта заувек, остаје да живи са бабом, у немаштини, али само материјалној, чија личност обједињује искуство, љубав и виталност моралне особе. Верујући да само поштење може да спасе човека од пакла, и да само тако човек може да успостави равнотежу са природом која је, по њеном мишљењу најважнија за човеков живот, баба ствара личну филозофију, знање које преноси на Перхана. Чини то док заједно скупљају кречни камен, који продају и од тога живе њих двоје, затим Перханова млађа сестра и Перханов ујак, ленштина и варошки швалер, супротност Перхану и баби, човек који не воли да ради, али ипак задржава привлачност и неку чудну топлину, те духовност наслеђену од бабе.[4]

УлогеУреди

Глумац Улога
Давор Дујмовић Перхан
Бора Тодоровић Ахмед
Љубица Аџовић Хатиџа
Хуснија Хасимовић
Синоличка Трпкова Азра
Забит Мемедов Забит
Елвира Сали Данира
Суада Каришик Џамила
Предраг Лаковић
Мирсад Зулић
Ајнур Реџепи Перханов син
Бедрије Халим Ружа, Азрина мајка
Шабан Ројан
Бранко Ђурић Ђуро
Един Ризвановић
Марјета Грегорац
Борис Јух
Ибро Зулић
Адвија Реџепи
Емир Черин
Мурат Јагли
Ирфан Јагли
Јулијана Демировић
Назипа Ахметовић
Алберт Мамутовић
Јадранка Аџовић

ПродукцијаУреди

Драган Николић је био први Кустуричин избор за улогу Ахмеда,[5] али је она касније припала Бори Тодоровићу.

РеференцеУреди

  1. ^ а б „Дом за вешање”. Филмови. Приступљено 5. 2. 2020. 
  2. ^ „Dom za vešanje”. BH Film. Приступљено 29. 1. 2021. 
  3. ^ „Дом за вешање”. РТС. Приступљено 5. 2. 2020. 
  4. ^ „Дом за вешање”. Мој Тв. Приступљено 5. 2. 2020. 
  5. ^ „FELJTON Tako je govorio Dragan Nikolić: Da li je sve bio san?”. Blic. Приступљено 29. 1. 2021. 

Спољашње везеУреди