Дучина
Дучина је насеље у Градској општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 729 становника.
Дучина | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Град | Београд |
| Градска општина | Сопот |
| Становништво | |
| — 2011. |  729 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 29′ 11″ С; 20° 29′ 26″ И / 44.4865° С; 20.4905° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
.svg)  Дучина Дучина на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 011 |
| Регистарска ознака | BG |
Историја уреди
Дучина се налази југозападно од Сопота. Дучина је старије насеље. По предању село је некада било у Селишту, у изворишту потока Дучаница. Предање вели да је у селу живео неки војвода Дуч, и да је он одвео на Косово осамдесет коњаника, од којих се ни један није вратио. По пвоме војводи је, веле, прозван поток Дучанац, а по потоку село се преместило северније, и данас углавном заузима те исте положаје.
Прве писане податке имамо из доба аустријске владавине (1718-1739.г) на карти из тога доба забележено је ово место под именом Tutcina. Од тога доба село је све више расло придоласком нових досељеника. Године 1818. улазило је у састав Катићеве кнежине и имало је 17, а 1822.г. 20 кућа.
За најстарије породице сматрају се: Милијановићи, Живановићи, Мишићи и Остојићи. Милијановићи не знају откуда су њихови стари дошли, али знају да су бежали „преко“ (Банат)а и да су неко време пробавили у околини Панчева. Исти случај је и са Живановићима. Гаја, предак Остојића, дошао је из Туле у доба ослобођења Шумадије итд. (подаци крајем 1921. године).[1][2]
Демографија уреди
У насељу Дучина живи 604 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,3 година (43,8 код мушкараца и 44,8 код жена). У насељу има 235 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,13.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 1 | ||
| 80+ | 6 | 12 | ||
| 75—79 | 16 | 23 | ||
| 70—74 | 30 | 36 | ||
| 65—69 | 30 | 40 | ||
| 60—64 | 23 | 18 | ||
| 55—59 | 15 | 12 | ||
| 50—54 | 28 | 30 | ||
| 45—49 | 39 | 24 | ||
| 40—44 | 33 | 14 | ||
| 35—39 | 18 | 22 | ||
| 30—34 | 15 | 20 | ||
| 25—29 | 26 | 21 | ||
| 20—24 | 21 | 16 | ||
| 15—19 | 20 | 26 | ||
| 10—14 | 15 | 16 | ||
| 5—9 | 15 | 20 | ||
| 0—4 | 16 | 19 | ||
| Просек : | 43,8 | 44,8 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 320 | 80 | 203 | 30 | 7 | 0 |
| Женски | 315 | 40 | 201 | 69 | 5 | 0 |
| УКУПНО | 635 | 120 | 404 | 99 | 12 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 171 | 78 | 0 | 4 | 17 |
| Женски | 87 | 43 | 0 | 0 | 8 |
| УКУПНО | 258 | 121 | 0 | 4 | 25 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 4 | 16 | 8 | 0 | 25 |
| Женски | 0 | 1 | 11 | 4 | 3 |
| УКУПНО | 4 | 17 | 19 | 4 | 28 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 4 | 9 | 2 | 3 |
| Женски | 0 | 0 | 1 | 4 | 9 |
| УКУПНО | 0 | 4 | 10 | 6 | 12 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| Женски | 2 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 2 | |
Референце уреди
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26.др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ дучинске општине Бр. 9.
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература уреди
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
