Душан Бабац
Душан Бабац (Београд, 8. септембар 1969) српски је геолог, хералдичар, публициста. Члан је Удружења књижевника Србије и члан крунског већа и председавајући саветодавних тела круне.
| Душан Бабац | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 8. септембар 1969. |
| Место рођења | Београд, СФРЈ |
| Образовање | Рударско-геолошки факултет |
| Научни рад | |
| Поље | Геологија Војна историја Хералдика |
| Институција | Универзитет у Београду |
| Награде | Орден Белог орла Орден Карађорђеве звезде |
Биографија уреди
Рођен 8. септембра 1969. године од оца Марка Бабца, теоретичара филма и режисера. Основну и средњу школу завршио је у Београду. Дипломирао на Рударско-геолошком факултету 1995. године. Од 1995. до 2001. године био је запослен у предузећу за инжињеринг, пројектовање и извођење „Балби Интернационал“ главни инжињер геолошког одељења а потом и помоћник техничког директора. У том периоду 1998. године одбранио је магистарску тезу под називом „Математичко моделирање неогених басена у Србији“. Од 2001. до 2004. године, био је шеф кабинета при канцеларији престолонаследника Александра Карађорђевића. Од 2004. до 2006. године, био је запослен као клијент сервис директор у консултантској фирми (MS&L) при сектору за односе са јавношћу. Од 2006. до 2008. године, био је заменик генералног директора у фирми "Логос" која се бави односима са јавношћу. Од 2008. до 2009. био је директор за Србију у компанији (Manpower). Од 2009. године је запослен у као директор корпоративних комуникација у ревизорско консултантској фирми (БДО).
Ожењен је и отац три сина.
Војна традиција, Хералдика, Монархија уреди
Потиче из породице са војном традицијом. Његов деда пешадијски мајор Павле Бабац, припадник Југословенске војске пренео је на њега знање о војсци некадашње државе. Од 1995. године објавио је већи број популарних чланака у Гласнику Историјског музеја Србије, Веснику Војног музеја и специјализованим часописима у Србији, Републици Српској, Словенији, Француској, Русији, Немачкој, Италији и Јапану.[1] Члан Српског Хералдичког друштва "Бели Орао” од 1995, потпредседник Друштва од јула 2003. Члан је крунског већа од 2004. године и директор фонда Краљевски двор. Од 1. марта 2024. године је председавајући саветодавних тела круне.[2] Члан је редакционог савета руског часописа за војну историју "Стари Арсенал" (рус. Старый Цейхгауз) од 2009. године.[3] Члан је Удружења књижевника Србије.
Филмски консултант уреди
Као консултант за војне униформе учествовао је реализацији више играних филмова, ТВ серија и позоришних представа међу којима се истичу: Наша Енглескиња, Нож, Велика Драма, Рат и мир, Турнеја, Свети Георгије убива аждаху, Беса, Како су ме украли Немци, Кад сване дан, Равна гора и Краљ Петар Први.[1]
Одликовања уреди
Орден Карађорђеве звезде, Командир (Краљевски дом Карађорђевића).[4]
Орден Белог орла, Велики крст (Краљевски дом Карађорђевића).[3]
Библиографија уреди
Књиге уреди
Домаће публикације уреди
- Специјалне јединице Југословенске војске у Априлском рату, Београд 2006.
- Армије на Балкану 1914—1918., Београд 2006. и 2014. (коаутор са Н. Томас).
- Црногорска војска 1896—1916., Београд 2007. (коаутор са Ч. Васић и М. Марковић).
- Елитни видови Југословенске војске у Априлском рату, Београд 2008.
- Гарда у Србији 1829—1945., Београд 2009. (коаутор са Ч. Васић)
- Српски хусар, Београд 2010.
- Војска Србије, Београд 2011. (коаутор са З. Весић)
- Српска војска у ратовима за независтност 1876—1878., Београд 2011. (коаутор са Ч. Васић)
- Дворски комплекс на Дедињу, Београд 2012. (коаутор са T. Борић, Б. Црвенковић, Ј. Тодоровић, А. Радовановић)
- Срби и револуција 1848—1849., Београд 2013.
- Српска војска у Великом рату: 1914—1918., Београд 2013.
- Војне ознаке у Србији 1845—1945, Београд 2014.
- Србија и Русија у Великом рату, Београд 2014.
- Српска војска у рату са Бугарском 1885-1886, Београд 2015.
- Ђенерал Михаиловић: завршна реч, Београд 2015. (коаутор са Б. Димитријевић)
- Срби - Руски војни заповедници: од времена Петра Великог до октобарске револуције, Београд 2016.
- Тајне краљевског блага, Београд 2016. (коаутор са А. Огњевић)
- Срби-амерички ратни хероји, Београд 2017.
- Александар I: витешки краљ, Београд 2018.
- Петар II, Краљ у изгнанству, Београд 2018.
- Петар I, Краљ ослободилац, Београд 2019.
- Срби - чувари границе Хабзбуршке монархије, Београд 2019.
- У служби круне, Београд 2019. (коаутор са Ч. Васић).
- Краљ Никола: цар јунака, Београд 2020.
- Рат изгубљене генерације, Београд 2020.
- Српски војник у Великом рату 1914-1918, Београд 2021.
- Кнез Михаило и његово време, Београд 2021.
- Јуришни батаљони: 1940/41., Београд 2022.
- Модерни Београд: 1918—1941., Београд 2023.
Иностране публикације уреди
- Armies in the Balkans 1914—18, Oxford, 2001. (коаутор са Н. Томас)
- Gli eserciti balcanici nella prima Guerra Mondiale, Gorizia, 2014. (коаутор са Н. Томас)
- The Serbian Army in the Wars for Independence against Turkey 1876-1878, Solihull, 2015.
- The Serbian Army in the Great War 1914—1918, Solihull, 2016.
- Сербы – русские военачальники: от Петра Великого до Октябрьской революции, Београд, 2019.
- Prince Mihailo and His Time, Београд, 2021.
- Yugoslav Armies 1941—45, Oxford, 2022. (коаутор са Н. Томас)
Приређивач уреди
- Мој живот: мемоари / Краљ Петар II Карађорђевић, Београд 2013.
Каталози изложби уреди
- Службено одело у Србији XIX и XX века, Београд 2001. (коаутор са Ч. Васић, Б. Богдановић и Н. Крстић).
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б Бабац 2014, стр. 275.
- ^ Душан Бабац нови председавајући саветогдавних тела круне
- ^ а б Ацовић 2013, стр. 510.
- ^ Обележено 25 година постојања Крунског савета
Литература уреди
- Бабац, Душан (2013). Војне Ознаке у Србији 1845–1945. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-1809-7. COBISS.SR 206149644
- Ацовић, Драгомир (2013). Слава и част - Одликовања међу Србима: Срби међу одликовањима. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-1750-2.
