Душан Каназир

Душан Каназир
Душан Каназир
	Душан Каназир
Лични подаци
Датум рођења	28. јун 1921.
Место рођења	Мошорин, Краљевина СХС
Датум смрти	19. септембар 2009. (88 год.)
Место смрти	Београд, Србија

Душан Каназир (Мошорин, 28. јун 1921 — Београд, 19. септембар 2009) био је српски молекуларни биолог и академик.

Биографија уреди

Рођен у Мошорину 28. јуна 1921. као син Тодора–Тоше, берберина. Родитељи су 1925. прешли у Нови Сад, где је отац добио посао у Банској управи и Женској учитељској школи. Душан се школовао у Новом Саду и матурирао 1940. у II мушкој гимназији. После рата прешао је у Београд. Студирао је медицину у Паризу (1945–49), а дипломирао је у Београду 1949. године. Докторирао је 1955. године у Бриселу у области физиолошких наука. Постдокторске студије обавио је у САД.

Душан Каназир је био професор по позиву у Америци, Белгији и Јапану. Као угледан научник биран је у многе значајне форуме и обављао је више одговорних функција. Био је министар за науку и технологију републике Србије од 1996–1998. године. Као академик биран је за потпредседника (1971–81) и председника (1981–94) САНУ. Био је члан многих најугледнијих међународних асоцијација.

Он је био иницијатор оснивања нове студијске групе Молекуларна биологија и физиологија, 1972. године, на Одсеку за биологију ПМФ Универзитета у Београду, данашњи Биолошки факултет.^[1] Био оснивач и први шеф Катедре за биохемију и молекуларну биологију на истом одсеку. Каназир је позивао најпознатије светске научнике да држе предавања у Београду и пренесу своја искуства српским студентима.

Основао је Лабораторију за биологију (данас Лабораторија за молекуларну биологију и ендокринологију) у Институту за нуклеарне науке „Винча“, 1949. године.^[1]

Истраживања академика Каназира била су усмерена претежно на изучавање биолошких функција и метаболизма нуклеинских киселина; процеса мутагенезе изазваним зрачењем или факторима животне средине; на процесе транскрипције, транслације и посттранслационих модификација и на изучавање могућности исправке грешака у молекулу ДНК односно оштећеном геному, као и могућности опорављања организама после зрачења, од бактерија па до сисара. У каснијој фази свог научног рада, Каназир је истраживања усмерио на изучавање молекуларне биологије стреса и улоге стреса у настанку канцера и кардиоваскуларних обољења.^[1]

Објавио је преко 450 радова у земљи и свету.^[1] Био је ментор или члан комисије у одбрани преко 40 магистарских и докторских теза.^[1]

Преминуо је 19. септембра 2009.

Поводом 100 година од његовог рођења у САНУ је 15. децембра 2021. одржан свечани скуп.^[2]