Завидинце је насеље у Србији у општини Бабушница у Пиротском округу. Према попису из 2002. било је 503 становника (према попису из 1991. било је 714 становника). Представља сеоско насеље разбијеног типа, које лежи у Горњем Заплању, на нижим падинама Суве Планине (1810 м), између Куле (989 м), Горунове главе (787 м) и Падежа (773 м), 23 км југозападно од општинског центра Бабушнице. Назив, по предању, потиче од имена освајача - Завида. Просторно се развија у висинском појасу од 400 - 500 метара надморске висине.

Табла на уласку у село

Завидинце
Завидинце у цвећу и зеленилу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПиротски
ОпштинаБабушница
Становништво
 — 2011.503
Географске карактеристике
Координате43° 02′ 22″ С; 22° 13′ 28″ И / 43.0395° С; 22.224333° И / 43.0395; 22.224333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина465 m
Завидинце на карти Србије
Завидинце
Завидинце
Завидинце на карти Србије
Остали подаци
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Насеље је подељено на 28 махала: Брзинце, Петковце, Бушњаке, Трoпшињце, Тричковце, Ивановце, Караберце, Бошковце, Јоркинце, Допавловце, Лепојинце, Село, Циган-малу, Живковце, Чочинце, Рајковце, Барце, Векинце, Бабаружанце, Нешинце, Бабаперинце, Загорце, Бук, Вуштинце итд.

Историја уреди

Основано је на месту где су пронађени трагови насељености из античког доба (остаци грађевина, керамике итд.). Помиње се у једном списку из 1576/77. године под називом Завидинче. Након ослобођења од Турака броји 57 домаћинства и 440 житеља (1879). Са првобитне локације, поред Манастирске реке, након Првог светског рата, премештено је на данашњу локацију, ближе путу Гаџин Хан - Бабушница.

Образовање и култура уреди

У селу се налази манастир светог великомученика Георгија, познат у народу и као манастир светог пророка Илије, четворогодишња основна школа, спомен-чесма борцима палим у Првом и Другом светском рату, дом културе (изграђен 1948. године), здравствена амбуланта. У атару насеља пронађено је лежиште бетонита, као и каменог угља.[1]

Демографија уреди

У насељу Завидинце живи 452 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 54,3 година (51,8 код мушкараца и 56,8 код жена). У насељу има 208 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,42. Становништво је српско (слави Св. Николу, Св. Јована и Св. Стефана), а сеоска слава је Спасовдан. Становништво је староседелачко и досељено у 19. веку из Црне Траве.

Према попису из 2011. године у насељу живи 359 становника, што указује на видљиво смањење према пописним годинама и указује да је процес депопулације дубоко погодио ово насеље. Процена је да ће у 2021. години у селу бити 242 становника.[2]

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.369
1953. 1.419
1961. 1.335
1971. 1.119
1981. 926
1991. 714 663
2002. 503 516
 
Споменик у центру села
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
488 97,01%
Роми
  
11 2,18%
Бугари
  
1 0,19%
непознато
  
3 0,59%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ "Политика", 21. феб. 1936
  2. ^ Сајт : "Број Становника"
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди