Зимске олимпијске игре 1992.

XVI Зимске олимпијске игре су одржане 1992. године у Албервилу, у Француској.

XVI Зимске олимпијске игре - Албервил 1992.
XVIes Jeux Olympiques d'hiver - Albertville 1992
Град домаћинАлбервил,  Француска
Број држава64
Број спортиста1.801
Број спортова7
Број такмичења57
Отварање игара8. фебруар 1992.
Затварање игара23. фебруар 1992.

То су последње Зимске олимпијске игре које су одржане у истој години као и Летње олимпијске игре. Након тих игара одлучено је да Летње олимпијске игре остану у ритму преступних година, а Зимске игре су помакнуте за две године. Од тада се Зимске олимпијске игре одржавају у размаку од две године са летњим играма, сваке парне непреступне године.

Занимљив је наступ тзв. Савеза независних држава, у чијем су саставу били такмичари из бивших република тада већ непостојећег Совјетског Савеза: Русије, Украјине, Казахстана, Белорусије, Узбекистана и Јерменије. Сличан тим је наступио и на Летњим играма у Барселони исте године, и затим отишао у историју.

У такмичарском програму су се истакли следећи појединци и екипе:

Кандидатура уреди

Троструки скијашки олимпијски победник из 1968, Жан Клод Кили (франц. Jean-Claude Killy) и делегат француског парламента Мишел Барније (франц. Michel Barnier), су се у децембру 1981. договорили да у Рона-Алпи доведу Зимске олимпијске игре 1992. године. У позадини кандидатуре, као и у случају игара 1968. у Греноблу, је стајала намјера, идилични али економски слабо развијени регион Француске, инфраструктурно боље повезати са остатком земље као и уз помоћ државних субвенција подржати развој туризма и зимског спорта у том крају.[1]

Други кандидати били су Енкориџ (САД), Берхтесгаден (Немачка), Кортина д'Ампецо (Италија), Лилехамер (Норвешка), Фалун (Шведска) и Софија (Бугарска). Одлука је пала 17. октобра 1986. на 91. сједници МОК-а у Лозани у петом кругу гласања. Мали град у француским Алпама је у задњем кругу са 51 гласом победио Софију (25 гласова) и Фалун (9 гласова). Француски олимпијски комитет се на сједници у Лозани са Паризом, кандидовао и за Летње олимпијске игре 1992. Гласање за зимске игре је обављено као прво. Добијањем зимских игара, је гласање за летње игре између Париза и Барселоне постала формалност, пошто МОК нерадо додељује две спортске манифестације, исте године једној земљи.

Организациони комитет је основан 24. фебруара 1987. године под председништвом Килија и Барнијеа. Због бојазни разл. француских организација, да ће при расподели финансијских средстава, Килијево место боравка Вал д’Изер бити фаворизовано, након 13 дана на месту потпредседника Организационог комитета, он је дао оставку. Тек годину дана касније и на инсистирање француског председника Митерана и председника МОК-а Самарана је поново прихватио функцију потпредседника Организационог комитета. Од председника МОК-а је 1988. на Зимским олимпијским играма у Калгарију, заједно са шпанским краљем Хуаном Карлосом, примио Олипијски орден. Организациони комитет зимских олипијских игара се састојао од 27 одељења и све време игара бројио је 9310 чланова. Од тога 610 плаћених и 8700 волонтера.[2]

Логотип ових олимпијских игара је употребљаван већ у време кандидатуре. Представљао је комбинацију олимпијске ватре, савојског крста и француских националних боја. Дизајн логотипа је урадио члан комитета за кандидатуру Бруно Квентин (франц. Bruno Quentin).[3]

Избор домаћина ЗОИ на 91. седници МОК-а у Лозани, 17. октобра 1986.
Град Држава 1. круг 2. круг 3. круг 4. круг - 5. круг
Албервил   Француска 19 26 29 42 - 51
Софија   Бугарска 25 25 28 24 - 25
Фалун   Шведска 10 11 11 11 41 9
Лилехамер   Норвешка 10 11 9 11 40 -
Кортина д'Ампецо   Италија 7 6 7 - - -
Енкориџ   САД 7 5 - - - -
Берхтесгаден   Немачка 6 - - - - -

Спортови уреди

Демонстрациони спортови су били карлинг и поједине дисциплине слободног скијања: фигуре, балет и брзо скијање.

Биланс медаља уреди

(Медаље домаћина посебно истакнуте)

Зимске олимпијске игре Албервил 1992.
Пласман Држава       Укупно
1   Немачка 10 10 6 26
2   Савез независних држава 9 6 8 23
3   Норвешка 9 6 5 20
4   Аустрија 6 7 8 21
5   Сједињене Америчке Државе 5 4 2 11
6   Италија 4 6 4 14
7   Француска 3 5 1 9
8   Финска 3 1 3 7
9   Канада 2 3 2 7
10   Јужна Кореја 2 1 1 4
11   Јапан 1 2 4 7
12   Холандија 1 1 2 4
13   Шведска 1 0 3 4
14    Швајцарска 1 0 2 3
15   Кина 0 3 0 3
16   Луксембург 0 2 0 2
17   Нови Зеланд 0 1 0 1
18   Чехословачка 0 0 3 3
19   Северна Кореја 0 0 1 1
  Шпанија 0 0 1 1
Укупно 57 58 56 171

Референце уреди

  1. ^ Volker Kluge, Olympische Winterspiele, Die Chronik. Sportverlag, Berlin 1999,S.688
  2. ^ Volker Kluge, Olympische Winterspiele, Die Chronik. Sportverlag, Berlin 1999,S.690
  3. ^ Volker Kluge, Olympische Winterspiele, Die Chronik. Sportverlag, Berlin 1999,S.749


Спољашње везе уреди