Златар (планина)
Златар (Велика Кршева 1.625 m) је планина у југозападном делу Србије. Налази се између река Лима, Увца, Милешевке и Бистрице. Златар припада Динарским планинама, које се настављају до мора.
| Златар | |
|---|---|
 | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Велика Кршева |
| Ндм. висина | 1.625 m |
| Координате | 43° 24′ 32″ С; 19° 47′ 33″ И / 43.408889° С; 19.7925° И |
| Географија | |
  Златар | |
| Државе |  Србија |
| Масив | Динарске планине |
| Група | Старовлашко-рашке планине |
| Геологија | |
| Врста планине | Динариди |
Клима уреди
Златар са умереном климом, на споју медитеранске и планинске климе, максималан број сунчаних дана (951 час, 265 сунчаних и око 100 снежних дана у години[1]).
Привреда уреди
На Златару се налазе рудници мрког угља и лигнита.
Туризам уреди
Планина Златар по морфологији, клими и биљном покривачу односно аутентичној природи, сврстава се у значајне туристичке регије, у којој се могу развијати спортско-рекреативни, излетнички, здравствено-лечилишни, ловни, конгресни, екскурзивни и туризам на селу.
Планина Златар је богата шумом и пашњацима. Развијено је и сточарство и производња златарског и сјеничког сира. Доста развијен је и туризам. У близини планине Златар налази се кањон реке Увац и реликтне птичје врсте белоглавог супа. Недалеко од планине налази се манастир Милешева код места Пријепоље (13. век) и манастир Бања у Прибоју. Такође на Златару налазе се и рудници мрког угља и лигнита. Ова планина се сврстава у ред планина са изузетном туристичком вредношћу, на којој се могу развијати спортско-рекреативни, ловни и излетнички туризам.
На Златару се налазе хотел „Панорама“ и „Завод за превенцију, лечење и рехабилитацију кардиоваскуларних обољења и артеријског крвног притиска“, окружени боровом и брезовом шумом. У зимском периоду гостима је на располагању ски-стаза дужине 800 m, са ски-лифтом дужине 420 m, који се налази 200 m од хотела „Панорама“. Постоји могућност изнајмљивања ски опреме. Љубитељи лова имају могућности за лов на високу и ниску дивљач.
Златар фест се организује крајем јула и почетком августа.[2]
Недалеко од планине Златар може се посетити кањон реке Увац, станиште белог бора и реликтне птичије врсте на Балкану - белоглавог супа. Овај природни резерват, као еколошко подручје због интересантности пејзажа, бистре воде богате рибом и могућности сплаварења и фото-туризма привлачи пажњу туриста.
Река Лим и три вештачка језера Златарско, Сјеничко и Радоињско, богати су племенитим врстама рибе и погодна за пецање и вожњу чамцем. У близини се налазе манастир Милешева (13. век), манастир Давидовица (12. век) у градићу Бродарево, манастир Бања (12. век) у Прибоју, цркве брвнаре у Кућанима и Радијевићима, који употпуњују туристичку понуду планине Златар.
Извори уреди
- ^ Вила Елит: Дух Златара Архивирано на сајту Wayback Machine (20. септембар 2015), Приступљено 9. 2. 2013.
- ^ „Златар фест од 29. јула до 1. августа”. Politika Online. Приступљено 2021-07-26.
Литература уреди
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Спољашње везе уреди
- Златаринфо, информативни портал Златара и Нове Вароши
- Туристичка организација Златар
- Златар - 285 златних дана, брошура ТСЦ „Златар“
- Зимски дан на Златару, снимак из ваздуха
- Смештај на Златару
- Ваздушна бања „Златар” на распродаји („Политика”, 13. октобар 2020)
- „Политика”, 3-4. јул 1935: Златар, бива, златни..., Изгледи и могућности Златара
.jpg){kind=small}