Зоран Приморац (10. мај 1969, Задар, СФРЈ) је бивши прослављени југословенски и хрватски стонотенисер. Освајао је медаље на свим великим и важним такмичењима: Олимпијским играма, Светском купу, Светским и Европским првенствима, као и на Медитеранским игарама.

Зоран Приморац
Зоран Приморац 2009.
Лични подаци
Датум рођења(1969-05-10)10. мај 1969.(54 год.)
Место рођењаЗадар, СФРЈ
данас Хрватска
Држављанствојугословенско
данас хрватско
Висина1,86 м
Спортске информације
СпортСтони тенис
Награде и медаље
Освојене медаље
Стони тенис
Представљајући Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославију
Летње олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место 1988. Сеул парови
Светски куп
Бронзана медаља — треће место 1990. Сеул парови
Светско првенство
Сребрна медаља — друго место 1987. Њу Делхи парови
Бронзана медаља — треће место 1987. Њу Делхи екипно
Сребрна медаља — друго место 1991. Чиба Сити екипно
Европско првенство
Бронзана медаља — треће место 1986. Праг парови
Сребрна медаља — друго место 1988. Париз парови
Златна медаља — прво место 1990. Гетеборг парови
Бронзана медаља — треће место 1990. Гетеборг екипно
Представљајући Хрватска Хрватску
Светски куп
Златна медаља — прво место 1993. Гуангџоу појединачно
Бронзана медаља — треће место 1994. Тајпеј појединачно
Златна медаља — прво место 1997. Ним појединачно
Бронзана медаља — треће место 1998. Шантоу појединачно
Бронзана медаља — треће место 1999. Сјаолан појединачно
Бронзана медаља — треће место 2002. Ђинан појединачно
Светско првенство
Бронзана медаља — треће место 1993. Гетеборг парови
Сребрна медаља — друго место 1995. Тјенцин парови
Бронзана медаља — треће место 1999. Ајндховен парови
Европско првенство
Златна медаља — прво место 1994. Бирмингем меш. парови
Сребрна медаља — друго место 1994. Бирмингем парови
Сребрна медаља — друго место 1998. Ајндховен појединачно
Сребрна медаља — друго место 2000. Бремен појединачно
Бронзана медаља — треће место 1992. Штутгарт појединачно
Бронзана медаља — треће место 1992. Штутгарт меш. парови
Бронзана медаља — треће место 1994. Бирмингем појединачно
Бронзана медаља — треће место 2002. Загреб појединачно
Бронзана медаља — треће место 2005. Орхус појединачно
Сребрна медаља — друго место 2007. Београд екипно
Медитеранске игре
Сребрна медаља — друго место 1993. Лангдок-Русијон појединачно
Сребрна медаља — друго место 1993. Лангдок-Русијон парови
Сребрна медаља — друго место 1997. Бари појединачно
Бронзана медаља — треће место 1997. Бари парови

Спортска биографија уреди

Када је имао 8 година отац га је одвео у локални клуб Багат где је стакао прва знања и сазрео као играч. Свој велики потенцијал показао је освајањем седам медаља на европским јуниорским такмичењима. Као средњошколац прелази у Загреб и региструје се за Вјесник 1985. године. У пару са Илијом Лупулескуом је другопласирани на свету (1987), првак Европе (1990) и освајач сребрне медаље на Летњим олимпијским играма 1988. у Сеулу. Многи су их у то време звали најбољима свих времена, али их и је грађански рат онемогућио да то и постану. Од 1989. до 1990. био је члан Партизана из Београд.

Почетком рата враћа се у Хрватску и игра за Индустроградњу и осваја екипно првенство Хрватске, а затим одлази у Белгију где је играо за Royal Sporting Villet из Шарлроа. Са белгијским клубом освојио је три купа европских шампиона.[1] Након тога играо је за клубове у Шпанији, Јапану и Русији.[1]

Поред Олимпијских игара у Сеулу, Приморац је учествовао на Олимпијским играма 1992. у Барселони, Олимпијским играма 1996. у Атланти, 2000. у Сиднеју, 2004. у Атини, 2008. у Пекингу и 2012. у Лондону. На свечаној церемонији отварања игара у Сиднеју Зоран Приморац је носио националну заставу.[2]

Приватни живот уреди

У браку са Данијелом, добио је двоје деце, сина Матеја (1999. године) и кћерку Леу (2003. године).[1]

Референце уреди

  1. ^ а б в „Gloria - Zoran Primorac: Još sam bolji od 20-godišnjaka”. www.gloria.hr (на језику: хрватски). 2011-06-28. Приступљено 2022-05-06. 
  2. ^ „Хрватска на Летњим олимпијским играма носиоци заставе на отварању”. Архивирано из оригинала 17. 04. 2020. г. Приступљено 06. 06. 2018. 

Спољашње везе уреди