Зоран Прљинчевић

Зоран Прљинчевић
Зоран Прљинчевић
Лични подаци
Пуно име	Зоран Прљинчевић
Датум рођења	27. јануар 1932.
Место рођења	Приштина, Краљевина Југославија
Датум смрти	13. јун 2013. (81 год.)
Место смрти	Београд, Србија
Позиција	нападач
Сениорска каријера
Године	Клуб
?-1953; 1953-1954; 1954-1962; 1962-1965	Јединство Приштина; БСК Београд; Раднички Београд; Црвена звезда

Зоран Прљинчевић (Приштина, 27. јануар 1932 — Београд, 13. јун 2013) био је југословенски и српски фудбалер.

Каријера уреди

Почетак уреди

Рођен је 27. јануара 1932. на Косову и Метохији и каријеру је започео у Јединству из Приштине. Године 1953. прешао је у београдски БСК и дрес романтичара је носио само у сезони 1953/54. У првенству је на 18 утакмица постигао 11 голова,^[1] а са БСК-ом је освојио трофеј Купа Југославије 1953.

Раднички Београд уреди

Прљинчевић је 1954. прешао у београдски Раднички, тада четврти по снази београдски клуб. Дрес Радничког је носио укупно осам сезона и ту је израстао у једног од најбољих југословенских голгетера. Раднички је током 50-их играо значајну улогу у југословенском фудбалу и његов тим је био састављен од доста репрезентативаца, па је у сезонама 1955/56. и 1957/58. освајао треће место у Првој лиги, док је 1957. играо финале Купа Југославије, где је поражен од Партизана са 5:3, иако је на полувремену водио са великих 3:0 (један гол постигао и Прљинчевић). У сезони 1960/61. је заједно са Лазаром Веселиновићем из Војводине био најбољи стрелац Прве савезне лиге са 16 постигнутих голова, међутим исте сезоне Раднички је испао из Прве лиге. Исте сезоне је такође играо и за селекцију Београда у Купу сајамских градова у реванш мечу првог кола против Лајпцига (4:1), где је постигао и гол, али ипак није играо и у мајсторици у Будимпешти.^[2] Сезона 1961/62. је била последња за Прљинчевића у дресу Радничког, који је након испадања из првог ранга тада играо Другу лигу али није успео да обезбеди повратак у Прву лигу, а то је био један и главних разлога због којих је Раднички допустио најбољим играчима да напусте клуб, па је Прљинчевић 1962. након много неуспешних покушаја постао члан Црвене звезде.

Црвена звезда уреди

Иако је Прљинчевић 1962. прешао у Црвену звезду, он је годину дана раније одиграо први меч у црвено-белом дресу. У Купу сајамских градова је тада важило правило да клуб може да ангажује и играче других клубова, па је Црвена звезда уместо Боре Костића, који је сезону 1961/62. провео у Виченци, за реванш утакмицу против шкотског Хибернијана играној 4. септембра 1961. довела Прљинчевића, који је и постигао једини гол у победи Црвене звезде од 1:0.

Он је у Звезду стигао са повредом колена, што је доста допринело да у првој сезони не оправда велика очекивања јер је на 8 лигашких утакмица постигао 3 гола.^[2] Ипак након периода рехабилитације и адаптације он је већ у наредној сезони показао да је велики голгетер и са својих 14 лигашких голова, колико је постигао и Бора Костић, био међу најзаслужнијима за освајање дупле круне у сезони 1963/64. Те сезоне је постигао и први гол у победи Црвене звезде од 3:0 у финалу Купа Југославије против загребачког Динама. Остао је упамћен и као једини стрелац у победи Звезде од 1:0 на 33. вечитом дербију, првом на новом стадиону Црвене звезде, играном 17. новембра 1963. пред 75 хиљада гледалаца.^[3]

У сезони 1964/65. био је најбољи стрелац Црвене звезде са 12 голова, испред Боре Костића (10) и Драгана Џајића (9), и то у 33-ој години, а то је уједно била његова опроштајна сезона од играчке каријере. Одиграо је укупно 11 прволигашких сезона у којима је 129 голова, што га ставља на седмо место вечне лиге стрелаца Прве лиге, а освојио је једну титулу са Црвеном звездном и два трофеја купа (по један са БСК-ом и Црвеном звездом).

Репрезентација уреди

Иако је у своје време Прљинчевић спадао међу најбоље нападаче у држави ипак није добио прилику да заигра за А репрезентацију Југославије.

Забележио је два наступа за младу и седам утакмица за „Б“ репрезентацију Југославије.^[2]

Признања и трофеји уреди

Индивидуална

Најбољи стрелац Прве савезне лиге: 1960/61. (16 голова)
7 место на вечној листи стрелаца Прве савезне лиге Југославије са 129 постигнутих голова (дели са Стјепаном Бобеком).