Иконоборство
Иконоборство или иконоклазам (фром Греек: стгрч. εἰκών + стгрч. κλάω)[и] је друштвено веровање у важност уништавања икона и других слика или споменика, најчешће из верских или политичких разлога. Људи који се баве или подржавају иконоклазам називају се иконокластима, што је израз који се фигуративно примењује на сваког појединца који оспорава „негована веровања или поштоване институције на основу тога да су погрешна или погубна“.[4]
Насупрот томе, онај ко дубоко поштује религиозне слике назива се (од стране иконобораца) иконопоклоником; у византијском контексту таква личност се назива иконодулом или иконофилом.[5] Иконоборство генерално не обухвата уништавање ликова одређеног владара након његове или њене смрти или свргавања, што је пракса познатија као дамнатио мемориае.
Иако иконоклазам могу да спроводе присталице различите религије, он је чешће резултат секташких спорова између фракција исте религије. Термин потиче из византијског иконоборства, борбе између заговорника и противника религиозних икона у Византијском царству од 726. до 842. године. Степени иконоборства увелико варирају међу религијама и њиховим огранцима, али су најјачи у религијама које се противе идолопоклонству, укључујући авраамске религије.[6] Ван религиозног контекста, иконоклазам се може односити на покрете за широко распрострањено уништавање симбола идеологије или узрока, као што је уништавање монархистичких симбола током Француске револуције.
Иконоборство у хришћанској историји уреди
Познати су раштркани изрази противљења употреби слика: 305–306. године, чинило се да је Елвирски синод подржавао иконоборство; Канон 36 каже: „Слике се не смеју стављати у цркве, да не би постале објекти богослужења и обожавања.“[7][8][ии] Проскрипција је престала након уништења паганских храмова. Међутим, распрострањена употреба хришћанске иконографије почела је тек када се хришћанство све више ширило међу незнабошцима након легализације хришћанства од стране римског цара Константина (око 312. године). Током процеса христијанизације под Константином, хришћанске групе су уништиле слике и скулптуре које су изражавале политеистичку државну религију Римског царства.
Међу раним црквеним теолозима, иконокластичке тенденције су подржавали теолози као што су: Тертулијан,[9][10][11] Климент Александријски,[10] Ориген,[12][11] Лактанције,[13] Јустин Филозоф,[11] Јевсевије Кесаријски и Епифаније Кипарски.[10][14]
Напомене уреди
- ^ Фром стгрч. εἰκών + κλάω. Ицоноцласм маy алсо бе цонсидеред ас а бацк-форматион фром ицоноцласт (Греек: εἰκοκλάστης). Тхе цорреспондинг Греек wорд фор ицоноцласм ис εἰκονοκλασία, еиконокласиа.
- ^ А поссибле транслатион ис алсо: "Тхере схалл бе но пицтурес ин тхе цхурцх, лест wхат ис wорсхиппед анд адоред схоулд бе депицтед он тхе wаллс."
Референце уреди
- ^ Астон, Маргарет (1993), Тхе Кинг'с Бедпост: Реформатион анд Ицонограпхy ин а Тудор Гроуп Портраит, Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, ИСБН 978-0-521-48457-2.
- ^ Лоацх, Јеннифер (1999), Бернард, Георге; Wиллиамс, Пенрy, ур., Едwард VI, Неw Хавен, ЦТ: Yале Университy Пресс, стр. 187, ИСБН 978-0-300-07992-0
- ^ Хеарн, Карен (1995), Дyнастиес: Паинтинг ин Тудор анд Јацобеан Енгланд 1530–1630, Неw Yорк: Риззоли, стр. 75—76, ИСБН 978-0-8478-1940-9
- ^ "Ицоноцласт, 2," Оxфорд Енглисх Дицтионарy; сее алсо "Ицоноцласм" анд "Ицоноцластиц."
- ^ „ицоно-, цомб. форм”. ОЕД Онлине. Оxфорд Университy Пресс. Приступљено 28. 3. 2019.
- ^ Цроне, Патрициа. 2005. "Ислам, Јудео-Цхристианитy анд Бyзантине Ицоноцласм Архивирано на сајту Wayback Machine (11. новембар 2018)." pp. 59–96 in From Kavād to al-Ghazālī: Religion, Law and Political Thought in the Near East, c. 600–1100, (Variorum). Ashgate Publishing.
- ^ Elvira canons, Cua, Архивирано из оригинала 2012-07-16. г., „Placuit picturas in ecclesia esse non debere, ne quod colitur et adoratur in parietibus depingatur”.
- ^ The Catholic Encyclopedia, „This canon has often been urged against the veneration of images as practised in the Catholic Church. Binterim, De Rossi, and Hefele interpret this prohibition as directed against the use of images in overground churches only, lest the pagans should caricature sacred scenes and ideas; Von Funk, Termel, and Henri Leclercq opine that the council did not pronounce as to the liceity or non-liceity of the use of images, but as an administrative measure simply forbade them, lest new and weak converts from paganism should incur thereby any danger of relapse into idolatry, or be scandalized by certain superstitious excesses in no way approved by the ecclesiastical authority.”
- ^ Dimmick, Jeremy; Simpson, James; Zeeman, Nicolette (2002). Images, Idolatry, and Iconoclasm in Late Medieval England: Textuality and the Visual Image (на језику: енглески). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-154196-4.
- ^ а б в Jensen, Robin Margaret (2013). Understanding Early Christian Art (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-135-95170-2.
- ^ а б в Strezova, Anita (2013-11-25). „Overview on Iconophile and Iconoclastic Attitudes toward Images in Early Christianity and Late Antiquity”. Journal for the Study of Religions and Ideologies.
- ^ O'Gorman, Ned (2016). The Iconoclastic Imagination: Image, Catastrophe, and Economy in America from the Kennedy Assassination to September 11 (на језику: енглески). University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-31023-7.
- ^ Humphreys, Mike (2021). A Companion to Byzantine Iconoclasm (на језику: енглески). Brill. ISBN 978-90-04-46200-7.
- ^ Kitzinger, 92–93, 92 quoted
Literatura уреди
- Alloa, Emmanuel (2013). „Visual Studies in Byzantium: A Pictorial Turnavant la lettre”. Journal of Visual Culture. Sage. 12 (1): 3—29. ISSN 1470-4129. S2CID 191395643. doi:10.1177/1470412912468704. (On the conceptual background of Byzantine iconoclasm)
- Aston, Margaret (1988). England's Iconoclasts: Laws against images. 1. Clarendon Press. ISBN 978-0-19-822438-9.
- —— 2016. Broken Idols of the English Reformation. Cambridge University Press.
- Balafrej, Lamia (2. 9. 2015). „Islamic iconoclasm, visual communication and the persistence of the image”. Interiors. Informa UK. 6 (3): 351—366. ISSN 2041-9112. S2CID 131284640. doi:10.1080/20419112.2015.1125659.
- Barasch, Moshe. 1992. Icon: Studies in the History of an Idea. Icon: Studies in the History of an Idea. New York University Press. август 1992. ISBN 978-0-8147-1172-9.
- Beiner, Guy (2021). „When Monuments Fall: The Significance of Decommemorating”. Éire-Ireland. 56 (1): 33—61. S2CID 240526743. doi:10.1353/eir.2021.0001.
- Besançon, Alain. 2009. The Forbidden Image: An Intellectual History of Iconoclasm. The Forbidden Image: An Intellectual History of Iconoclasm. University of Chicago Press. 15. 3. 2009. ISBN 978-0-226-04414-9.
- Bevan, Robert. 2006. The Destruction of Memory: Architecture at War. The Destruction of Memory: Architecture at War. Reaktion Books. 20. 4. 2007. ISBN 978-1-86189-319-2.
- Boldrick, Stacy, Leslie Brubaker, and Richard Clay, eds. 2014. Striking Images, Iconoclasms Past and Present. Ashgate. (Scholarly studies of the destruction of images from prehistory to the Taliban.)
- Calisi, Antonio. 2017. I Difensori Dell'icona: La Partecipazione Dei Vescovi Dell'Italia Meridionale Al Concilio Di Nicea II 787. I Difensori delle Icone: La Partecipazione dei Vescovi dell'italia Meridionale al Concilio di Nicea II (787 D. C. ). CreateSpace. 11. 12. 2017. ISBN 978-1978401099.
- Freedberg, David. 1977. "The Structure of Byzantine and European Iconoclasm." Pp. 165–77 in Iconoclasm: Papers Given at the Ninth Spring Symposium of Byzantine Studies, edited by A. Bryer and J. Herrin. University of Birmingham, Centre for Byzantine Studies. ISBN 978-0-7044-0226-3.
- —— [1985] 1993. "Ицоноцластс анд тхеир Мотивес," (Сецонд Хорст Герсон Мемориал Лецтуре, Университy оф Гронинген). Публиц 8(Фалл).
- Оригинал принт: Маарссен: Гарy Сцхwартз. 1985. ISBN 978-90-6179-056-3..
- Гамбони, Дарио (1997). Тхе Деструцтион оф Арт: Ицоноцласм анд Вандалисм синце тхе Френцх Револутион. Реактион Боокс. ИСБН 978-1-86189-316-1.
- Гwyнн, Давид M (2007). „Фром Ицоноцласм то Арианисм: Тхе Цонструцтион оф Цхристиан Традитион ин тхе Ицоноцласт Цонтроверсy” (ПДФ). Греек, Роман, анд Бyзантине Студиес. 47: 225—251. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2012-09-16. г. Приступљено 2012-08-06.
- Ивановиц, Филип (2010). Сyмбол анд Ицон: Дионyсиус тхе Ареопагите анд тхе Ицоноцластиц Црисис. Пицкwицк. ИСБН 978-1-60899-335-2.
- Карахан, Анне (2014). „Бyзантине Ицоноцласм: Идеологy анд Qуест фор Поwер”. Ур.: Колруд, Кристине; Прусац, M. Ицоноцласм фром антиqуитy то модернитy. Бурлингтон, ВТ: Асхгате. стр. 75—94. ИСБН 978-1-4094-7033-5. ОЦЛЦ 841051222.
- Ламбоурне, Ницола (2001). Wар Дамаге ин Wестерн Еуропе: Тхе Деструцтион оф Хисториц Монументс Дуринг тхе Сецонд Wорлд Wар . Единбургх Университy Пресс. ИСБН 978-0-7486-1285-7.
- Нараин, Харсх (1993). Тхе Аyодхyа Темпле Мосqуе Диспуте: Фоцус он Муслим Соурцес. Делхи: Пенман Публисхерс.
- Схоурие, Арун, Сита Рам Гоел, Харсх Нараин, Јаy Дубасхи, анд Рам Сwаруп. 1990. . Хинду Темплес - Wхат Хаппенед то Тхем Вол. I, (А Прелиминарy Сурвеy). ИСБН 81-85990-49-2.
- Спицер, Андреw (2017). „Ицоноцласм”. Ренаиссанце Qуартерлy. Цамбридге Университy Пресс. 70 (3): 1007—1022. ИССН 0034-4338. С2ЦИД 233344068. дои:10.1086/693887.
- Топпер, Давид Р. Идолатрy & Инфинитy: Оф Арт, Матх & Год. БроwнWалкер. ISBN 978-1-62734-506-4.
- Velikov, Yuliyan (2011). Obrazŭt na Nevidimii︠a︡ : ikonopochitanieto i ikonootrit︠s︡anieto prez osmi vek [Image of the Invisible. Image Veneration and Iconoclasm in the Eighth Century] (на језику: бошњачки). Veliko Tarnovo: Veliko Tarnovo University. ISBN 978-954-524-779-8. OCLC 823743049.
- Weeraratna, Senaka ' Repression of Buddhism in Sri Lanka by the Portuguese' (1505 -1658)
- Teodoro Studita, Contro gli avversari delle icone, Emanuela Fogliadini (Prefazione), Antonio Calisi (Traduttore), Jaca Book. 2022. ISBN 978-8816417557.
- Бецкwитх, Јохн (1979). Еарлy Цхристиан анд Бyзантине Арт (2нд изд.). Пенгуин Хисторy оф Арт (ноw Yале). ИСБН 0140560335.
- Брубакер, L.; Халдон, Ј. (2001). Бyзантиум ин тхе Ицоноцласт Ера, ц. 680-850: тхе соурцес: ан аннотатед сурвеy. Бирмингхам Бyзантине анд Оттоман Студиес. 7. Алдерсхот: Асхгате. ИСБН 978-0-754-60418-1.
- Брубакер, L.; Халдон, Ј. (2011). Бyзантиум ин тхе Ицоноцласт Ера, ц. 680-850: А Хисторy. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-43093-7.
- Цормацк, Робин (1985). Wритинг ин Голд, Бyзантине Социетy анд итс Ицонс. Лондон: Георге Пхилип. ИСБН 054001085-5.
- Гwyнн, Давид (2007). „Фром Ицоноцласм то Арианисм: Тхе Цонструцтион оф Цхристиан Традитион ин тхе Ицоноцласт Цонтроверсy”. Греек, Роман, анд Бyзантине Студиес. 47: 226—251.
- Китзингер, Ернст (1977). Бyзантине арт ин тхе макинг: маин линес оф стyлистиц девелопмент ин Медитерранеан арт, 3рд-7тх центурy. Фабер & Фабер. ИСБН 0571111548. (УС: Цамбридге Университy Пресс)
- Манго, Цyрил (1977). „Хисторицал Интродуцтион”. Ур.: Брyер; Херрин. Ицоноцласм. Центре фор Бyзантине Студиес, Университy оф Бирмингхам. ИСБН 0704402262.
- Манго, Цyрил (2002). Тхе Оxфорд Хисторy оф Бyзантиум.
- Нобле, Тхомас Ф. X. (2011). Имагес, Ицоноцласм, анд тхе Царолингианс. Университy оф Пеннсyлваниа Пресс. ИСБН 9780812202960..
- Пратсцх, Т. (1997). Тхеодорос Студитес (759–826): зwисцхен Догма унд Прагма. Франкфурт ам Маин.
- Леслие Брубакер, Инвентинг Бyзантине Ицоноцласм, Бристол Цлассицал Пресс, Лондон 2012.
- А. Цамерон, "Тхе Лангуаге оф Имагес: тхе Рисе оф Ицонс анд Цхристиан Репресентатион" ин D. Wоод (ед) Тхе Цхурцх анд тхе Артс (Студиес ин Цхурцх Хисторy, 28) Оxфорд: Блацкwелл, 1992, пп. 1–42.
- Х.C. Еванс & W.D. Wиxом (1997). Тхе глорy оф Бyзантиум: арт анд цултуре оф тхе Миддле Бyзантине ера, А.D. 843-1261 . Неw Yорк: Тхе Метрополитан Мусеум оф Арт. ИСБН 9780810965072.
- Фордхам Университy, Медиевал Соурцебоок: Јохн оф Дамасцус: Ин Дефенсе оф Ицонс.
- А. Карахан, "Бyзантине Ицоноцласм: Идеологy анд Qуест фор Поwер". Ин: Едс. К. Колруд анд M. Прусац, Ицоноцласм фром Антиqуитy то Модернитy, Асхгате Публисхинг Лтд: Фарнхам Сурреy, 75–94. 2014. ISBN 978-1-4094-7033-5.
- Р. Сцхицк, Тхе Цхристиан Цоммунитиес оф Палестине фром Бyзантине то Исламиц Руле: А Хисторицал анд Арцхаеологицал Студy (Студиес ин Лате Антиqуитy анд Еарлy Ислам 2) Принцетон, Њ: Дарwин Пресс, 1995, пп. 180–219.
- П. Броwн, "А Дарк-Аге Црисис: Аспецтс оф тхе Ицоноцластиц Цонтроверсy," Енглисх Хисторицал Ревиеw 88/346 (1973): 1–33.
- Ф. Ивановиц, Сyмбол анд Ицон: Дионyсиус тхе Ареопагите анд тхе Ицоноцластиц Црисис, Еугене: Пицкwицк, 2010.
- Е. Китзингер, "Тхе Цулт оф Имагес ин тхе Аге оф Ицоноцласм," Думбартон Оакс Паперс 8 (1954): 83–150.
- Yулиyан Великов, Имаге оф тхе Инвисибле. Имаге Венератион анд Ицоноцласм ин тхе Еигхтх Центурy. Велико Турново Университy Пресс, Велико Турново. 2011. ISBN 978-954-524-779-8. (in Bulgarian).
- Thomas Bremer, "Verehrt wird Er in seinem Bilde..." Quellenbuch zur Geschichte der Ikonentheologie. SOPHIA - Quellen östlicher Theologie 37. . Paulinus: Trier. 2015. ISBN 978-3-7902-1461-1. (ин Герман).
Спољашње везе уреди
- Ицоноцласм ин Енгланд, Холy Цросс Цоллеге (УК)
- Десигн ас Социал Агент ат тхе ИЦА бy Керрy Скемп, Април 5, 2009
- Хинду темплес дестроyед бy Муслим рулерс ин Индиа