Интернационални батаљон Ђуро Ђаковић
Интернационални батаљон „Ђуро Ђаковић“ (шп. Batallón Đuro Đaković) био је војна јединица у саставу Интернационалних бригада, састављена од југословенских добровољаца на страни Шпанске републике у грађанском рату.
| Интернационални батаљон „Ђуро Ђаковић“ | |
|---|---|
 Борци батаљона „Ђуро Ђаковић“ у Шпанији. На челу батаљона стоји Марко Орешковић. | |
| Постојање | децембар 1936 — 5. октобар 1938. |
| Део | Интернационалних бригада |
| Ангажовање | |
| Команданти | |
| Командант | Коста Нађ Пеко Дапчевић |
Добио је име по југословенском борцу за радничка права и жртви Шестојануарске диктатуре 1929. године, Ђури Ђаковићу.
Батаљон „Деда Благоев“ био је спојен са батаљоном „Ђуро Ђаковић“ приликом организације бригада.[1] Од 1664 југословенска добровољца у Шпанији, њих 543 борило се у батаљонима „Ђаковић“, „Димитров“ и „Масарик“.
Састав уреди
Батаљон је током рата био у саставу различитих јединица:[2]
- независан (10. април – 28. април 1937)
- 150. интернационална бригада (28. април – 4. август 1937)
- 45. интернационална дивизија (4. август – 19. октобар 1937)
- Резервна група 45. дивизије (19. октобар 1937 – 13. фебруар 1938)
- 129. интернационална бригада (13. фебруар – 5. октобар 1938)
Борбени пут батаљона уреди
Батаљон је формиран децембра 1936. године. У батаљону су се борили и неки Шпанци, попут Луиса Алвареза Јустеа, песника герилаца, који је у бици код Брунете био заменик комесара.[3]
Батаљон је учествовао у одбрани Мадрида, у биткама на Харами и Брунети, где је претрпео тешке губитке. После тога је, у саставу 15. интернационалне бригаде водио борбе на Арагонском фронту, а половина његових бораца изгинула је у Сарагошкој офанзиви. Након реорганизације бригада, батаљон је дошао у састав 129. интернационалне бригаде и претрпео губитке у Арагонској офанзиви. Битка на Ебру била је последњи већи оружани сукоб у којем су учествовали борци батаљона, који се затим повукао на арагонску обалу, где су његови борци демобилисани у септембру 1938. године. Упркос томе, већина њих морала је да се бори током Каталонске офанзиве и да пређе француску границу.
Многи борци батаљона су по преласку у Француску били затворени у логоре, али је већина њих била ослобођена од стране Комунистичке партије Југославије и до 1941. године пребачена у окупирану Југославију. Борци су се тамо прикључили Народноослободилачкој војсци Југославије и борили се за ослобођење од фашизма.[4]
Борци батаљона уреди
Неки од познатијих бораца батаљона „Ђуро Ђаковић“ били су:
Референце уреди
- ^ Bradley 1994, стр. 31.
- ^ Vexicat «[https://web.archive.org/web/20081011225848/http://annasebas.vexicat.org/brigadasinternacionales/bi_batallons.htm Архивирано на сајту Wayback Machine (11. октобар 2008) Brigadas Internacionales. Batallones» Consultado el 24 de febrero de 2012
- ^ Bocanegra, Lidia. Guerra Civil Española y Exilio Republicano, ур. „Luís Álvarez Yuste”. Непознати параметар
|añoacceso=игнорисан [|access-date=се препоручује] (помоћ); Непознати параметар|fechaacceso=игнорисан [|access-date=се препоручује] (помоћ) - ^ Crusells 2002, стр. 109.
Литература уреди
- Crusells, Magí (2002). Las Brigadas Internacionales en la pantalla. Univ de Castilla La Mancha. стр. 109—. ISBN 978-84-8427-149-9.
- Bradley, Ken (1994). International Brigades in Spain 1936-39. Osprey Publishing. ISBN 9781855323674.