Кабир, познат и као Кабир Дас и Сант Кабир Сахиб (хинд. कबीर, панџ. ਕਬੀਰ, урд. کبير; 1440, Бенарес, Пенџаб — 1518)[2] био је индијски песник и реформатор из Бенарса. Био је под утицајем вишнуитског верског учења Рамананде.[3] Његова поезија је израз електричног спајања хиндуизма и ислама.[4] Три збирке које су написане у мешавини хинди-дијалекта, стихом који се римује и разноликим строфама, углавном се сматрају аутентичним: „Књига рачуна“, затим збирка у сикхском дијалекту „Ади Грантху“ и „Сабрани списи“.

Кабир Дас
Кабир Дас
Датум рођења1398[1]
Место рођењаВаранаси, Сајидска династија
 Индија
Датум смрти1518
Место смртиМагхар, Лоди династија
 Индија
Деловање

Његова дела су утицала на хиндуистички Бакти покрет и његови стихови налазе се у сикистичким списима Гуру Грант Сахибa, Сатгуру Грант Сахибa од Светог Гариба Даса[5] и Кабир Сагарa.[6][7][8]

Рођен у граду Варанаси у Утар Прадешу, познат је по томе што је критичан и према организованој религији и према религијама. Он је довео у питање бесмислене и неетичке праксе свих религија, пре свега погрешне праксе у хиндуистичкој и муслиманској религији.[6][9] За живота су му због његових ставова претили хиндуси и муслимани.[10] Када је умро, хиндуси и муслимани које је он инспирисао сматрали су га својим.[7]

Кабир је сугерисао да је Истина са особом која је на путу праведности, сматрао је да је све, живо и неживо, божанско, и која је пасивно одвојено од ствари света.[7] Да би се сазнала Истина, предложио је Кабир, потребно је одбацити „ја“ или его.[10] Кабирово наслеђе опстаје и наставља се кроз Кабир пант („Пут Кабира“), верску заједницу која га признаје као свог оснивача и једна је од Сант Мат секти. Његови чланови су познати као Кабир пантис.[11]

Младост и позадина уреди

Године Кабировог рођења и смрти су нејасне.[12][13] Неки историчари фаворизују 1398–1448 као период у коме је Кабир живео,[14][15] док други фаворизују 1440–1518.[16][6][17] Генерално, верује се да је Кабир рођен 1398. (Самват 1455),[18]:14–15 на дан пуног месеца у месецу Џајеште (према историјском хиндуистичком календару Викрам Самват) у време Брамамухарте. Постоји значајна научна дебата о околностима око Кабировог рођења. Многи следбеници Кабир Сахеба верују да је Кабир Сахеб дошао из Сатлока тако што је преузео тело светлости и инкарнирао се на цвету лотоса и тврде да је Риши Аштананд Џи био директни сведок овог инцидента, који се и сам појавио на цвету лотоса у језеру Лахартара. Заправо, данас на језеру постоји Кабирпант који учвршћује управо ово веровање.

Неколико извештаја помиње да су Кабир Сахеба у облику детета на језеру Лахартара пронашли муслимански ткач по имену Ниру и његова жена Нима који су га одгајали као своје дете.[19]

Раширено се верује да је Кабир постао један од многих ученика Бакти песника Свамија Рамананде у Варанасију, познатог по преданом вишнуизму са снажном склоношћу ка монистичкој адвајтској филозофији која учи да је Бог у свакој особи, у свему.[7][20][21] Рани текстови о његовом животу га стављају на вишнуистичку традицију хиндуизма, као и на суфијску традицију ислама.[22] Према Ирфану Хабибу, две рукописне верзије персијског текста Дабистан-и-Мазахиб су најранији познати текстови са биографским подацима о Кабиру.[23] Дабистан-и-Мазахиб наводи да је Кабир „Бајраги“ (вишнуистички јога) и наводи да је Раманандов ученик (у тексту се више пута спомиње као „банда“).

Верује се да је Кабирова породица живела на локалитету Кабир Чаура у Варанасију (Банарас). Кабир мата (कबीरमठ), мата који се налази у задњим уличицама Кабир Чауре, слави његов живот и време.[24] Уз имање је кућа по имену Нирутила (नीरू टीला) у којој се налазе гробови Ниру и Нима.[25]

Референце уреди

  1. ^ Machwe 1968, стр. 14–15
  2. ^ Machwe 1968, стр. 14–15
  3. ^ „Kabir | Indian mystic and poet”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-17. 
  4. ^ Garcia, Carol Henderson; Henderson, Carol E. (2002). Culture and Customs of India (на језику: енглески). Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-30513-9. 
  5. ^ Keay, F. E. (1931). Kabir and his followers : the religious life of India. Calcutta: Association Press. стр. 164—165. 
  6. ^ а б в The Editors of Encyclopaedia Britannica (2022). „Kabir”. Encyclopedia Britannica. Приступљено 3. 2. 2022. 
  7. ^ а б в г Tinker 1990, стр. 75–77.
  8. ^ McGregor 1984, стр. 47.
  9. ^ Henderson Garcia 2002, стр. 70–71.
  10. ^ а б Hess & Singh 2002, стр. 4.
  11. ^ Lorenzen 1987, стр. 281–302.
  12. ^ Lorenzen 1991, стр. 12–18.
  13. ^ Dass 1991, стр. 14.
  14. ^ Hess & Singh 2002.
  15. ^ Dass 1991, стр. 5.
  16. ^ Lorenzen, David N. (2006). Who invented Hinduism?: essays on religion in history. New Delhi: Yoda Press. ISBN 8190227262. 
  17. ^ Dass 1991, стр. 106.
  18. ^ Machwe, Prabhakar (1968). Kabir. New Delhi: Sahitya Akademi. стр. 14—15. 
  19. ^ Lorenzen 1991, стр. 7.
  20. ^ Pande 2010, стр. 77.
  21. ^ McGregor 1984, стр. 43–44.
  22. ^ Rizvi 1983, стр. 412, "The author of the Dabistan-i Mazahib placed Kabir against the background of the legends of the Vaishnavite vairagis (mendicants) with whom he was identified, but a contemporary of his, Shaikh 'Abdu'r-Rahman Chisti, combined both the Bairagi and the muwwahid traditions about Kabir in his Mir'atu'l-asrar and also made him a Firdaussiya Sufi.".
  23. ^ Habib, Irfan (2001). „A Fragmentary Exploration of an Indian Text on Religions and Sects: Notes on the Earlier Version of the Dabistan-i-Mazahib”. Proceedings of the Indian History Congress. 61: 479—480. JSTOR 44148125. 
  24. ^ Schomer & McLeod 1987, стр. 291.
  25. ^ „Jab Mein Tha Tab Hari Nahin' Ab”. Kabirchaura.com. Приступљено 12. 7. 2012. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди