Кадија
Овај чланак је недовршен. |
Кадија или кадијиница/кадиница[1] (арап. قاضى) јесте судија у муслиманском свету, који суди према шеријату — исламском верском закону. С обзиром на то да ислам не прави разлику између духовног живота и материјалне стварности, кадије (али не и кадинице) могу се бавити свим правним проблемима муслимана.
Историја уреди
Кадија се појављује први пут за време Омејада, када је био секретар гувернера. Улога кадије је била врло битна на почетку ислама и обликовања исламског верског права — шеријата.
На острву Мајото, једном од Коморских острва, титулу кадије носио је Умар који је — након освајања овог острва и припајања истог Султанату Коморских острва — управљао тим острвом од 19. новембра 1835. до 1836. године.
Савремено исламско право уреди
У исламским земљама где је створена конституциона влада, као у случају Републике Турске где шеријат није основ правног система земље, термин кадија се и даље користи за судије или магистрате. У земљама у којима је створен хибридни правни систем, као на пример у Египту, кадије су главне за решавање спорова око засебног и казненог права. У неким исламским земљама, где је положај кадије био сведен само на одговорност за саслушање сведока или је чак био укинут у процесу приближавања западњачком моделу, поново се обнавља положај кадије (нпр. у исламској покрајини Нигерије).
Када је реч о тежим пресудама, кадијине одлуке мора одобрити муфтија, нарочито у случајевима где је донета пресуда о највишој казни, да би се било сигурно да је пресуда у складу са исламским законом.
У Турској, кадије поставља велију емир (тур. veliyu l-emr). Као последица деловања реформистичких покрета, државни судови су заменили кадије које су некад имале широке одговорности.
Жене као кадије уреди
Кадинице су историји веома редак случај. Иако је улога кадије традиционално ограничена на мушки пол, неке жене су ипак биле именоване на положај кадинице последњих година. Две жене су 2009. године постале кадинице; именовала их је Палестинска Самоуправа у Западној обали.[2] У Малезији су 2010. године две жене постале кадинице, такође. Међутим, одлучено је да као особе женског пола оне могу да суде само у случајевима притвора, алиментација и питања заједничке имовине, не у случајевима криминала или развода који заправо и чине већину посла кадије.[3] Индонезија броји чак око 100 жена кадија.[3]
У свету исламских учењака постоје неслагања око тога да ли су жене квалификоване да делују као кадинице или не,[2] што је бесмислено и заостало размишљање јер људска права жена, мушкараца, транссексуалаца, хомосексуалаца и других полова у свету на одабир професије морају да буду једнака без обзира на ниже нивое права људи као што су она које одређује поједина религија или конфесија.
Утицај уреди
Алкалди (шп. alcalde), шпански израз за градоначелника, потиче од арапског термина El Qadi који означава кадију.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Јерковић, Јован; Пижурица, Мато; Пешикан, Митар (2010). „РЕЧНИК УЗ ПРАВОПИС”. Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 339. ISBN 978-86-7946-079-0. COBISS.SR 256189191. „кадија, кадијин, кадијиница, кадиница, кадијински и кадијски (боље него кадински), т. 18”
- ^ а б Prusher, Ilene R. (13. 5. 2009). „New female judge transforms Islamic court”. The Christian Science Monitor.
- ^ а б Taylor, Pamela (7. 8. 2010). „Malaysia appoints first female sharia judges”. Washington Post. Архивирано из оригинала 04. 11. 2013. г. Приступљено 29. 02. 2016.
Извори уреди
- Ataman, Bekir Kemal (1987). „Ottoman Kadi Registers as a Source of Social History”. M. A. Thesis. University of London, University College London: School of Library. Archive and Information Studies.
- Dalgleish, David (април 2005). „Pre-Colonial Criminal Justice In West Africa: Eurocentric Thought Versus Africentric Evidence.” (PDF). African Journal of Criminology and Justice Studies. 1 (1). Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2011. г. Приступљено 26. 6. 2011.
- Imamuddin, S. M. (1981). Muslim Spain 711-1492 A.D.: a sociological study. BRILL. ISBN 978-90-04-06131-6.
- Lady Lugard, Flora Louisa Shaw (1997). „Songhay Under Askia the Great”. A tropical dependency: an outline of the ancient history of the western Sudan with an account of the modern settlement of northern Nigeria / [Flora S. Lugard]. Black Classic Press. ISBN 978-0-933121-92-8.
- „Qadi”. LookLex Encyclopedia. Архивирано из оригинала 24. 05. 2011. г. Приступљено 26. 6. 2011.
- Malcolm, Noel (1994). Bosnia: A Short History. Macmillan. стр. 50. ISBN 978-0-330-41244-5.
- O'Callaghan, Joseph F. (1975). A History of Medieval Spain. Ithaca: Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-0880-9.
- Öztürk, Özhan. „Karadeniz” [„Black Sea”]. Ansiklopedik Sözlük. 2 Cilt. Heyamola Yayıncılık. İstanbul. 2005. ISBN 975-6121-00-9.
- „Mayotte”. WorldStatesmen. Приступљено 26. 6. 2011.
- Qureshi, Dr. Ishtiaq Husain (1942). The Administration of the Sultanate of Delhi. Pakistan Historical Society. стр. 313.
Литература уреди
- Schacht, Joseph (1964). An Introduction to Islamic Law. Oxford.
- Tillier, Mathieu. Les cadis d'Iraq et l'Etat abbasside (132/750-334/945). Damascus. 2009. ISBN 978-2-35159-028-7.
- Al-Kindî. Histoire des cadis égyptiens (Akhbâr qudât Misr). Introduction, translation and notes by Mathieu Tillier. Cairo. 2012. ISBN 978-2-7247-0612-3.
- Tillier, Mathieu. Vies des cadis de Misr (257/851-366/976). Extrait du Raf' al-isr 'an qudât Misr d'Ibn Hagar al-'Asqalânî. Cairo. 2002. ISBN 978-2-7247-0327-6.
- Tyan, Emile (1955). „Judicial Organization”. Law in the Middle East. изд. 1. ур. Majid Khadduri & Herbert J. Liebesny. Washington, D. C. стр. 236—278.
- Tyan, Emile (1960). Histoire de l'organisation judiciaire en pays d'Islam. изд. 2. Leiden.
- „Qazi courts to be established in Sri Lanka”. Colombo Page. 10. 9. 2010. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 21. 6. 2014.
- Фотић, Александар (1999). „Кадија”. Лексикон српског средњег века. Београд: Knowledge. стр. 267.
Спољашње везе уреди
- (језик: енглески) LawNet – Sri Lanka's Legal Information Network — Закони у Шри Ланки