Кад будем мртав и бео
Кад будем мртав и бео је југословенски драмски филм из 1967. године. Режирао га је Живојин Павловић, а сценарио су писали Љубиша Козомара и Гордан Михић. Припада остварењима црног таласа.
| Кад будем мртав и бео | |
|---|---|
.jpg) Филмски постер | |
| Изворни наслов | Кад будем мртав и бео |
| Жанр | драма |
| Режија | Живојин Павловић |
| Сценарио | Љубиша Козомара Гордан Михић |
| Продуцент | Александар Радуловић |
| Главне улоге | Драган Николић Слободан Алигрудић Миодраг Андрић Северин Бијелић Дара Чаленић Љубомир Ћипранић |
| Музика | Архивска |
| Сценограф | Драгољуб Ивков |
| Сниматељ | Mилорад Јакшић Фанђо |
| Монтажа | Олга Скригин |
| Продуцентска кућа | ФРЗ Београд |
| Година | 1967. |
| Трајање | 75 минута |
| Земља |  СФРЈ |
| Језик | српскохрватски |
| IMDb веза | |
Радња уреди
Јанко Бугарски, звани Џими Барка, мора да напусти заједно са својом девојком Лилицом привремено запослење као сезонски радник. Без посла, креће са Лилицом у неизвесност. Мајка, сиромашна праља, не може да му помогне, а у фабрикама и предузећима нема места. Да би дошао до новца, Џими поткрада раднике на једном градилишту и бежећи од гонилаца, изгуби Лилицу. Тада започиње одисеја Џимија Барке. Среће кафанску певачицу, Душку, постаје њен љубавник и учи да пева. Пева веома рђаво, али то му не смета да путује по варошицама, пева на вашарима и по забаченим војним гарнизонима. У једној варошици среће младу зуботехничарку Бојану, и са њом одлази у Београд на такмичење младих певача. Уместо аплауза и афирмације, дочекују га звиждуци и увреде. Џими бежи сам и на једном броду поново среће Лилицу, која живи од џепарења и симулирања трудноће. Обоје одлазе код управника бившег градилишта Милутина, у покушају да га уцене: млада жена наводно носи његово дете. Милутин открива да су га преварили. Покушава да силује Лилицу, али га Џими спречава. Покушава да га убије и исмева га пред радницима. Понижени и изнервирани директор, узима своју пушку и убија Џимија.
Улоге уреди
| Глумац | Улога |
|---|---|
| Драган Николић | Џими Барка |
| Слободан Алигрудић | управник Милутин |
| Миодраг Андрић | Ибро |
| Северин Бијелић | официр |
| Златибор Стоимиров | официр |
| Дара Чаленић | Мица |
| Љубомир Ћипранић | |
| Александар Гаврић | Дуле |
| Олга Јанчевецка | |
| Милан Јелић | Џимијев цимер |
| Љиљана Јовановић | Џимијева мајка |
| Снежана Лукић | Зуботехничарка |
| Петар Лупа | шофер |
| Војислав Мићовић | радник |
| Бранислав Цига Миленковић | виолиниста |
| Жика Миленковић | Столе, келнер |
| Никола Милић | |
| Предраг Милинковић | железничар |
| Светолик Никачевић | |
| Ђорђе Пура | Муж Џимијеве мајке |
| Аленка Ранчић | |
| Ружица Сокић | Душка |
| Милорад Спасојевић | Новинар |
| Неда Спасојевић | Лилица |
| Боривоје Бора Стојановић | |
| Зорица Шумадинац | Бојана |
| Миливоје Томић | Пословођа |
| Јанез Врховец | |
| Владан Живковић | Бубрег |
| Станимир Аврамовић |
Занимљивости уреди
- Улога Џимија Барке је била одређена за Бориса Дворника. Како је Борис тада био у војсци, улога је додељена Драгану Николићу и она га је прославила.[1]
- Године 2018, Југословенска кинотека у сарадњи са компанијом Вип Мобајл и Центар филмом обновила је и дигитално рестаурисала овај филмски наслов. Рестаурисана верзија филма је приказана на филмском фестивалу у Берлину у оквиру престижног официјелног програма Форум а за публику у Србији специјална пројекција је одржана 21. фебруара у свечаној сали Југословенске кинотеке.
Награде уреди
- Пула - Златна Арена за филм, Златна Арена за режију (Живојин Павловић), Специјална награда за најбољег глумца (Драган Николић), Најбољи филм године
- Ниш - Специјална награда за најбољег глумца - Драган Николић, Специјална награда за најбољу глумицу - Ружица Сокић, Златна медаља Политике Експрес
Културно добро уреди
Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911–1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм "Кад будем мртав и бео".[2]
Референце уреди
- ^ „Драган Николић: Жика ме је послао у свет филма”. Novosti.rs. 11. 9. 2014. Приступљено 14. 3. 2016.
- ^ „Сто српских играних филмова (1911-1999) проглашених за културно добро од великог значаја”. Југословенска Кинотека. Приступљено 5. 2. 2021.
