Википедија

Казна

За другу употребу, погледајте страницу Казна (рагби јунион).

Казна је чин излагања особе или животиње нечему негативном или непријатном, обично као одговор на непослушност,[1][2][3][4] отпор или понашање које се сматра морално погрешним.[5] Казна се дефинише и као било која аверзивна драж и ускраћивање задовољства чиме се нарушава интегритет личности због неког њеног претходног поступка који, по оцени других, није у складу са законским или обичајним нормама заједнице.[6] Циљ казне је да се то непожељно понашање елиминише или модификује.[7] Награђивање позитивног понашања се, пак, генерално сматра ефикаснијим од кажњавања супротног понашања.[8]

Клечање на кукурузу - најчешћи начин кажњавања ђака у школама у Србији у 19. веку (експонат Педагошког музеја у Београду)

Разлог за кажњавање може бити условљавање детета да избегава самоугрожавање, наметање друштвеног конформизма (посебно у контексту обавезног образовања или војне дисциплине[9]), да брани норме, да се заштити од будућих повреда (посебно, они од насилних злочина), и да се одржи закон — и поштовање владавине права — под којим се управља друштвеном групом.[10][11][12][13][14] Казна може бити самонаметнута као код самобичевања и умртвљивања тела у религиозном окружењу, али је најчешће облик друштвене принуде.

Непријатно наметање може укључивати новчану казну,[15] казну или затварање, или бити уклањање или ускраћивање нечега пријатног или пожељног.[16] Појединац може бити особа, или чак животиња. Власт може бити група или појединачна особа, а казна се може спроводити формално према систему закона или неформално у другим врстама друштвених окружења, као што је породица.[11] Негативне последице које нису овлашћене или које се примењују без кршења правила не сматрају се казном како је овде дефинисано.[13] Проучавање и пракса кажњавања злочина, посебно када се то односи на казну затвора, назива се пенологија, или, често у савременим текстовима, корекције; у овом контексту, процес кажњавања се еуфемистички назива „корективним процесом“.[17] Истраживање кажњавања често укључује слична истраживања превенције.

Оправдања за казну укључују одмазду,[18] одвраћање, рехабилитацију и онеспособљавање. Последње би могле укључивати мере као што су изолација, како би се спречио контакт преступника са потенцијалним жртвама, или одстрањивање руке како би се крађа отежала.[19]

Ако су присутни само неки од услова укључених у дефиницију казне, описи који нису „казне” могу се сматрати тачнијим. Наношење нечега негативног, или непријатног, особи или животињи, без овлашћења или не на основу кршења правила, обично се сматра само осветом или инатом, а не казном.[13] Поред тога, реч „казна” се користи као метафора, као када боксер доживи „казну” током борбе. У другим ситуацијама, кршење правила може бити награђено, тако да примање такве награде природно не представља казну. Коначно, услов кршења правила мора бити задовољен да би се последице сматрале казном.[13]

Казне се разликују по степену тежине и могу укључивати санкције као што су укор, лишавање привилегија или слободе, новчане казне, затварање, остракизам, наношење бола,[20] ампутација и смртна казна. Телесна казна се односи на казне у којима се преступнику намерава нанети физички бол. Казне се могу оценити као правичне или неправичне[21] у смислу њиховог степена реципроцитета и сразмерности[12] прекршају. Кажњавање може бити саставни део социјализације, а кажњавање нежељеног понашања често је део система педагогије или модификације понашања који укључује и награде.[22]

Референце уреди

  1. ^ Edwards, Jonathan (1824). „The salvation of all men strictly examined: and the endless punishment of those who die impenitent : argued and defended against the objections and reasonings of the late Rev. Doctor Chauncy, of Boston ; in his book entitled "The Salvation of all Men," &c”. C. Ewer and T. Bedlington, 1824: 157. 
  2. ^ Bingham, Joseph (1712). „Volume 1 of A Scholastical History Of The Practice of the Church In Reference to the Administration of Baptism By Laymen”. A Scholastical History of the Practice of the Church in Reference to the Administration of Baptism by Laymen. Knaplock, 1712. 1: 25. 
  3. ^ Grotius, Hugo (1715). „H. Grotius of the Rights of War and Peace: In Three Volumes: in which are Explain'd the Laws and Claims of Nature and Nations, and the Principal Points that Relate Either to Publick Government, Or the Conduct of Private Life: Together with the Author's Own Notes: Done Into English..., Volume 2”. H. Grotius of the Rights of War and Peace: In Three Volumes: In Which Are Explain'd the Laws and Claims of Nature and Nations, and the Principal Points That Relate Either to Publick Government, or the Conduct of Private Life: Together with the Author's Own Notes: Done into English by Several Hands: With the Addition of the Author's Life by the Translators: Dedicated to His Royal Highness the Prince of Wales, Hugo Grotius. D. Brown..., T. Ward..., and W. Meares, 1715. 2: 524. 
  4. ^ Casper, Johann Ludwig (1864). „A Handbook of the practice of forensic medicine v. 3 1864”. A Handbook of the Practice of Forensic Medicine. New Sydenham Society. 3: 2. 
  5. ^ Lee Hansen, Marcus (1918). „Old Fort Snelling, 1819-1858”. Mid-America Series. State Historical Society of Iowa, 1918: 124. 
  6. ^ Иван Видановић, Речник социјалних појмова
  7. ^ Gade, Christian B. N. (2020). „Is restorative justice punishment?”. Conflict Resolution Quarterly. 38 (3): 127—155. doi:10.1002/crq.21293  . 
  8. ^ „Smacking children 'does not work' (Тучење дјеце 'не ради')”. BBC News. 11. 1. 1999. Приступљено 22. 5. 2010. 
  9. ^ Navy Department, United States (1940). „Compilation of Court-martial Orders, 1916-1937, 1940-41”. Compilation of Court-martial Orders, 1916-1937, 1940-41: 648. 
  10. ^ Hugo, Adam Bedau (19. 2. 2010). „Punishment, Crime and the State”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Приступљено 2010-08-04. „The search for a precise definition of punishment that exercised some philosophers (for discussion and references see Scheid 1980) is likely to prove futile: but we can say that legal punishment involves the imposition of something that is intended to be burdensome or painful, on a supposed offender for a supposed crime, by a person or body who claims the authority to do so.” 
  11. ^ а б and violates the law or rules by which the group is governed. McAnany, Patrick D. (август 2010). „Punishment”. Online. Grolier Multimedia Encyclopedia. Архивирано из оригинала 2017-10-19. г. Приступљено 2010-08-04. „Punishment describes the imposition by some authority of a deprivation—usually painful—on a person who has violated a law, rule, or other norm. When the violation is of the criminal law of society there is a formal process of accusation and proof followed by imposition of a sentence by a designated official, usually a judge. Informally, any organized group—most typically the family, in rearing children—may punish perceived wrongdoers.” 
  12. ^ а б Hugo, Adam Bedau (19. 2. 2010). „Theory of Punishment”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Приступљено 2010-08-04. „Punishment under law... is the authorized imposition of deprivations—of freedom or privacy or other goods to which the person otherwise has a right, or the imposition of special burdens—because the person has been found guilty of some criminal violation, typically (though not invariably) involving harm to the innocent. (The classical formulation, conspicuous in Hobbes, for example, defines punishment by reference to imposing pain rather than to deprivations.) This definition, although imperfect because of its brevity, does allow us to bring out several essential points.” 
  13. ^ а б в г Peters, Richard Stanley (1966). „Ethics and Education”. British Journal of Educational Studies. 20 (3): 267—68. JSTOR 3120772. „Punishment... involves the intentional infliction of pain or of something unpleasant on someone who has committed a breach of rules... by someone who is in authority, who has a right to act in this way. Otherwise, it would be impossible to distinguish 'punishment' from 'revenge'. People in authority can, of course, inflict pain on people at whim. But this would be called 'spite' unless it were inflicted as a consequence of a breach of rules on the part of the sufferer. Similarly a person in authority might give a person £5 as a consequence of his breaking a rule. But unless this were regarded as painful or at least unpleasant for the recipient it could not be counted as a case of 'punishment'. In other words at least three criteria of (i) intentional infliction of pain (ii) by someone in authority (iii) on a person as a consequence of a breach of rules on his part, must be satisfied if we are to call something a case of 'punishment'. There are, as is usual in such cases, examples that can be produced which do not satisfy all criteria. For instance there is a colloquialism which is used about boxers taking a lot of punishment from their opponents, in which only the first condition is present. But this is a metaphorical use which is peripheral to the central use of the term.
    In so far as the different 'theories' of punishment are answers to questions about the meaning of 'punishment', only the retributive theory is a possible one. There is no conceptual connection between 'punishment' and notions like those of 'deterrence', 'prevention' and 'reform'. For people can be punished without being prevented from repeating the offence, and without being made any better. It is also a further question whether they themselves or anyone else is deterred from committing the offence by punishment. But 'punishment'     must involve 'retribution', for 'retribution' implies doing something to someone in return for what he has done.... Punishment, therefore, must be retributive—by definition.”     
  14. ^ Kleining, John (октобар 1972). „R.S. Peters on Punishment”. British Journal of Educational Studies. 20 (3): 259—69. JSTOR 3120772. doi:10.1080/00071005.1972.9973352. „Unpleasantness inflicted without authority is revenge, and if whimsical, is spite.... There is no conceptual connection between punishment, or deterrence, or reform, for people can be punished without being prevented from repeating the offence, and without being made better. And it is also a further question whether they themselves, or anyone else is deterred from committing the offence by punishment.” 
  15. ^ Amis, S. (1773). „Association for the Prosecution of Felons (WEST BROMWICH)”. The British Library: 5. 
  16. ^ Duff, Anthony (2001). Punishment, Communication, and Community. Switzerland: Oxford University Press. стр. xiii. 
  17. ^ Mary Stohr; Anthony Walsh; Craig Hemmens (2008). Corrections: A Text/Reader. Sage. стр. 2. ISBN 978-1-4129-3773-3. 
  18. ^ Congress. House. Subcommittee on Capital Markets, Insurance, United States. Committee on Financial Services. and Government Sponsored Enterprises (2003). H.R. 2179, the Securities Fraud Deterrence and Investor Restitution Act of 2003 Hearing Before the Subcommittee on Capital Markets, Insurance, and Government Sponsored Enterprises of the Committee on Financial Services, U.S. House of Representatives, One Hundred Eighth Congress, First Session, June 5, 2003. Purdue University: Committee on Financial Services. стр. 50. ISBN 978-0-16-070942-5. 
  19. ^ McAnany, Patrick D. (август 2010). „Justification for punishment (Punishment)”. Online. Grolier Multimedia Encyclopedia. Архивирано из оригинала 2017-10-19. г. Приступљено 2010-09-16. „Because punishment is both painful and guilt producing, its application calls for a justification. In Western culture, four basic justifications have been given: retribution, deterrence, rehabilitation, and incapacitation. The history of formal punitive systems is one of a gradual transition from familial and tribal authority to the authority of organized society. Although parents today retain much basic authority to discipline their children, physical beatings and other severe deprivations—once widely tolerated—may now be called child abuse” 
  20. ^ M., A, Frankenhaeuser, Rissler (1970). „Effects of punishment on catecholamine release and efficiency of performance”. Psychopharmacologia. 17 (5): 378—390. PMID 5522998. S2CID 9187358. doi:10.1007/BF00403809. 
  21. ^ C., Mungan, Murat (2019). „Salience and the severity versus the certainty of punishment”. International Review of Law and Economics. 57: 95—100. S2CID 147798726. doi:10.1016/j.irle.2019.01.002. 
  22. ^ Diana Kendall (2009). Sociology in Our Times: The Essentials  (7th revised изд.). Cengage Learning. ISBN 978-0-495-59862-6. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Казна на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Казна&oldid=27551984”