Каријера је метафорично „путовање“ појединца кроз учење, рад и друге аспекте живота. Постоји више начина за дефинисање каријере, а тај се термин користи на различите начине.

Дефиниције уреди

Оксфордски енглески речник дефинише реч "каријера", као особин напредак кроз живот (или посебан део живота). Ова дефиниција се односи на "каријеру" као на низ аспеката живота, учења и рада појединца. Други начин на који се користи израз "каријера" описује занимање или професију која обично укључује специјалну обуку или формално образовање; [1]  У овом случају се види „каријера“ као низ сродних послова који се обично обављају у оквиру једне индустрије или сектора : може се говорити на пример о „каријери у образовању“, о „криминалној каријери“ или о „каријери у грађевинској трговини“. Каријеру су истраживачи организације дефинисали као „радна искуства појединца и друга релевантна искуства, како унутар тако и изван организација, која формирају јединствен образац током животног века појединца“. [2]

Етимологија уреди

Реч "каријера" на крају потиче од латинске речи карус, а односи се на кочију. [3] Семантички наставак којим је „каријера“ значила „ток нечијег јавног или професионалног живота“ појављује се од 1803.[4] Користи се у десетинама књига објављених 1800. године, у вези са Гетеовом „књижевном каријером“,[5] „пословном каријером“ и „професионалном каријером“ других биографских личности, тако да је та фраза вероватно била у редовној употреби до 1800. године.[6]

Управљање каријером уреди

Управљање каријером или развој каријере описује активно и сврсисходно управљање каријером од стране појединца. Идеје о томе шта обухватају „вештине управљања каријером“ описане су Нацртним моделом (у Сједињеним Државама, Канади, Аустралији, Шкотској и Енглеској[7])[8] и Седам Ц-а дигиталне писмености за каријеру (посебно у погледу дигиталних вештина).[9]

Избор каријере уреди

Према Бехлингу и другима, одлука појединца да се придружи фирми може зависити од било ког од три фактора, тј. објективни фактор, субјективни фактор и критички контакт.[10]

  • Теорија објективних фактора претпоставља да су подносиоци захтева рационални. Избор се, дакле, врши након објективне процене опипљивих користи од посла. Фактори могу укључивати плату, друге бенефиције, локацију, могућности за напредовање у каријери итд.
  • Теорија субјективних фактора сугерише да доношењем одлука доминирају друштвени и психолошки фактори. Важну улогу игра статус посла, репутација организације и други слични фактори.
  • Теорија критичког контакта унапређује идеју да запажања кандидата током интеракције са организацијом играју виталну улогу у доношењу одлука. На пример, важни су како регрутер одржава контакт са кандидатом, ажурност одговора и слични фактори. Ова теорија је валиднија код искусних професионалаца.

Ове теорије претпостављају да кандидати имају слободан избор послодаваца и каријере. У стварности, недостатак радних места и јака конкуренција за пожељне послове озбиљно искривљују процес доношења одлука. На многим тржиштима, запослени раде одређене каријере једноставно зато што су били приморани да прихвате било који посао који им је био доступан. Поред тога, От-Холанд и колеге су открили да култура може имати велики утицај на избор каријере, у зависности од врсте културе.[11]

Приликом одабира каријере која је најприкладнија, према US News, постоји више ствари које треба узети у обзир. Неки од њих укључују: природне таленте, стил рада, друштвену интеракцију, равнотежу између посла и приватног живота, да ли се особа осећа пријатно пред јавношћу, да добро подноси стрес или не, и на крају, колико новца се жели зарадити. Ако избор каријере представља превелики притисак, постоји још једна опција: треба изабрати пут који се чини исправним данас тако што ће се донети најбољу одлуку у дато време, уз разумевање да се може направити промена у будућности. На данашњем пословном свету, избор каријере не значи нужно да се особа мора држати тог посла целог живота. Може се донети информисана одлуку и планирати да се поново процени касније на основу дугорочних циљева.[12]

Промена каријере (занимања) уреди

Промена занимања је важан аспект каријера и управљања каријером. Током живота, појединац и тржиште рада ће се променити; може се очекивати да ће многи људи током живота променити занимања. Подаци које је прикупио амерички Биро за статистику рада кроз Национално лонгитудинално истраживање младих 1979. године показали су да ће појединци између 18 и 38 година имати више од 10 послова.[13]

Постоје различити разлози због којих људи можда желе да промене своју каријеру. Понекад промена каријере може да дође као резултат дуго очекиваног отказа, док се понекад може десити неочекивано и без упозорења.[14]

Истраживање које је спровео Рајт Менаџмент[15] указује на следеће разлоге за промену каријере.

  • Смањење или реструктурирање организације (54%).
  • Нови изазови или прилике које се појављују (30%).
  • Лоше или неефикасно вођство (25%).
  • Имати лош однос са менаџером(има) (22%).
  • За побољшање равнотеже посао/живот (21%).
  • Доприноси се не признају (21%).
  • За бољу надокнаду и бенефиције (18%),
  • За боље усклађивање са личним и организационим вредностима (17%).
  • Личне снаге и способности се не уклапају добро у организацију (16%).
  • Финансијска нестабилност организације (13%).
  • Пресељена организација (12%).

Према чланку на Time.com, једна од три особе које су тренутно запослене (од 2008.) проведе око сат времена дневно тражећи другу позицију.[15]

Успех у каријери уреди

Успех у каријери је термин који се често користи у академским и популарним текстовима о каријери. Односи се на обим и начине на које се појединац може описати као успешан у свом досадашњем радном веку.[16]

Током 1950-их и 1960-их, појединци су обично радили за једну или две фирме током своје каријере, а успех је дефинисан од стране организације и мерен напредовањем, повећањем плата и/или статусом.[17] Такве традиционалне каријере су биле илустроване моделом каријере Доналда Супера.[18] Суперов модел линеарне фазе каријере сугерисао је да се каријере одвијају у контексту стабилних, организационих структура. Појединци су напредовали у хијерархији организације тражећи веће вањске награде.[19]

Рани успех у каријери касније може изазвати разочарање, посебно када је самопоштовање особе везанo за њену каријеру или достигнућа.[20] Професионални успех обично долази рано у неким областима, као што су научна истраживања, а касније у другим областима, као што је настава.[20]

Зарада може бити изражена у апсолутним износима (нпр. износ који особа зарађује) или у релативним изразима (нпр. износ који особа зарађује у поређењу са њеном почетном платом). Зарада и статус су примери објективних критеријума успеха, где „објективан“ значи да се могу чињенично проверити и нису само ствар мишљења.

Многи посматрачи тврде да су каријере мање предвидљиве него што су некада биле, због брзог темпа економских и технолошких промена.[21] То значи да је управљање каријером очигледније одговорност појединца, а не његове или њене организације, јер је „посао за цео живот“ ствар прошлости. Ово је ставило већи нагласак на субјективне критеријуме успеха у каријери.[22] То укључује задовољство послом, задовољство каријером, равнотежу између посла и приватног живота, осећај личног постигнућа и постизање посла који је у складу са личним вредностима. На нечију процену успеха у каријери вероватно ће утицати друштвена поређења, на пример колико су добро прошли чланови породице, пријатељи или вршњаци у школи или на факултету.[23]

На количину и врсту успеха у каријери коју особа постиже утиче неколико облика каријерног капитала.[24] То укључује друштвени капитал (обим и дубина личних контаката на које особа може да се ослања), људски капитал (доказиве способности, искуства и квалификације), економски капитал (новац и други материјални ресурси који омогућавају приступ ресурсима везаним за каријеру) и културни капитал (поседовање вештина, ставова или општег знања за ефикасан рад у одређеном друштвеном контексту).[25]

Извори уреди

  1. ^ career. dictionary.reference.com. 2012. Retrieved 2019-03-03: "an occupation or profession, especially one requiring special training, followed as one's lifework".
  2. ^ Sullivan, Sherry E.; Baruch, Yehuda (децембар 2009). „Advances in Career Theory and Research: A Critical Review and Agenda for Future Exploration”. Journal of Management. 35 (6): 1542—1571. ISSN 0149-2063. doi:10.1177/0149206309350082. 
  3. ^ Online Etymology Dictionary. Retrieved 2019-03-03. '1530s, "a running (usually at full speed), a course" (especially of the sun, etc., across the sky), from Middle French carriere "road, racecourse" (16c.), from Old Provençal or Italian carriera, from Vulgar Latin *(via) cararia "carriage (road), track for wheeled vehicles," from Latin carrus "chariot".'
  4. ^ Online Etymology Dictionary. Retrieved 2019-03-03.
  5. ^ Boening, John, ур. (2020-01-31), „MONTHLY REPOSITORY, 8 (1834), 177–189. Not listed in M/H.”, The Reception of Classical German Literature in England, 1760–1860, Routledge, стр. 252—258, ISBN 9781003011125, doi:10.4324/9781003011125-39, Приступљено 2021-09-21 
  6. ^ Baker, Rose M.; Passmore, David Lynn (2008). „Role of Petroleum Refining in the Economy of Elk, Forest, Mckean, & Warren Counties”. SSRN Electronic Journal: 22. ISSN 1556-5068. S2CID 108144846. doi:10.2139/ssrn.1478612. 
  7. ^ „Careers Blueprint”. Excellence Gateway. Архивирано из оригинала 2014-07-24. г. Приступљено 2014-01-11. 
  8. ^ Hooley, T.; Watts, A. G.; Sultana, R. G.; Neary, S. (2013). „The 'blueprint' framework for career management skills: a critical exploration” (PDF). British Journal of Guidance & Counselling. 41 (2): 117. S2CID 49573830. doi:10.1080/03069885.2012.713908. hdl:10545/334841 . Архивирано из оригинала (PDF) 09. 08. 2017. г. Приступљено 16. 04. 2023. 
  9. ^ Hooley, T. (2012). „How the internet changed career: framing the relationship between career development and online technologies” (PDF). Journal of the National Institute for Career Education and Counselling (NICEC). 29: 3. S2CID 151025293. doi:10.20856/jnicec.2902. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 06. 2018. г. Приступљено 16. 04. 2023. 
  10. ^ Schreuder, A. M. G. (2006). Careers: An Organisational Perspective. стр. 187. ISBN 9780702171758. 
  11. ^ Ott-Holland, C. J.; Huang, J. L.; Ryan, A. M.; Elizondo, F.; Wadlington, P. L. (октобар 2013). „Culture and Vocational Interests: The Moderating Role of Collectivism and Gender Egalitarianism”. Journal of Counseling Psychology. American Psychological Association. 60 (4): 569—581. PMID 23957771. doi:10.1037/a0033587. 
  12. ^ Tim Tyrell-Smith. „How to Choose a Career That's Best for You”. U.S. News & World Report. 
  13. ^ "National Longitudinal Surveys". Bureau of Labor Statistics. Retrieved 2012-02-10.
  14. ^ „How to Create a Successful Career Change Plan”. Job Search Land. Архивирано из оригинала 30. 06. 2018. г. Приступљено 29. 6. 2018. 
  15. ^ а б Cullen, L. T. (28 May 2008) "Top reasons why we change jobs". Time.
  16. ^ Gunz and Heslin (2005). „Reconceptualising career success”. Journal of Organizational Behavior. 26 (2): 105—111. doi:10.1002/job.300. 
  17. ^ Sullivan, S (1999). „The changing nature of careers: a review and research agenda”. Journal of Management. 25 (3): 457—484. ISSN 0149-2063. S2CID 220595315. doi:10.1177/014920639902500308. 
  18. ^ Super, Donald E. (1953). „A theory of vocational development.”. American Psychologist. 8 (5): 185—190. ISSN 0003-066X. doi:10.1037/h0056046. 
  19. ^ Rosenbaum, James E. (јун 1979). „Tournament Mobility: Career Patterns in a Corporation”. Administrative Science Quarterly. 24 (2): 220—241. ISSN 0001-8392. JSTOR 2392495. doi:10.2307/2392495. 
  20. ^ а б Brooks, Arthur C. (јул 2019). „Your Professional Decline Is Coming (Much) Sooner Than You Think”. The Atlantic. ISSN 1072-7825. Приступљено 2019-07-05. 
  21. ^ Inkson, Dries and Arnold (2014). Understanding Careers, 2nd edition. London: Sage. ISBN 978-1-44628-291-5. 
  22. ^ Hall and Chandler (2005). „Psychological success: When the career is a calling.”. Journal of Organizational Behavior. 26 (2): 155—176. doi:10.1002/job.301. 
  23. ^ Heslin, Peter (2003). „Self and other referent criteria of career success”. Journal of Career Assessment. 11 (3): 262—286. S2CID 145210515. doi:10.1177/1069072703254500. 
  24. ^ Arnold 2016, стр. 555–558
  25. ^ Ng and Feldman (2014). „Subjective career success: A meta-analytic review”. Journal of Vocational Behavior. 85 (2): 169—179. doi:10.1016/j.jvb.2014.06.001. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди