Кичмени живци
Кичмени живци (лат. nervi spinales) су део периферног нервног система кога сачињавају живци који полазе са кичмене мождине. Код човека их има 31 пар и полазе са кичмене мождине помоћу два корена:[1][2][3] [4]
- предњи корен (radix anterior), полази са предњих рогова сиве масе кичмене мождине; углавном садржи моторна живчана влакна за мишиће удова и трупа
- задњи корен' (radix posterior), полази са задњих рогова кичмене мождине; граде га сензитивна живчана влакна која улазе у кичмену мождину; њему је придодат сензитивни кичмени живчани чвор (ganglion spinale).
Гране кичмених живаца уреди
По изласку из кичмене мождине корени се спајају и награде кичмени живац. Део кичмене мождине са кога полази један пар нерава назива се сегмент. Живац излази кроз међупршљенски отвор и грана се на 4 гране:
- предња или моторна грана (ramus anterior)
- задња или сензитивна грана (ramus posterior)
- можданична грана (ramus meningeus)
- спојничка грана (ramus communicans albus), која представља спојницу са симпатичким стаблом.
Плексуси уреди
По изласку из кичмене мождине, живци формирају сплетове (plexus) од којих полазе живци за поједине делове тела.
Вратни сплет (plexus cervicalis) уреди
Граде га предње гране прва четири кичмена живца. Од њега полазе две врсте грана:
- сензитивне за кожу врата, уха, рамена и горњег дела грудног коша;
- моторне које инервишу мишиће врата и дијафрагму.
Рамени сплет (plexus brachialis) уреди
Рамени сплет граде предње гране од 5. до 8. живца и први грудни живац. Од њега полазе три примарна живчана снопа од којих полазе живци за кожу и мишиће рамена и руку.
Међуребарни живци (nervi intercostales) уреди
У пределу грудног коша се не формирају сплетови већ од грана спиналних живаца настају међуребарни живци. У сваки међуребарни простор улази по један живац.
Слабински сплет (plexus lumbalis) уреди
Граде га први, други, трећи и четврти слабински живац. Његове најважније гране су:
- бутни живац (n. femoris) који инервише предње мишиће и кожу предње стране бута;
- запорни живац (n. obturatorius) који инервише унутрашње мишиће бута и кожу унутрашње стране бута.
Крсни сплет (plexus sacralis) уреди
Граде 4. и 5. слабински и 1, 2. и 3. крсни живац. Његове најважније гране су:
- бочне гране које инервишу седалне мишиће;
- велики седални живац (n. ischiadicus) који инервише задње мишиће бута и грана се на лишњачки и голењачки живац.
Стидни сплет (plexus pudendus) уреди
Предње гране 3, 4. и 5. крсног живца граде овај сплет. Завршна грана је стидни живац, који инервише мишиће међице и кожу спољашњих полних органа.
Тртични сплет (plexus coccygeus) уреди
Представља у ствари сојницу предње гране петог крсног и тртичног живца. Оживчава кожу чмара.
Галерија уреди
-
Део кичмене мождине приказује десну бочну страну. Дура је отворена да би се видели корени живаца -
Распоред кожних живаца: Вентрлни аспект -
Распоред кожних живаца: Дорзални аспект -
Кичмена мождина са тврдим омотачем, на излазу живца -
Кичмена мождина са предњим I задњим коријенима кичмених живаца -
Дуги приказ кичмене мождине -
Пројекција кичмене мождине у живце (моторни – црвено; сензорни – плаво) -
Пројекција кичмене мождине у живце (моторни – црвено; сензорни – плаво), плави сензор).
- Слике дисекција
-
Мозак: доњи аспект, дубока дисекција -
Мозак: доњи аспект, дубока дисекција. -
Спинални живци: кичмена мождина и њен канал #дубока дисекција#
Референце уреди
- ^ Berberović Љ., Хаџиселимовић Р., Диздравић И. : Медицинска антропологија. Светлост, Сарајево. 1987. ISBN 978-86-01-00364-4.
- ^ Међедовић С., Маслић Е., Хаџиселимовић Р. : Биологија 2. Светлост, Сарајево. 2000. ISBN 978-9958-10-222-6.
- ^ Хаџиселимовић Р., Маслић Е. : Основи етологије – Биологија понашања животиња и људи. Сарајево, Сарајево. 1999. ISBN 978-9958-21-091-4.
- ^ Софраџија A., Шољан Д., Хаџиселимовић Р. : Биологија 1, Светлост, Сарајево. 2003. ISBN 978-9958-10-592-0.
Литература уреди
- Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.
- Хале. В, Г, Моргам, Ј, П: Школска енциклопедија биологије, Књига-комерц, Београд
- Калезић, М: Основи морфологије кичмењака, ЗУНС, београд, 2001
- Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија. научна књига, Београд, 1986
- Милин Ј. и сарадници: Ембриологија, Универзитет у Новом Саду, 1997.
- Пантић, В:Биологија ћелије, Универзитет у Београду, Београд, 1997.
- Пантић, В: Ембриологија, Научна књига, београд, 1989.
- Поповић С: Ембриологија човека, Дечије новине, Београд, 1990.
- Трпинац, Д: Хистологија, Кућа штампе, Београд, 2001.
- Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995
