Кнут IV Дански
Кнут IV Дански или Кнут Свети (око 1042 - 10. јул 1086) је био дански краљ од 1080. до 1086. године.
| Кнут Свети | |
|---|---|
 Убиство Кнута Данског | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Кнут Свети |
| Датум рођења | око 1042. |
| Место рођења | Данска, |
| Датум смрти | 10. јул 1086. (43/44 год.) |
| Место смрти | Оденсе, Данска |
| Гроб | Катедрала Светог Кнута |
| Породица | |
| Супружник | Адела Фландријска |
| Потомство | Charles I, Count of Flanders, Ingegerd Knutsdotter of Denmark, Cæcilia Knudsdatter |
| Родитељи | Свен II Естридсон |
| Династија | Естридсона |
| Краљ Данске | |
| Период | 1080-1086[1] |
| Претходник | Харалд III Дански |
| Наследник | Олаф I Дански |
 | |
Биографија уреди
Рођен је око 1042. године као један од многобројних незаконитих синова Свена Естридсона[2]. Учествовао је са оцем у походу на Енглеску под Вилијамом Освајачем 1042. године[3]. Англосаксонска хроника бележи његово учешће и у другом походу из 1074/5. године. По повратку се са флотом зауставио у Фландрији. Фландрија је била у непријатељству са Вилијамом те због тога и природни савезник Данске.
Након Свенове смрти, на скупштини у Селанду је за краља изабран Кнутов брат Харалд III[4]. Кнут се избегао у Шведску одакле се супротставио брату. Након Харалдове смрти (1080), Кнут је проглашен за данског краља. По доласку на власт, Кнут је оженио Аделу, ћерку грофа Роберта I од Фландрије. Она му је родила Чарлса I Фландријског, Цецилију Кнутсдатер и Ингегерду Кнутсдатер[5].
Током своје владавине, Кнут је фаворизовао цркву. Увео је обавезни десетак у корист цркве. Црква је била моћан Кнутов савезник. Кнутове амбиције, међутим, подразумевале су и обнову државе свог претходника, Кнута Великог. Вилијама Освајача сматрао је узурпатором. Планирао је да нападне Енглеску. Међутим, његова флота никада није испловила ка западу јер је претила опасност од Хенрија IV, цара Светог римског царства. Хенријев противник, претендент на немачки престо, Рудолф Швапски, налазио се у изгнанству у Данској[2].
Непосредно пред Кнутову смрт избила је побуна сељака у Вендсиселу изазвана прекомерним порезима. Сељаци су напали Кнута који се склонио у цркву. Тамо је убијен 10. јула 1086. године. Убијен је и Кнутов брат Бенедикт и седамнаест његових следбеника, пред олтаром цркве. Наследио га је брат Олаф I Дански.
Породично стабло уреди
| 16. Бјорн | ||||||||||||||||
| 8. Торгил Дански | ||||||||||||||||
| 4. Улф Ерл | ||||||||||||||||
| 2. Кнут IV Дански | ||||||||||||||||
| 20. Харалд Плавозуби | ||||||||||||||||
| 10. Свен I Рашљобради | ||||||||||||||||
| 5. Естрида Свендсдатер | ||||||||||||||||
| 11. Сигрида Горда (легендарна) | ||||||||||||||||
| Олаф I Дански | ||||||||||||||||
Референце уреди
- ^ Monarkiet i Danmark Архивирано на сајту Wayback Machine (18. новембар 2009) – Kongerækken at The Danish Monarchy
- ^ а б Stefan Pajung, Knud den Hellige ca. 1042–1086, danmarkshistorien.dk, Aarhus University, 22 January 2010
- ^ Bricka, Carl Frederik, Dansk Biografisk Lexikon, vol. IX [Jyde – Køtschau], 1895, pp. 260–263.
- ^ Knud 4. den Hellige at Gyldendals Åbne Encyklopædi
- ^ Cawley, Charles, DENMARK, Foundation for Medieval Genealogy, retrieved August 201
Извори уреди
- The Oxford Illustrated History of the Vikings. Ed., Peter Sawyer. Oxford University Press, New York, 1997. Chapter Seven: "The Danish Empire and the End of the Viking Age" by Niels Lund. The quote is from pp. 181.
- The Oxford Dictionary of Saints. Ed David High Farmer. Oxford University Press, 2004. See the entry on St Canute.
