Википедија

Ковачица

насељено место у општини Ковачица, Србија
За друге употребе, погледајте Ковачица (вишезначна одредница).

Ковачица (слч. Kovačica; мађ. Antalfalva; рум. Covăcița) је насељено место и седиште истоимене општине у Србији, у јужном Банату.

Ковачица
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаКовачица
Становништво
 — 2011.Пад 6.259
 — густина157/km2
Географске карактеристике
Координате45° 06′ 30″ С; 20° 37′ 11″ И / 45.10822° С; 20.61982° И / 45.10822; 20.61982
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина102 m
Површина39,8 km2
Ковачица на карти Србије
Ковачица
Ковачица
Ковачица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број26210
Позивни број013
Регистарска ознакаPA

Географија уреди

Налази се у Банату. Удаљена је 27 км од Панчева, 43 км од Београда, 41 км од Зрењанина, 255 км од Ниша и 79 км од Новог Сада. Од европских градова удаљена је 550 км од Братиславе, 97 км од Темишвара, 608 км од Кошица, 585 км од Беча, 872 км од Прага, 408 км од Софије, 1033 км од Минхена.

Историја уреди

 
СПЦ Покрова Пресвете Богородице
 
Позивница на прославу Матичног дана у организацији Матице словачке у Југославији и Словачке евангеличке а.в. цркве у Југославији, Ковачица (1932)

Варошица Ковачица је основана 1802,[1] али постоје подаци о постојању мањих насеља још из 1458. године. Словачкој насеобини је претходило мање српско насеље са тим именом. У једном турском документу из 1685. помиње се српско место Ковачица, на друму између Томашевца и Панчева. Село је затим запустело и до колонизовања граничара било пустара са добром травом, коју су арендатори узимали за испашу стоке. Један део ковачичке пустаре називао се "Суботина пустара" са ту ископаним "Суботиним бунаром", који су добили име по Суботи Владисављевом, арендатору из Томашевца.

После 1751. овде се опет насељавају Срби, сада граничари из Потисја и Поморишја, који ће као штација 1767. године званично ући у састав Немачко-банатског пука у Панчеву. По Елеру царском ревизору 1774. године постоји и пустара Ковачица у Бечкеречком дистрикту.[2] У Ковачици је рођен 1780. трговац Петар (Станисављевић) Рајић, који је као становник Пеште, 1826. године био један од првих оснивача Матице српске.[3] Место је опет опустело, страдавши током аустријско-турског рата 1788. године. Словаци евангелисти из Ечке и других места долазе после 1800. године на плодну пустару Ковачица, и стварају нову велику граничарску штацију.

Неколико година (негде између 1835-1845) у команди граничарске компаније Ковачица, службује до пензије знаменити Србин, свестрани културни радник, лајтант управитељства Александар Андрић (1816-1876).[4] Поручник Андрић се интензивно бавио књижевним радом и превођењем са немачког на српски. Писао је приповетке, које су изашле и посебно, као књига "Приповетке" у Будиму 1845. године. У Сегедину је исте 1845. године штампао и практичну књигу о узгоју свилених буба - производњи свиленог конца. Објавио је и штампао у својој штампарији у Београду 1861-1862. године две књиге својих и преведених туђих приповедака, под насловом: "Целокупна дела Александра Андрића".[5] Писао је песме и краће литерарне и историографске написе у туђим и својим листовима. Писао је дописе из Границе и прилоге у новинама: "Сербскиј народни лист" Пешта (1840-1845), "Пештанско-будимскиј скоротеча" Пешта (1841-1844), "Сербскиј летопис" Пешта (1842), "Нови сербски летопис" Пешта (1841). Издавао је и уређивао свој политички лист "Световид" између 1852-1870. године, који се сели од Темишвара, преко Беча у Београд. У оквиру тог листа излазила су два књижевна подлиска: "Зимзелен" (1847-1862) и "Светозор" (1854). Пред смрт бави се у Букурешту, где покреће "Восток" - српско-бугарски лист 1874. године. Као ангажовани и заслужни Србин, биран је 1848. године у Главни одбор Српског покрета, у Карловцима. Постао је 1861. године члан Матице српске у Новом Саду, и био кратко време у њеном Књижевном одељењу. Док је живео у Београду, изабран је за почасног члана Српског ученог друштва у Београду. Бавио се новинарством, а по пензионисању био издавач својих новина и календара, те држао дуго штампарију где су се штампали многи српски наслови.[6] Издавао је своје календаре "Бршљан" (1861) и Немачко-српски календар за 1864. годину - на немачком језику у Београду.

Када је укинута банатска војна граница у Ковачици је пописано 1873. године: 60 Шваба (Немаца), 15 Срба и 3159 Словака. Укупно је тада у месту било 3234 становника.[7] Године 1905. насеље Ковачица је у Торонталској жупанији, и у њему живи само 19 становника Срба.[8]

У парку код данашње зграде Гимназије, 1924. године откривен је споменик новосадском адвокату Светозару Милетићу, председнику Српске народне странке, и вођи Срба у Угарској.[9] Милетић је био и велики поборник јединства свих Словена и осведочени пријатељ Словака, од времена када се школовао на универзитету у Пожуну (данашњој Братислави). Становници Ковачице окупљени у друштву "Покрок" - читаоници, исказали су свој пијетет на делу, у поводу тада државног празника Видовдана.

Ковачица је у 20. веку надалеко позната као колонија сељака сликара наиваца. Позната имена словачке наиве из Ковачице су Јан Сокол, Мартин Јонаш и Зузана Халупова [тражи се извор].

У Ковачици је рођен 1933. године српски књижевник Брана Бранислав Црнчевић.[10]

Према попису из 2011. у Ковачици је живело 6.259 становника.

Поред барокног здања старе словачке евангелистичке цркве подигнуте 1828. године, у центру насеља, пре неколико година саграђена је нова православна црква, поред Дома здравља, на западној страни места. Храм је пројектован у српско-византијском стилу и посвећен празнику Покрову Пресвете Богородице, који се још опрема. Ковачичка православна парохија је дуго била парохијска филијала оне у Дебељачи. Месни парох је сада поп Веселин Тодоровић, родом из Панчева, који предаје веронауку у основној и средњој школи. Овде се налази Гимназија Михајло Пупин (Ковачица), која 2017. године обележава 50 година постојања.

Називи уреди

Ковачица је позната по још неким називима на другим језицима: слч. Kovačica, мађ. Antalfalva, рум. Kovăciţa, Covăciţa.

Демографија уреди

У општини Ковачица живи 17.244 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (38,6 код мушкараца и 41,6 код жена). У насељу има 103 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,70. Ово место је углавном насељен Словацима (према попису из 2002. године). Словаци из Ковачице су евангелисти, али такође у Ковачици делују и друге цркве.

Демографија[11]
Година Становника
1948. 6.359
1953. 6.674
1961. 6.990
1971. 7.119
1981. 7.357
1991. 7.426 7.249
2002. 6.764 6.955
2011. 6.259
Етнички састав према попису из 2011.[12]‍
Словаци
  
 5.142 82,15%
Срби
  
 593 9,47%
Роми
  
 159 2,54%
Мађари
  
 34 0,54%
Румуни
  
 28 0,44%
Албанци
  
 24 0,38%
Југословени
  
 22 0,35%
Македонци
  
 13 0,20%
Хрвати
  
 13 0,20%
Црногорци
  
 7 0,11%
Муслимани
  
 3 0,04%
Руси
  
 3 0,04%
Бугари
  
 2 0,03%
Русини
  
 2 0,03%
Бошњаци
  
 1 0,01%
Буњевци
  
 1 0,01%
Словенци
  
 1 0,01%
остали
  
 9 0,14%
Регионална припадност
  
 27 0,43%
неизјашњени
  
 157 2,50%
непознато
  
 19 0,30%
укупно: 6.259


Становништво према полу и старости[13]
м
ж
? 7
  
  
 6
80+ 46
  
  
 79
75—79 73
  
  
 121
70—74 143
  
  
 191
65—69 178
  
  
 246
60—64 177
  
  
 207
55—59 192
  
  
 193
50—54 246
  
  
 264
45—49 306
  
  
 293
40—44 260
  
  
 263
35—39 241
  
  
 210
30—34 227
  
  
 181
25—29 229
  
  
 187
20—24 250
  
  
 229
15—19 243
  
  
 220
10—14 219
  
  
 197
5—9 165
  
  
 160
0—4 152
  
  
 163
Просек : 38,6 41,6
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 1.583 1.793 2.021 2.187 2.504 2.606 2.503
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 559 667 550 520 139 49 12 3 3 1 2,70
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 2.818 817 1.789 123 70 19
Женски 2.890 429 1.806 537 96 22
УКУПНО 5.708 1.246 3.595 660 166 41
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 1.462 440 0 0 361
Женски 757 76 0 0 198
УКУПНО 2.219 516 0 0 559
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 27 222 128 16 61
Женски 1 14 116 19 12
УКУПНО 28 236 244 35 73
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 6 13 76 29 24
Женски 22 27 54 62 76
УКУПНО 28 40 130 91 100
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 30 2 0 27
Женски 28 38 0 14
УКУПНО 58 40 0 41
 
Мапа општине Ковачица.

Град побратим уреди

Галерија уреди

  •  
    Ковачица
  •  
    Ковачица на разгледници
  •  
    Словачке девојке и момци из Ковачице у народним ношњама спремни за игранку. Тридесете године 20. века
  •  
    Словачки црквени хор Ковачица (1943)
  •  
    Учесници представе Pekná, nová, maľovaná kolíska (1925)
  •  
    Деца глумци, учесници позоришне представе V zajatí piadimužíkov са редитељком Мартом Цицковом (1946)
  •  
    Учитељски колектив словачке школе у Ковачици (1939)
  •  
    Чланови Добровољног ватрогасног друштва Ковачица на прослави десетогодишњице друштва (1942)
  •  
    Биста Михајла Пупина
  •  
    Фабрика обуће УКУС
  •  
    Дом здравља
  •  
    Хотел парк
  •  
    ПИО фонд
  •  
    Пошта
  •  
    Млин
  •  
    Зграда железничке станице
  •  
    Словачка евангелистичка црква
  •  
    Предајник
  •  
    Галерија наивне уметности

Наивно сликарство у Ковачици уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Јанковић, Олга (14. 5. 2022). „Доба када су Словаци населили Ковачицу”. Политика. Приступљено 21. 5. 2022. 
  2. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", репринт Панчево 2003. године
  3. ^ Родољуб Маленчић: "Прича о Матици српској", Нови Сад 1998.
  4. ^ "Пештанско-будимскиј скоротеча", Будим 11. март 1843.
  5. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1862. године
  6. ^ "Световид", Беч 1857.
  7. ^ "Застава", Нови Сад 1873. године
  8. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Ковачица 1910. године
  9. ^ дневни лист "Политика", Београд 1924.
  10. ^ "Вечерње новости", Београд 2. август 2019.
  11. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  12. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  13. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди

Мапе уреди


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ковачица&oldid=27680263”