Констанције Рус (рус. Констанций) је хришћански светитељ и монах.

Констанције
Лични подаци
Место смртиОсмански Цариград, Османско царство
Световни подаци
Поштује се уПравославна црква
Празник26. децембар

Биографија

уреди

По пореклу је био Рус.

Служио је као посланик при цркви у руском посланству у Цариграду. На уређивање храма је издвајао и своја средтва. Био је веома побожан и скоро сваки дан је служио свету литургију. Два пута недељно је водио разговоре о стварима вере, на руском и грчком језику. Због његове побожности и ревности народ га је волео и поштовао.[1]

За време Руско-турског рата, Констанције је остао у Турској, али је отишао на Свету гору. Тамо је провео неко време у Лаври светог Атанасија, па је затим отпутовао у Јерусалим, у Свету Земљу, да се поклони тамошњим светињама. Након тога се вратио на Свету гору и поново живео у Лаври. Када се рат завршио, поново се вратио на дужност у Руском посланству у Цариграду.[1]

После неког времена дошао је у сукоб са послаником због неког разлога. И тата је из страха или гнева отишао пред султана, одрекао се хришћанства и примио ислам. После пар дана покајао се. У том покајничком расположењу, презрео је живот и желео да пострада за Исуса Христа. Тако је поцепао Турску одећу, обукао стару мантију, и поново отишао у султанов дворац, пред свима изјавивши да је Исус Христос једини и истинити Бог. Разјарени дворјани су га ухватили и на тргу пред султановим дворцем му одсекли главу. Због вере у Христа је пострадао 1743. године.[1]

Српска православна црква слави га 26. децембра по црквеном, а 8. јануара по грегоријанском календару.[1] Руска православна црква га слави заједно са осталим светитељима са Свете горе у заједничком празнику — Сабору свих преподобних богоносних отаца, са Свете горе Атонске (рус. Собор всех преподобных и богоносных отцев, во Святой Горе Афонской просиявших), који се празнује друге недеље Педесетнице.[2]

Извори

уреди
  1. ^ а б в г Јустин Поповић. „Житија светих 26. децембар”. svetosavlje.org. Архивирано из оригинала 09. 11. 2013. г. Приступљено 8. 11. 2013. 
  2. ^ „СОБОР АФОНСКИХ ПРЕПОДОБНЫХ”. drevo-info.ru/. Приступљено 8. 11. 2013. 

Спољашње везе

уреди