Корисник:Миљан Симоновић/Конференција Викимедија+Образовање 2019

Конференција Викимедија+Образовање (енгл. Wikimedia+Education Conference) конференција је која се одржала у Сан Себастијану периоду 5—7. априла 2019. године, а организовала ју је корисничка група Баски Викимедијанаца.

Петак, 5. април

Церемонија отварања

Почетак конференције, односно церемонија отварања, одржан је у згради градског савета, у центру Сан Себастијана, и то у петак увече, када је већина учесника конференције пристигло у овај град на североистоку Шпаније.

Конференцију је отворила Саветница за културу, Мирен Азкарате, која је навела да је Доностија, односно Сан Себастијан, била проглашена за град културе Европе 2016. године. Поменула је да је поносна на баскијску корисничку групу, која је допринела томе да баскијски језик буде широко присутан на интернету и на Википедији. Говорила је и о сарадњи са универзитетом, где и она ради и на коме подстиче студенте да пишу чланке на Википедији.

Након ње, реч је преузео Начелник одељења за културу баскијске владе, Бинген Зупирија, који се захвалио Задужбини, која је помогла да се конференција организује, као и иницијативи корисничке групе да скупи све људе и направи овакав догађај. Говорио је о историји своје земље, као и о историји настанка енциклопедије и о томе како је Википедија постала најпознатија енциклопедија. Поменуо је да Википедија на баскијском заузима 29. место на глобалној листи Википедија по броју чланака, а за то су заслужни људи који су вредно радили на очувању овог језика. Потом је присутнима објаснио како је настао данашњи баскијски језик, односно како су почетком 20. века почеле да настају институције које су помогле да се језик одржи.

На крају овог дела обратио се Хавијер Армендариц, председник корисничке групе, који је још једном пожелео добродошлицу делегатима, захвалио се градској већници на сарадњи и могућности да се конференција отвори у њиховим просторијама. Свој говор наставио је причом о историји настанка корисничке групе, која је креирана након што је уочено да су људи који говоре баскијски често само користили Википедију без доприношења истој. Да би их скупили и активирали, оформили су корисничку групу чији је циљ такође био сарадња са образовним институцијама.

Никол Сад је у име Задужбине Викимедија поздравила све и пожелела добру и корисну конференцију. Онда је најавила Мери Бернс, која је била главни говорник отварања и која је говорила о свом искуству у раду са професорима и наставницима дуги низ година. Помоћу Ментија поставила нам је два питања - како смо постали добри у ономе што јесмо и како да наставници постану добри у Википедији. Испоставило се да је одговор на оба питања везан за практичан рад - радити то, било сам, било у групама или заједно са ментором. Након тога говорила је о занимљивој и тужној ствари - да се образовање није променило од 1432. године, када су у Сорбони главни начин образовања била предавања. Тако су и дан данас предавања доминантан начин преношења информација. Иако се ствари генерално побољшавају (и Викимедијин покрет је део тих промена), и даље постоји проблем. Предавања су такозване “бубашвабе” образовања, јер су толико дуго опстале. Добра су метода за површно учење. С друге стране, она се интересује за дубинско учење (дееп леарнинг), где се ученици заиста укључују, постоји интеракција, ученици размишљају... Постоји неколико степеника стручности које професори треба да пређу у оквиру своје каријере и дубинско учење ту помаже. Онда нам је дала кратак квиз - требало је да одговоримо на питање шта је то дубинско учење, и имали смо 4 понуђена одговора. Тек 44% присутних је одговорило тачно, што је био илустративни доказ да предавања нису ефективна, односно да сам садржај није довољан.

Онда нам је дала задатак под називом ТрианQуад: у малим групама смо имали задатак да на основу 19 слика одређених фигура (на свакој фигури је био по један троугао и један правоугаоник, у одређеној конфигурацији) покушамо да дефинишемо шта је то ТрианQуад. Овим смо користили индуктивно резоновање (као супротност дедуктивном резоновању), што нас тера да посматрамо, препознајемо шаблоне, правимо хипотезе и стварамо теорије. Позабавила се начином на који смо решили проблем, као и о кључним стварима које разликују дубинско учење од осталих метода учења.

Затим је приказала политичку рекламу из 1964. године која је емитована једном у САД, а онда је повучена. Реч је о реклами под именом “Даисy”, која је служила у кампањи Линдона Џонсона у цику Хладног рата, а која је са наизглед невине ситуације брзо прешла у садржају на ужасавајуће слике и застрашујуће поруке. Након одгледане рекламе анализирали смо је и покушали да откријемо елементе који су чинили ову рекламу ефективном. На овом примеру смо видели како функционише Блумова таксономија дубинског учења, где је фокус не само на садржају, већ и на доживљају, односно инструкцијама. Завршила је изјавом да ако тражимо најбоље од наставника, добићемо најбоље од ученика. Системи школства и даље нису добри и треба да се ради на њима, а илустративни пример тога је чињеница да спортисти добијају далеко више професионалне формације (односно практичног рада) од наставника.

После званичног дела, уследила је вечера у истом простору. Вечера је била интересантна, пошто смо имали пинчосе - шпанске залогајчиће. Након вечере упутили смо се у паб недалеко од хотела, за који смо имали по један ваучер за бесплатно пиће.

Субота, 6. април

Уводна пленарна сесија

Главни конференцијски део отворила је Кетрин Мар, извршна директорка Задужбине, која је пожелела добродошлицу свима и изразила задовољство што присуствује овој конференцији. Изјавила је да смо овде, јер препознајемо да је образовање битно. Споменула је Унескове циљеве одрживог развоја, где се четврти по реду односи на квалитетно образовање. Споменула је стратегију покрета, процес који је почео 2017. године, а има за циљ да утаба стазу развоја до 2030. године. Посебно је обратила пажњу на правичност знања, једно од усвојених стратешких усмерења. 40% ученика на свету се не подучава на свом матерњем језику, а око 250 милиона арапских ученика не прича ниједан други језик. Ту се надовезала са успешном причом универзитета Хашемит у Јордану, али и програмима за писање о медицини широм света. Део смо ОЕР екосистема и врло смо адаптабилни. Говорила је о историји образовања и о историји Образовног програма. Поменула је неке успешне приче из света везаних за образовање, међу којима су WикиАфрица (такмичење у писању локално битних ствари преко апликације за офлајн уређивање), Вики клубови у Јерменији, Вики амбасадори у Израелу, као и акредитовани семинари код нас. Споменула је и примере из Норвешке, Чешке, Аргентине, Палестине итд. Сви ти програми су врло инспиративни и позитивни за Викимедијин покрет. Након питања из публике, отварање је завршено. Након тога, главни организатор, Галдер, дао је неколико информација логистичке природе, а онда је конференција настављена.

Прва сесија била је о Википедији на бангладешком језику. Презентовала је Афифа, која је говорила о истраживању које је спровела њихова организација, а које је показало да већина становништва не зна за Википедију или не зна како да је користи и уређује. Доста људи зна за Википедију, али ону на енглеском. Истраживање им је помогло да схвате шта лоше раде, као и да добију инпуте од заједнице шта може бити боље. Потом су преузели одређене мере како би исправили грешке и побољшали Википедију. Једна од ствари којом су се бавили јесте листа најбитнијих чланака које треба њихова Википедија да има - креирали су је, а потом покушали да чланке са те листе среде и допуне.

Наредна кратка сесија била је на баскијском, а имали смо мале проблеме да чујемо превод, тако да сам пропустио почетак. Мерче и њен колега су говорили о "wритер гуардс" - фенси назив за серију обучавања библиотекара које је корисничка група обучавала да користе и уређују Википедију. Показала нам је и пригодан видео који укратко показује преглед њиховог пројекта. Још један део тог пројекта је био сарађивање са писцима, које су снимали како читају делове својих књига (68 видео снимака објављено и потом убачено у чланке о писцима и књигама које су читали). Писце су такође том приликом фотографисали и фотографије искористили за илустровање чланака. Бавили су се и Викизворником, где су убацивали неке књиге. Објавили су и књигу са 54 чланка који су написани током те акције (навели су неко не толико смислено објашњење на питање зашто су бацали паре на то и уништавали шуме, пошто Задужбина подржава неку иницијативу према којој треба избегавати овакве ствари). Организовали су и разне догађаје како би промовисали све то, а "Џаба радимо све ово ако нисмо видљиви!" био је разлог и мотив за све те промо догађаје. Позивали су писце да искажу своје мишљење о Википедији, организовали путујућу изложбу која је путовала од библиотеке до библиотеке.

Данас покушавају да укључе што више библиотека и да прошире пројекат, покушавајући да га притом учине аутономним (као наш Вики библиотекар). Сваког петка раде, једном месечно организују обуку за нове људе, тј. оне који желе да им се прикључе.

Следећу презентацију одржала је Жаклин из Викимедије Мексико која је говорила о Дешборду и његовом коришћењу у Образовном програму. Као пример показала је акцију #1либ1реф, где смо, наравно, ми били први. :) Објаснила је како се користи, али је указала на његове недостатке у погледу компликованости за професоре. Поред њега, они су у Мексику користили Wикипедиа Ассигнмент рубриц систем за доделу поена (или тако нешто). Након тога су креирали брошуру о добрим праксама коју, између осталог, користе и као инструмент за склапање даљих сарадњи. Углавном, ништа посебно и ништа ново, доста људи је искористило прилику да се пожали на мањкавости Дешборда, с обзиром да су ту били људи задужени за његов развој.

Друга сесија после паузе била је о начинима које је корисничка група Баски региона користила да помогне наставницима да користе Википедију и друге вики пројекте Викимедију у настави.

Направили су кратке, илустративне приручнике за људе који се по први пут сусрећу са Википедијом. Сама идеја и изглед приручника су одлични, али презентација није била нешто занимљива, поготово кад се слуша преводилац, пошто ови људи имају порив да причају на свом матерњем језику иако знају енглески. Говорили су мало и о Тxикипедији, делу Википедије који су креирали за децу од 8 до 13 година, са садржајем прилагођеним том узрасту. Углавном, ово је једна од идеја које имам, а што сам помињао на састанку и на Дискорду. Њихове странице за помоћ (чак и све остале странице на Википедији) изузетно су лепе, сређене и делују модерније него било која друга Википедија, тако да их можемо искористити као смернице приликом сређивања наших страница за помоћ.

Последњи пре ручка био је Метју из Викимедије Француске, а тема његове презентације било је такмичење које су они организовали за средњошколце. Као по обичају, ништа се није разумело од оног енглеског са француским нагласком, али колико сам схватио, ради се о такмичењу које се организује дуги низ година у ком учествују средњошколци током целе школске године, учећи да уређују Википедију, а потом пишући чланке, да би се у јуну прогласио победник и доделиле награде. Отприлике наше стандардно такмичење на стероидима (пошто дуже траје) са мањом циљном групом и са добром документацијом (наставници правили водич). Такође, неки наставници су временом довољно савладали уређивање, тако да сада помажу у обукама.

Након ручка слушао сам Анхела из Викимедије Шпаније који је и професор на мастеру на УОЦ (универзитет у Каталонији). Говорио је о ОРЕС-у, алату који користи машинско учење како би предвидео вандализме. Он је извршио истраживање и анализу три курса која је одржао студентима како би видео какви су студенти били на почетку и на крају курса, и то у погледу квалитета њихових измена. Иако је презентација била о мени занимљивом ОРЕС-у, нешто нисам изашао богатији након ње, пошто ми делује да је вршио истраживање чисто да би се играо са софтвером или шта већ, пошто резултати истраживања нису искоришћени ни за шта, тј. није изнео никакве закључке до којих је дошао након истог (сем оних квантитативних - у овом периоду су радили слабије, у овом периоду су највише грешили и слично), нити начине на које би побољшао курсеве који су били анализирани.

Кооснивачица Викимедије Египат, Рем Ал-Кашиф, говорила је о примерима добре праксе у Египту - како они реализују Образовни програм у сарадњи са универзитетима и библиотекама. Покушала је да се не бави препричавањем, већ да прича уопштено како би сви могли да се пронађу, али се она није баш пронашла. :/ Углавном, причала је о начинима и приступима које су они користили у Египту, а оно што ми је запало за око била је обавезна пракса на факултету - писање чланака на Википедији. То је нешто слично ономе што ми радимо са Милошем на Филозофском, само на знатно вишем нивоу, у смислу да учесници пишу много дуже и озбиљније чланке и посебан део времена посвећују проналажењу и прикупљању литературе.

Пре друге паузе кратку презентацију одржао је Мосаб, говорећи о Образовном програму на Хашемит универзитету у Јордану. Мало сам био непажљив па нисам похватао све што је причао, али сам исте вечери надокнадио све, пошто сам налетео на њега у кући сајдера. Причали смо о томе што је презентовао тог дана, а ја сам га понајвише запиткивао о уговору који је Универзитет потписао са Задужбином, пошто ми је то деловало интересантно и евентуално применљиво код нас.

Последња током првог дана била је Лијена која је причала о томе како побољшати Образовни програм. По мени је ово била најкориснија сесија, заједно са оном коју је у недељу држала такође она. Током ове радионице, говорила је о историји настанка WикиЕду Фондације, о томе како је ушестостручен број чланака написаних у оквиру Образовног програма када се тај део одвојио од Задужбине, па је ово предавање требало да нам објасни како да и ми са својим постојећим капацитетима то учинимо. Једна од главних ствари којима смо се бавили био је Процесс маппинг - поступак креирања табеле којом се идентификују кораци у одређеном пројекту, ствари које могу бити побољшане (аутоматизоване), зависности од људи, као и ствари које су неопходне да би се нешто урадило. Након тога се пољима додељују тежински коефицијенти, односно идентификују се ствари које прве могу да "пукну", тј. ствари од којих највише зависимо и које нас спречавају да постигнемо боље резултате. Све у свему, сачувао сам папир и могао бих да помогнем Небојши да одрадимо процес за неке пројекте.

Још нешто што сам похватао током сесије, а што је корисно и да ми урадимо, јесте да креирамо спискове недостајућих чланака на разне теме (лист оф wомен сциентистс,...), како бисмо лакше остварили сарадње са разним институцијама (много је лакше кад знамо "шта нам треба"). Још један предлог је остваривање сарадње са институцијама попут оних са којима сарађујемо на Вики воли прајд, дакле институције уско фокусиране на одређене области (Центар за женске студије).

Пленарна сесија на крају дана

Затварање првог дана обележено је причом о енциклопедијама за децу, тачније панелу којим је председавао Зико ван Дајк. Он је имао уводно излагање, где је навео неколико претпоставки: 1) Енциклопедије су добре за децу, 2) Оне морају бити другачије за децу, 3) Деца и одрасли не могу бити на истом викију, 4) Енциклопедије су одговарајуће за децу и 5) Треба да буде једноставно, сведено и ограничено.

Даље се говорило о италијанској и баскијској верзији Википедије које се користе за децу, односно о енциклопедијама које само деца уређују. Што се тиче прве, реч је о Викидиа - италијанској слободној енциклопедији за децу од 8 до 13 година. Матео је објаснио како функционише ова енциклопедија и показао примере чланака које деца пишу. Поред овога, деца се такође баве Викиверзитетом, као и Вики путовањима, где доприносе пишући на креативан начин и бавећи се њима блиским темама.

Иларио из Викимедије Швајцарске причао је о WикиМини, пројекту намењеном да помогне деци да раде заједно (није вики, већ образовни алат за децу), а након њега је Зико говорио о Клексикону, дечјој енциклопедији креираној пре 5 година (иницијално финансирала Викимедија Немачке). Чланке на енциклопедији креирају одрасли, а читају их деца. Клексикон се разликује од Википедије по томе што је синтакса знатно једноставнија, а тренутно има нешто више од 2.000 чланака.

Чикипедија, баскијска верзија Википедије за децу, креирана је пре годину дана и тренутно има око 1.500 чланака. За разлику од претходних, Чикипедија је део Википедије на баскијском, а не засебан пројекат, а чланцима се приступа као што се мења писмо на Википедији на српском (са разликом да је овде реч о страницама у посебном именском простору). Половину чланака на Чикипедији написали су студенти, а ради се на томе и да сама деца пишу чланке. Потом се обратио и један од наставника који је укључио Чикипедију у наставу, који је објаснио како је то урадио, које је задатке давао деци и како их је подстицао да користе ову енциклопедију.

Након овог панела, завршен је званични програм за овај дан. Сви смо се спустили на приземље, како бисмо учествовали у групној фотографији на степеницама конференцијског простора. Након тога постојала је постерска сесија, али како је већ прошло 19 х, решили смо да је прескочимо и скокнемо до хотела, како бисмо се мало одморили од веома дугог програма овог главног дана конференције. Након краћег одмора, одвезени смо бусевима до једног ресторана ван града, који је такозвани “Цидер Хоусе”, односно кућа јабуковаче. Ту се директно из буради може сипати сајдер од јабуке, где се редовно исти просипа по поду, тако да сам ресторан врло смрди на дотичну текућину. С друге стране, служи се храна у неколико наврата: сваку пут се донесе тањир неког јела, али не постоје столице, тако да људи стоје око столова и покушавају да једу из тих заједничких тањира.

Недеља, 7. април

Уводна пленарна сесија

Последњи конференцијски дан започео је панелом о стратегији у оквиру образовања. Мало се каснило јер су људи спавали дуже. Прва ствар коју смо одрадили била је тхинк-паир-схаре активност (ТПС подразумева поделу у мање групе, размишљање око нечега индивидуално, разговор у паровима, а онда и дељење у оквиру групе), а задатак је био одговорити на питање “Која је најважнија ствар коју сте научили јуче?” Потом смо користили исту активност да одговоримо на два нова питања, овог пута у већим групама и да одговоре напишемо на велики папир. Питања су била:

• Како видите да Викимедијини пројекти доприносе вашем локалном контексту? Шта променити како бисте дошло до тога?
• Како проширити тренутни досег Викимедијиних пројеката у вашем образовном процесу?

Након тога сам ја држао сесију о Вики амбасадорима. Била је слична оној са ЦЕЕ конференције, с тим што сам овог пута убацио и причу о Еду Вики кампу као начину за регрутовање амбасадора. Доста људи је било заинтересовано за наш приручник, тако да би било добро да га преведемо да бисмо проширили наше искуство и помогли другима. Пре саме презентације сам се на кратко видео са Габријелом из Викимедије Чешке, када смо се договорили да током дана попричамо више о детаљима које нисам помињао током презентације.

Лијена је након мене имала још једну презентацију, а овог пута је причала о семинару који је WикиЕду фондација покренула прошле године. Реч је о курсу за наставнике, професоре и остале професионалце који 12 недеља кроз дискусије и задатке уче да користе Википедију, а циљ курса је да професионалци током њега среде (допуне) два чланка који су изузетно популарни на Википедији на енглеском, а који нису довољно добро написани. Курс се плаћа, а Лијена је подуго објашњавала зашто наплаћују курс и зашто сматра да такве ствари треба наплаћивати. Аргументи су слични мојима које сам изнео када смо причали о наплаћивању наших семинара, а главни су да је то један од начина да се крене ка смањењу зависности од Фондације, као и то што се сви курсеви и семинари те врсте наплаћују. Изнела је доста занимљивих ствари, те препоручујем Небојши да погледа документацију пројекта како бисмо нешто од тога применили. Оно што сам више пута наглашавао и што не користимо пуно, а што је доста значајно, јесте ЛинкедИн и његова вредност у проналажењу партнера, о чему је и Лијена причала током сесије. Они чак учесницима курса додељују сертификат на ЛинкедИн-у, што је добро јер помаже да се курс даље промовише. Када је реч о чланцима који се допуњују, њих проналазе користећи ОРЕС и Дешборд. Потоњи, веровали или не, има алатку којом се могу пронаћи чланци који су популарни, доста читани, али који нису најбоље написани и/или који имају неке шаблоне за сређивање.

Након овога, уследила је пауза, коју сам искористио да причам са Габријелом. Они од ове године крећу да се баве Вики амбасадорима, тако да сам јој детаљно објаснио како функционише цео процес и како изгледа наш камп. Показао сам јој и страницу догађаја и објаснио да кампере не учимо само како да уређују Википедију, већ и бројне друге ствари, а причали смо и о разним начинима које користимо да мотивишемо амбасадоре да наставе са радом. Дао сам јој контакт да може да пита све што је занима, али сам рекао да је можда боље да се чује са Небојшом, пошто он има више времена.

Затварање конференције

Церемонија затварања одиграла се у Плази, простору у ком је Катрин држала уводни говор. Галдер је затворио конференцију без пуно помпе. Захвале су подељене организаторима, фотографима, куварима и помоћном особљу, као и људима који су били на хелп деску.

Када је конференција затворена, заинтересовани људи, укључујући и нас двојицу, могли су организованим бусем да оду до Француске, где је одржана Корика, трка за баскијски језик. Наиме, то је трка која се одржава једном у две године и која има за циљ ширење свести о баскијском језику и култури и она траје 11 дана. У било ком тренутку у том периоду, неко трчи у тој трци, која се одиграва на простору целе Баскије, што покрива североисточни део Шпаније и југозападни део Француске. Пошто је у време завршетка конференције трка била у француском делу, морали смо да одемо до села Виллефранqуе (Милафранга), које броји око 2 хиљаде житеља, где смо дочекали тркаче на одговарајућем месту, у отприлике очекивано време, па смо са њима истрчали један километар. Након повратка у Сан Себастијан, Миљан и Филип су се упутили ка Билбау, где су наставили своје путешествије.