Коса
Коса (лат. capilli) представља скуп длака на глави човека. Животни век косе на глави варира од 2 до 4 године тако да се сва коса обнови за 6 година. Сматра се да на сваких 15 минута човек остане без једне длаке у коси. То је од 30 до 100 власи дневно што зависи од самог броја власи у коси и њене боје. Просечан човек има око 100, 000 длака на глави. Коса штити главу, самим тим и мозак од негативних утицаја споља као што су Сунце, ветар и слично. Она има и естетску улогу. Њена боја варира због односа пигмената и кисеоника, па се не могу одредити све боје и нијансе косе. Наравно, постоји основна подела на плаву, црну, смеђу и риђу боју косе.[1] Свака боја карактеристична је за сваки континент, као и њен облик. Тако је, на пример, за афрички континент карактеристична густо локнаста црна коса, за Европу смеђе- благо заталасана коса. Власи нису једнаке дебљине свих боја косе, па ни њихов број. У зависности од дебљине саме власи и њене боје на глави може бити власи према следећој табели:
Анатомска терминологија |
Боја | Број власи | |
---|---|---|
1 | Плава коса | 146.000 |
2 | Црна коса | 110.000 |
3 | Смеђа коса | 100.000 |
4 | Риђа коса | 86.000 |
Ставови према различитим облицима косе, као што су фризуре и уклањање длака, веома се разликују у различитим културама и историјским периодима, али се често користе за указивање на лична уверења или друштвени положај особе, као што су њихова старост, пол или вера.[2]
Преглед
уредиРеч „коса” обично се односи на две различите структуре:
- део испод коже, који се назива фоликул длаке, или, када се извуче са коже, луковица или корен. Овај орган се налази у дермису и одржава матичне ћелије, које не само да поново обнављају длаку након што испадне, већ се регрутују и за поновно оживљавање коже након ране.[3]
- осовина, која је тврди нитасти део који се протеже изнад површине коже. Попречни пресек длаке може се грубо поделити на три зоне.
Влакна косе имају структуру која се састоји од неколико слојева, почевши споља:
- кутикула, која се састоји од неколико слојева равних, танких ћелија постављених преклапајући једна другу као кровна шиндра
- кортекс, који садржи кератинске снопове у ћелијским структурама које остају отприлике налик на штапиће
- медула, неорганизовано и отворено подручје у центру влакана[4]
Опис
уредиСваки прамен косе састоји се од медуле, кортекса и кјутикуле.[5] Унутарњи део, медула, није увек присутан и представља отворен, неструктуриран регион.[6] Високо структурни и организовани кортекс, или други од три слоја косе, примарни је извор механичке снаге и преузимања воде. Кортекс садржи меланин, који боји влакна на основу броја, дистрибуције и типа гранула меланина. Облик фоликула одређује облик кортекса, а облик влакана повезан је с тим колико је коса равна или коврџава. Људи са равном косом имају округла влакна косе. Овална и другачије обликована влакна генерално су валовитија или коврчавија. Кјутикл је спољни омотач. Његова сложена структура клизи док коса бубри и прекривена је једноструким молекуларним слојем липида који чине да коса одбија воду.[5] Пречник људске косе варира од 0,017 до 018 mm (0,67 до 0,71 in)..[7] Постоји два милиона малих, цевастих жлезда и знојних жлезда које производе воденасте течности које хладе тело испаравањем. Жлезде при отвору косе производе масну секрецију која подмазује косу.[8]
Раст косе почиње унутар фоликула длаке. Једини „живи” део косе налази се у фоликулу. Коса која је видљива је длака која не показује биохемијску активност и сматра се „мртвом”. Основа корена длаке („луковица“) садржи ћелије које производе длачицу.[9] Друге структуре фоликула длаке укључују лојну жлезду која производи уље које подмазује косу и мишиће аректор пили, који су одговорни за изазивање подизања длака. Код људи са мало длака на телу, ефекат резултира најеживањем.
Занимљивости
уреди- Најдужа измерена влас косе има дужину од 560,27 центиметара, а мерење је извршено 8. маја 2004. године.[10]
Референце
уреди- ^ „Нови тренд фризуре”. Архивирано из оригинала 25. 09. 2020. г. Приступљено 19. 06. 2019.
- ^ Sherrow, Victoria (2006). Encyclopedia of Hair: A Cultural History. Westport, CT: Greenwood Press. стр. iv. ISBN 978-0-313-33145-9.
- ^ Krause, K; Foitzik, K (2006). „Biology of the Hair Follicle: The Basics”. Seminars in Cutaneous Medicine and Surgery. 25 (1): 2—10. PMID 16616298. doi:10.1016/j.sder.2006.01.002.
- ^ Feughelman, Max (1997). Mechanical Properties and Structure of Alpha-keratin Fibres: Wool, Human Hair and Related Fibres. UNSW Press. ISBN 978-0-86840-359-5. Приступљено 27. 1. 2016.
- ^ а б Hair Structure and Hair Life Cycle. follicle.com
- ^ „Topic 2”. Texascollaborative.org. Архивирано из оригинала 15. 4. 2013. г. Приступљено 18. 2. 2015.
- ^ Ley, Brian (1999). „Diameter of a Human Hair”. Приступљено 28. 6. 2010.
- ^ Councilman, W. T. (1913). „Ch. 1”. Disease and Its Causes. United States: New York Henry Holt and Company London Williams and Norgate The University Press, Cambridge, USA.
- ^ Freinkel, R.K.; Woodley, D.T., ур. (15. 3. 2001). The Biology of the Skin. CRC Press. стр. 80. ISBN 9781850700067.
- ^ „Најдужа влас косе”. Гинисова књига рекорда-. Архивирано из оригинала 10. 11. 2014. г. Приступљено 3. 7. 2014.
Литература
уреди- Sherrow, Victoria (2006). Encyclopedia of Hair: A Cultural History. Westport, CT: Greenwood Press. стр. iv. ISBN 978-0-313-33145-9.
- Iyengar, B. (1998). „The hair follicle is a specialized UV receptor in human skin?”. Bio Signals Recep. 7 (3): 188—194. PMID 9672761. S2CID 46864921. doi:10.1159/000014544.
- Jablonski, N.G. (2006). Skin: a natural history . Berkeley, CA: University of California Press.
- Rogers, Alan R.; Iltis, David; Wooding, Stephen (2004). „Genetic variation at the MC1R locus and the time since loss of human body hair”. Current Anthropology. 45 (1): 105—108. S2CID 224795768. doi:10.1086/381006.
- Tishkoff, S. A.; Dietzsch, E.; Speed, W.; Pakstis, A. J.; Kidd, J. R.; Cheung, K.; Bonne-Tamir, B.; Santachiara-Benerecetti, A. S.; et al. (1996). „Global patterns of linkage disequilibrium at the CD4 locus and modern human origins”. Science. 271 (5254): 1380—1387. Bibcode:1996Sci...271.1380T. PMID 8596909. S2CID 4266475. doi:10.1126/science.271.5254.1380.
- Genetics Home Reference. „Is hair color determined by genetics?” (на језику: енглески). US National Library of Medicine. Приступљено 10. 5. 2020.
- Pennisi, Elizabeth (1. 6. 2014). „The Genetics of Blond Hair” (на језику: енглески). Science Magazine. Приступљено 10. 5. 2020.
- Branicki, Wojciech; Liu, Fan; van Duijn, Kate; Draus-Barini, Jolanta; Pośpiech, Ewelina; Walsh, Susan; Kupiec, Tomasz; Wojas-Pelc, Anna; Kayser, Manfred (4. 1. 2011). „Model-based prediction of human hair color using DNA variants”. Human Genetics. 129 (4): 443—454. PMC 3057002 . PMID 21197618. doi:10.1007/s00439-010-0939-8 .
- Farthmann, B.; Schmitz, S.; Krasagakis, K.; Orfanos, C. E. (1997). „Photoprotection by Total Melanin Content and Pigment Phenotype (Eumelanin, Pheomelanin) in Human Melanoma Cell Lines”. Skin Cancer and UV Radiation. стр. 181—185. ISBN 978-3-642-64547-1. doi:10.1007/978-3-642-60771-4_21.
- Kumar, Anagha Bangalore; Shamim, Huma; Nagaraju, Umashankar (2018). „Premature graying of hair: Review with updates”. International Journal of Trichology. 10 (5): 198—203. PMC 6290285 . PMID 30607038. doi:10.4103/ijt.ijt_47_18 .
- Schlessinger, Daniel I.; Schlessinger, Joel (јануар 2020). „Biochemistry, Melanin”. StatPearls Publishing. PMID 29083759. Приступљено 22. 5. 2020.
- Sturm, R. A. (15. 4. 2009). „Molecular genetics of human pigmentation diversity”. Human Molecular Genetics. 18 (R1): R9—R17. PMID 19297406. doi:10.1093/hmg/ddp003 .
- Santos Nogueira, Ana Carolina; Joekes, Ines (мај 2004). „Hair color changes and protein damage caused by ultraviolet radiation”. Journal of Photochemistry and Photobiology B: Biology. 74 (2–3): 109—117. PMID 15157906. doi:10.1016/j.jphotobiol.2004.03.001.
- Robbins, Clarence R. (2012). Chemical and Physical Behavior of Human Hair. Springer. стр. 315—17. ISBN 9783642256103. Приступљено 22. 5. 2020.
- „Change in Hair Pigmentation in Children from Birth to 5 Years in a European Population (Longitudinal Study)”. Forensic Science Communications. Архивирано из оригинала 2014-03-20. г. Приступљено 2014-03-19.
- Kenny EE, Timpson NJ, Sikora M, Yee MC, Moreno-Estrada A, Eng C, Huntsman S, Burchard EG, Stoneking M, Bustamante CD, Myles S (мај 2012). „Melanesian blond hair is caused by an amino acid change in TYRP1”. Science. 336 (6081): 554. Bibcode:2012Sci...336..554K. PMC 3481182 . PMID 22556244. doi:10.1126/science.1217849.
- Ito, S.; Wakamatsu, K. (2011). „Diversity of human hair pigmentation as studied by chemical analysis of eumelanin and pheomelanin”. Journal of the European Academy of Dermatology and Venereology. 25 (12): 1369—1380. PMID 22077870. S2CID 5121042. doi:10.1111/j.1468-3083.2011.04278.x.
- „Scientists question whether rare reds are headed for extinction”. Azcentral.com. 2005-05-05. Архивирано из оригинала 11. 05. 2023. г. Приступљено 2012-04-03.
- „Michigan twins featured in book about rare red hair”. MLive.com. 3. 11. 2009. Приступљено 2012-04-03.
- Juangbhanich C; Nitidanhaprabhas P, Sirimachan S, Areekul S, Tanphaichitr VS (јун 1991). „Vitamin B12 deficiency: report of a childhood case”. J Med Assoc Thai. 74 (6): 348—54. PMID 1744541.
- Weir, Sarah B. (2012-10-02). „Why does hair turn grey?”. Yahoo! Lifestyle UK. Архивирано из оригинала 2012-10-07. г. Приступљено 2012-11-10.
- James, William; Berger, Timothy; Elston, Dirk (2005). Andrews' Diseases of the Skin: Clinical Dermatology (10th изд.). Saunders. ISBN 978-0-7216-2921-6.
- „Premature Graying: Reasons, Options”. WebMD.
- Burford, Michelle (6. 8. 2009). „Gray Hair Myths and Facts”. AOL Health. Архивирано из оригинала 6. 8. 2009. г. Приступљено 6. 8. 2009.
- Copping, Jasper (30. 9. 2012). „Grey hair 'less prevalent than previously thought'”. The Telegraph. Приступљено 22. 1. 2017.
- Giana, Bosa. „What Causes Hair To Go White? Let Us Find The Exact Reasons”. gaizupath.com. Приступљено 16. 2. 2017.
- Alice Klein (6. 6. 2020). „Grey hairs sometimes regain their colour when we feel less stressed”. New Scientist.
- Ayelet Rosenberg; et al. (19. 5. 2020). „Human Hair Graying is Naturally Reversible and Linked to Stress”. bioRxiv. S2CID 218764733. doi:10.1101/2020.05.18.101964.
Спољашње везе
уреди- How to measure the diameter of your own hair using a laser pointer
- Instant insight outlining the chemistry of hair from the Royal Society of Chemistry
- PUIU, TIBI (2018-08-23). „How fast hair grows, and other hairy science”. ZME Science (на језику: енглески). Приступљено 2018-08-30.