Википедија

Красуљак

Красуљак, петровац, бела рада, трачаница или белка (лат. Bellis perennis) је вишегодишња зељаста украсна и лековита биљка из породице главочика (Asteraceae), која се често сматра архетипском врстом тог имена.[2][3] Остали народни називи су: тратинчица, трајни красуљак, катаринчица, искрица, крсница, бехар и дрница.[4] Њој сродне врсте су и шумска тратинчица (Bellis silvestris Cyr.) и једногодишња тратинчица (Bellis annua L.).[4] По белој ради је град Бијело Поље у Црној Гори добио име, јер је некада цело поље на коме се сада налази град изгледало бело у пролеће када се посматрало са околних брда, јер је поље било прекривено белом радом.

Красуљак
Научна класификација уреди
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Asterids
Ред: Asterales
Породица: Asteraceae
Род: Bellis
Врста:
B. perennis
Биномно име
Bellis perennis
Синоними[1]

Многе сродне биљке такође дијеле исто име, тако да разликовање ове врсте од других тратинчица није једноставно. Понекад се квалификује као обична или ливадска тратинчица. Историјски, такође је позната као трава за модрице и понекад трава за ране (иако је заједнички назив траве за ране сада уже повезан родом Stachys (ранске траве)). Bellis perennis је пореклом из Западне, Средње и Северне Европе, али широко натурализирана и у већини регија са умереном климом, укључујући и Америке, и Аустралазију.[5][6]

Bellis perennis

Опис биљке уреди

 
Фатимица/тратинчица или красуљак (Bellis perennis)

Стапка (скапус) је са једном главицом и без листова. При врху је задебљао и са прилеглим длакама. Висине је од 5 до 15 cm.[7] Листови су у розети, лопатичасти до објајасти, нагло се сужавају у широку дршку. По рубу су слабо назубљени или тестерасти. Могу имати кратке длаке или су голи.[7] Цветови образују цвасти главице пречника 1-2 cm. Инволукрум је полулоптаст, са елиптичним или дугуљастим листићима поређаним у два реда, који су тупи и длакави. Дискус широк 4-5 mm, са многобројним двополним цветовима, цевастог изгледа и жуте боје. Цветови на ободу су женски, језичасти, а боја им може бити ружичаста до сасвим црвена, а често су и бели.[7][8] Цвета читаве године, од раног пролећа до зиме. Рошка (ахенија) је дуга до 1,5 mm, објајаста, са стране спљоштена, глатка и без папуса.[7]

Ареал уреди

Природни ареал ове биљке обухвата Европу, Малу Азију, Сирију и Мадеиру, а унесена је и у Северну Америку и на Нови Зеланд. Припада субатлантско-субмедитеранском флорном елементу.[7]

Станиште уреди

Насељава утрине, ливаде и пашњаке низијског, брдског и горског појаса, мада је најбројнија у долинама. Има је и у парковима градских насеља.[7] Расте до надморске висине од 1.800 m.[4]

Ова врста уобичајено колонизује травњаке, те ју је тешко искоренити кошњом – стога и појам „травњачка” (тратинска). Где год се појави, сматра се често инвазивним коровом.[9]

Значај уреди

Ова биљка је лековита и садржи сапонине, горке супстанце, етерична уља и танине, а користи се за припремање чаја за лечење дисајних органа (против кашља, астме итд.). Такође је и медоносна биљка. Људи су произвели форму hortensis, која се користи као украсна биљка широм света.[7]

Може се користити и у исхрани: од искључиво младих листова се прави салата, а у Немачкој се тврди и зелени пупољци маринирају и употребљавају уместо капра. Отворени цветови су такође јестиви.[4]

Култивација уреди

B. perennis обично цвета од раног пролећа до средњег лета (на вишим планинама и до јесени). Уз висибабу, љубичицу и још неке, су први пролетни цветови. Када се гаје под идеалним условима, имају веома дугу сезону цватње па чак помало цветају и у средини благих зима.[10][11]

Генерално, узгаја се на минималним температурама изнад °C, са пуно сунца и делимичној сенци или без одржавања. Нема познатог инсеката или болести који би изазвали озбиљне проблеме и генерално се могу узгајати у добро исушеном тлу. Биљке се могу размножавати семеном (генеративно) након задњег мраза или поделом (вегетативно) након цватње.[10][12] Иако инвазивна врста, још увек се сматра вредном за покровност у баштама, за одређене поставке. На прим ер, као део украсних леја око кућа викендица, као и на пролетним ливадама, где је пожељно ниског раста и бираних култиварских боја, паралелно с минималном негом и одржавањем. Ту у гомилама помаже искључивање штетних корова који су успостављени и натурализирани.

Постоје бројни култивари са једноструким и двоструким цветићима, производећи равне или сферне цвасти у свим величинама (1 - 6  cm) i бојама (црвена, роза, бела, шарена). Углавном узгајају се из семена, као двогодишња хортикултурна биљка. Такође могу се купити као хортикултурни јастучићи или умеци у пролеће. Култивари различитих серија и комбинација украсних детаља могу се набавити у свим солидним расадницима украсних биљака.

Етимологија уреди

На латинском језику Bellis значи лепа, а perennis – вечна. Енглеско име дејзи потиче од речи day =дан и eye =око,[13] јер се ноћу глава потпуно затвара, а ујутро отвара. Чосер ју је назвао „око дана”. У средњем веку Bellis perennis или на енглеском daisy била је позната као „Мери Роуз”.[14] У многим деловима света сматра се цветом деце и невиности.[15]

Употреба уреди

Кулинарство уреди

Ова биљка може се користити као потхерба. Млади листови се могу јести сирови у салатама или кувани, уз напомену да је лишће постаје све жилавије са старошћу. Цветни пупољци и латице се могу јести сирови у сендвичима, супама и салатама, а такође се користи као чај и витамински додатак.[5][10][11][16]

Биљна медицина уреди

Bellis perennis има астрингентна (стежућа) својства и може се употребљавати као биљни лек.[17] У старом Риму, хирурзи који су пратили легије у борбу наређивали су робовима да наберу вреће пуне фатимице за цеђење сока; отуда порекло научног назива ове биљке (вечна) на латинском. Завоји су натапани овим соком који је употребљаван за лечење рана од мачева и копаља.

Bellis perennis се употребљава и у хомеопатији за лечење рана након одређених хируршких поступака,[18] као и тупих озледа код животиња.[19][20] Типски, кад намене за употребу у хомеопатију, биљка се бере док је у цвету.[11]

Цветови Bellis perennis, у традицијској аустријској медицини интерно су се узимали као чај (или лишће као салату), за лечење поремећаја гастроинтестиналног и респираторног тракта.[21]

Остала употреба уреди

Тратинчица се користи и за израду специјалних ланаца низалица, који служе у дечијим играма.[22]

Галерија уреди

  •  
    Bellis perennis
  •  
    Bellis perennis
  •  
    Цваст главица
  •  
    Цевасти (2) и језичасти(1) цветови
  •  
    Кућна мува на Bellis perennis
  •  
    Поглед изблиза
  •  
    Bellis perennis
  •  
    Bellis perennis
  •  
    Bellis perennis
  •  
    Bellis perennis

Референце уреди

  1. ^ The source The Plant List used was the International Compositae Alliance. „Bellis perennis L.”. The Plant List; Version 1. (published on the internet). Royal Botanic Gardens, Kew and Missouri Botanical Garden. 2010. Архивирано из оригинала 28. 08. 2013. г. Приступљено 12. 11. 2012. 
  2. ^ Simpson, Michael G. (2011). Plant Systematics. Academic Press. ISBN 0-08-051404-9. Приступљено 12. 2. 2014. 
  3. ^ Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. (2004). Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 9958-10-686-8. 
  4. ^ а б в г Љубиша Грлић, Енциклопедија самониклог јестивог биља, 1990. Аугуст Цесарец, Загреб.
  5. ^ а б „Bellis perennis Linnaeus”. Flora of North America. 
  6. ^ PLANTS Profile., "Bellis perennis L. lawndaisy", USDA Natural Resources Conservation Service. http://plants.usda.gov/java/profile?symbol=bepe2 Архивирано на сајту Wayback Machine (13. фебруар 2021)
  7. ^ а б в г д ђ е Мишић, Љ. & Лакушић, Р. 1990. Ливадске биљке. Завод за уџбенике и наставна средства. Београд.
  8. ^ Stace, C.A. (2010). New flora of the British isles (Third изд.). Cambridge, U.K.: Cambridge University Press. стр. 749. ISBN 9780521707725. 
  9. ^ „Weeds of Northeast - USDA PLANTS”. usda.gov. Архивирано из оригинала 13. 02. 2021. г. Приступљено 16. 02. 2021. 
  10. ^ а б в „Bellis perennis L.”. Missouri Botanical Garden Bellis perennis. 
  11. ^ а б в „Bellis perennis L”. Plants for a Future database. 
  12. ^ „USDA Zones”. USDA Plant Hardiness Zone Map. Архивирано из оригинала 27. 2. 2014. г. Приступљено 5. 1. 2017. 
  13. ^ http://www.encyclopedia.com/topic/daisy.aspx
  14. ^ The Plant-Lore and Garden-Craft of Shakespeare, by Henry N. Ellacombe. W. Satchell and Company, London, 1884
  15. ^ "Daisy." The Columbia Encyclopedia, 6th ed., 2011. Encyclopedia.com
  16. ^ Johanna Budwig, Krebs - ein Fettproblem, richtige Wahl und Verwendung der Fette. Hyperion-Verlag, Freiburg im Breisgau 1956, p. 44: recipe for cancer patients.
  17. ^ Howard, Michael. Traditional Folk Remedies (Century, 1987), pp. 129
  18. ^ „Pre-Surgical and Post-Surgical Treatment: from an ongoing series by”. healthy.net. 
  19. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 28. 10. 2012. г. Приступљено 2. 5. 2012. 
  20. ^ „Bellis perennis - Veterinary Materia Medica of Homeopathic Remedies”. petremedycharts.com. Архивирано из оригинала 22. 12. 2016. г. Приступљено 5. 1. 2017. 
  21. ^ Vogl S, Picker P, Mihaly-Bison J, Fakhrudin N, Atanasov AG, Heiss EH,Wawrosch C, Reznicek G, Dirsch VM, Saukel J, Kopp B (2013). „Ethnopharmacological in vitro studies on Austria's folk medicine--an unexplored lore in vitro anti-inflammatory activities of 71 Austrian traditional herbal drugs.”. Journal of Ethnopharmacology. 149 (3): 750—71. PMC 3791396  . PMID 23770053. doi:10.1016/j.jep.2013.06.007. 
  22. ^ „Children's 'right to play'”. BBC News. BBC. 7. 8. 2002. Приступљено 2. 11. 2008. 

Спољашње везе уреди

 
Красуљак на Викимедијиној остави.
 
Викиврсте имају више информација о чланку Красуљак.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Красуљак&oldid=27515098”