Краљевина Хаваји

суверена држава која се налазила на Хавајским острвима

Краљевина Хаваји или Хавајско краљевство (хав. Ко Хаваиʻи Пае ʻАина), је била суверена држава која се налазила на Хавајским острвима. Држава је формирана 1795. године, када је Камехамеха Велики,[1] војсковођа независног острва Хаваји, освојио независна острва Оаху, Мауи, Молокаи и Ланаи и ујединио их под једном владом. Цео хавајски архипелаг је постао уједињен 1810. године када су се острва Кауаи и Ниихау добровољно придружили Хавајском краљевству. Две велике династичке породице владале су краљевством: Династија Камехамеха и Династија Калакауа. После свргавања последње краљице Лилијуокалани 1893. године, наредне године је формирана Република Хаваји, која је трајала до анексије Сједињених Америчких Држава 1898. године.[2]

Краљевина Хаваји
Hawaiian Kingdom
Aupuni Mōʻī o Hawaiʻi

Краљевина Хаваји
Географија
Континент Океанија
Регија Хаваји
Земља САД
Главни град Хонолулу
Друштво
Службени језик хавајски, енглески
Религија Црква Хаваја
Политика
Облик државе Апсолутна монархија (1795–1840)
Уставна монархија (1840–1893)
 — Краљеви Хаваја оснивач 1782—1819 Камехамеха I
  пад 1891—1893 Лилиуокалани
Историја
Историјско доба Нови 18. век и 19. век
 — Оснивање 1795–1819
 — Укидање 1891—1893
 — Статус Монархија
Догађаји  
 — 1819 - 1864 Кухина Нуи
 — 1893 - 1898 до анексије САД. Независна Република. 
 — од 1959 САД савезна држава Хаваји 
Географске и друге карактеристике
Површина  
 — укупно 28311 km²
Становништво  
 — 1832. 250,000
 — 1890. 89,990
Валута Амерички долар, Хавајски долар
Земље претходнице и наследнице
Претходнице: Наследнице:
1782—1819 Камехамеха I 1819—1824 Камехамеха II
1819—1824 Камехамеха II 1824—1854 Камехамеха III
1824—1854 Камехамеха III 1854—1863 Камехамеха IV
1854—1863 Камехамеха IV 1863—1872 Камехамеха V
1863—1872 Камехамеха V 1872—1874 Луналило
1872—1874 Луналило 1874—1891 Калакауа
1874—1891 Калакауа 1891—1893 Лилиуокалани

Историја уреди

 
Споменик Великом краљу Камехамеха I

У 18. веку на Хавајским острвима постојала су четири парадржавна удружења. После дуготрајних грађанских сукоба, краљ Камехамеха I (1758? -1819) успео је 1810. године уз помоћ европског оружја да уједини острва и успоставио династију која је владала на Хавајима наредних 85 година.[3]

У 19. веку амерички бродови за лов на китове често су презимили на острвима краљевине. Хаваје су посетили истраживачи, трговци и авантуристи. Средином века краљевство је већ имало школе, цркве, таверне и трговачке установе. Уведено је писање. Временом се хришћанска религија ширила на Хавајима у облику протестантизма и католичанства, што је у великој мери поткопало локалну културу и традицију. Заједно са Европљанима, на Хавајским острвима појавиле су се и болести раније непознате за острвљане против којих нису имали имунитет (заушке, морбили итд).[4]

Независност Хаваја је изнова била угрожена, већ од 1815. до 1817. године. Руско-америчка компанија покушала је да се утврди на острву, пропао је покушај немца Георга Антона Шафер, који је био у руској служби, самостално је покушао да стекне контролу над северним острвима Кауај и Ниихау без подршке царске владе. Хавајски краљ је протерао Шафера због његових претјераних амбиција вође и сплетки америчких капетана.[5]

Кратка анексија Хаваја од 10. фебруара 1843. до 31. јула 1843. британског лорда Георга Паулета, белгијски планови да уз помоћ компаније Ладд & Цо. (1843-1845) преузме све Хаваје и заузимање Хонолулуа од стране француског Лоуис Тромелина 1849. године остале су неуспешне.[6]

Доласком мисионара у краљевину Хаваји 1820. године, малобројно бело становништво почело је да врши све већи утицај на хавајске монархе. 1826. године краљевина је увела први порез на приход од трговине и бродоградње. У 1840. је бела мањина је захтевао од Камехамеха II (владао 1825-1854) да усвоји устав.

У наредним годинама америчко интересовање за краљевство се повећавало и резултат је био потписивање уговора о узајамности (1875), који је у основи био споразум о слободној трговини који је гарантовао бесцарински увоз хавајског шећера у САД пружио је Американцима посебне економске привилегије. 1887. године уговор је продужен и Сједињене Америчке Државе су добиле право да граде поморску базу у Перл Харбору.

Последњи краљ Хаваја, Калакауа (1874—1891), изгубио је подршку плантажера због своје екстраваганције и покушаја оживљавања хавајске културе. 1887. године беле снаге су га приморале да усвоји нови устав назван бајонетски устав. Оштро је ограничила краљевске моћи и увела бирачко право за богате Хаваје, који су типично били Американци и Европљани.[7]

1891. године краљица Лилиуокалани (1891—1893) ступила је на престо и одмах кренула да укине бајонетски устав.[8] Предложила је нацрт новог устава, али га је влада одбила. Присталице припајања Хаваја Сједињене Америчке Државе уротиле су се против краљице. 17. јануара 1893. завереници су, подржани морнарима са америчког брода Бостон, извели државни удар. Америчка влада одбила је да припоји територију, напомињући да је свргавање монархије, током којег су коришћене америчке трупе, извршено против воље народа. Међутим, краљевство је престало да постоји, а на Хавајима је уведен републички облик владавине. Циљ САД је био да под владавином председника Санфорд Дола на крају припоји острва како би проширили њихову надмоћ у севернопацифичком региону. Пошто је ова намера дотакла интересе Јапана, Јапанско царство је протестовало против ње и послало ратни брод на Хаваје. Председник Дол искористио је сукоб са америчким народом да оправда анексију Хаваја 1898. године. Санфорд Доле је поново био први гувернер садашње Хавајске територије. Од тада постоји покрет за независност који се бори за обнову монархије. Од 2008. године више говоре о себи и постигли су прве успехе по међународном праву.

Династија Камехамеха уреди

Од 1810. до 1893. године две велике династичке породице владале су хавајским краљевством: Династија Камехамеха (до 1874) и Династија Калакауа (1874-1893). Пет чланова породице Камехамеха водило је владу, од којих се сваки назива Камехамеха, све до 1872. Луналило (1872–1874) је такође био члан породице Камехамеха преко своје мајке Кекаулуохи. Лихолихо (Камехамеха II, владао 1819-1824) и Кауикеаоули (Камехамеха III, владао 1825-1854) били су директни потомци синови Камехамехе Великог.

Током владавине Лихолиха и Кауикеаоули, омињена супруга Камехамеха I, краљица Каахуману, владала је као краљица регент Кухина Нуи или премијер.

Анексија уреди

Свој суверени статус Краљевина Хаваји одржала је преко сто година, све до пуча у јануару 1893, када је десетина локалних индустријалаца, у сарадњи са америчком војском, преузела власт и успоставила Републику. Пучисти су формално од председника у Вашингтону затражили америчку анексију Хаваја, али амерички председник Гровер Кливленд им је ускратио подршку. Ипак, по доласку на власт председника Вилијама Макинлија, и током америчког успостављања протектората над Филипинима и Гуамом, Хаваји 1898. бивају и формално анектирани.

Вредност закаснелог извињења уреди

Године 1959. некадашња Краљевина Хаваји добија статус државе унутар САД. На стогодишњицу од анексије, 1993, Конгрес САД и председник Бил Клинтон донели су резолуцију којом се САД формално извињавају народу Хаваја због анексије. Али то није ублажило гнев локалног хавајског становништва. Политичка превирања око суверенитета Хаваја и даље постоје, а добар део староседелачке популације тражи потпуну независност.[9]

Владари уреди

Референце уреди

Литература уреди

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Краљевина Хаваји на Викимедијиној остави