Крешимир Барановић

Крешимир Барановић (Шибеник, 25. јуна 1894Београд, 17. новембра 1975) је био југословенски и хрватски композитор и диригент.[1]

Крешимир Барановић
Датум рођења(1894-08-25)25. август 1894.
Место рођењаШибеникАустроугарска
Датум смрти17. септембар 1975.(1975-09-17) (81 год.)
Место смртиБеоградСФР Југославија

Биографија

уреди

У Загребу учи теоретске предмете, клавир и обоу, да би, након матуре, уписао композицију на Музичкој академији у Бечу (1912—1914). Године 1915. постаје диригент у Загребачкој опери, где остаје све до 1927, када прелази на исту дужност у Београд, да би током 1927. и 1928. гостовао с балетском трупом Ане Павловне у Немачкој, Холандији, Швајцарској и Италији. У Загреб се враћа 1928. године на старо место, где остаје све до 1943. године, када преузима вођење Радио-оркестра у Братислави (Словачка), где је именован и за директора Опере (1945—1946). Након тога постаје професор Музичке академије, диригент Опере и директор Филхармоније у Београду[1] до 1964. године.

Као стваралац, Барановић је једна од најмаркантнијих личности националног смера друге половине 20. века хрватске и југословенске музике. С посебним афинитетом према руској музици, што се огледало и у његовим композицијама. Надовезује се на раног Стравинског (Петрушка) ослањајући се и на народни мелос, ствара властити музички језик, чије богатство црпи и из свог мајсторског познавања оркестра.

Као првенствено оперски диригент, он даје своје најбоље странице у сценским и вокално-инструменталним делима, а својим делом Лицитарско срце отпочиње нову епоху у развоју савременог балета у Југославији.

Композиције

уреди

Вокалне композиције

уреди
  • З мојих брегов (Фран Галовић) за баритон и оркестар (1927)
  • Мој град (Винко Николић) за глас и оркестар (1943)
  • Из осаме (Крешимир Барановић) за глас и оркестар (1944)
  • Пан (Мирослав Крлежа), симфонијска песма за рецитатора, солисте, мешовити хор и оркестар (1957)
  • Горан (Иван Горан Ковачић), кантата за рецитатора, солисте и оркестар (1960)
  • Облаци (Добрица Цесарић) за мецосопран и оркестар (1963)
  • Шуме, шуме (више хрватских песника), кантата за мешовити хор и оркестар (1967)
  • На мору (Густав Крклец) за баритон и оркестар (1973)

Сценске композиције

уреди
  • Лицитарско срце (Крешимир Барановић), балет (1924, Загреб)
  • Цвијеће мале Иде (Маргарета Фроман, према Хансу Кристиану Андерсену), балет (1925, Загреб)
  • Стрижено-кошено (Густав Крклец), комична опера (1932, Загреб)
  • Имбрек з носом (Крешимир Барановић), балет (1935, Загреб)
  • Невјеста од Цетињграда (Марко Фотез, према Турци иду Аугуста Шеное), комична опера (1942; 1951, Београд)
  • Кинеска прића (Димитрије Парлић, према Дер Креидекреис Клабунда), балет (1955, Београд)
  • сценска музика за Тирена (Марин Држић), Дундо Мароје (Марин Држић), Антигона (Софокле) и Хенри IV (Шекспир)

Инструменталне композиције

уреди
  • концертна увертира (1916)
  • симфонијски скерцо (1921)
  • Сватовац за оркестар (1922)
  • гудачки квартет (1924)
  • Поема Балкан за оркестар (1926)
  • свита из балета Лицитарско срце за оркестар (1927)
  • симфонијета у Ес Дуру (1939)
  • Песма гуслара, рапсодија за оркестар (1945)
  • симфонијета за гудачки оркестар (1952), обрађена за гудачки квартет 1924.
  • концерт за рог и оркестар (1973)

Галерија

уреди

Спољашње везе

уреди


Референце

уреди
  1. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 106. ISBN 86-331-2075-5.