Кривошије је назив за српско племе или за висораван и историјску микрорегију изнад Рисна у Боки Которској, општина Котор у Црној Гори, односно једно вријеме дио Старе Херцеговине, на источним обронцима Орјена.

Карта Кривошија
Стара Херцеговина у Црној Гори
Становници Кривошија

Назив

Кривошија је назив за једну врсту сабље која у хералдици означава првенствено знак храбрости и спремности да се брани свој ареал. [1] Назив племена и области Кривошије је у вези са овим оружјем.

Географија

Кривошије у ширем смислу означава територију Горњих и Доњих Кривошија и Горњих и Доњих Леденица, док у ужем смислу територију Горњих и Доњих Кривошија. Кривошије су ртом Пазуа подијељене на Горње и Доње Кривошије[2], а чине их села:

Ова села чине мале групе кућа које су, прилагођавајући се конфигурацији терена, подигнуте без нарочитог реда. Данас је већина села скоро напуштена.

Природне одлике

Кривошије су познати по најизразитијим облицима дубоког крша. Планине су претежно покривене бјелогирчном шумом (буквом и др.) а на Орјену су очуване и шуме бора мунике. У ледено доба знатан дио Орјена био је захваћен глацијацијом. Наслаге леда биле су између осталог око Звечаве. Од средишњег Орјена спуштају се ледничке долине према Граховском и Драгаљском пољу, која су покривена флуциоглацијалним наносом, дебелим и до 10 m[3].

Клима

Клима је медитеранска и измијењено медитеранска, карактеристична по обимној количини падавина зими. Љета су топла и сушна.

Историја

Област је добило име по неком Кривошићу чије се име помиње у дубровачком извјештају из XV вијека[4]. Према неким изворима, први помен области Кривошија у писаним изворима је из извјештаја млетачког заповједника у Рисну, Анђела Гонема, из 1686. године. У извјештају се помиње 15-20 кућа у Кривошијама[5]. Ревија Историја за август 2014. на 21.страни помиње сабљу кривошију, тако да је вјероватно да је ово ратничко српско племе добило има баш по тој врсти сабље, јер су и Дробњаци наводно добили име по дробу, након убиства-освете над Ченгићима. Презиме Сјеклоћа је по томе што су сјекли Турке, а постоји податак да Косово није по птици кос већ што су се ту војске косиле одвајкада. Све то иде у прилог чињеници да су наше области и племена добијала имена по војним терминима. У опису грба Будисављевића се помиње саблља кривошија.

Кроз Кривошије пролази пут који је био значајан у средњовјековно и античко доба. О томе свједоче између осталог остаци поплочаног пута у дубодолини Лупоглава[5].

Кривошије се налазе на територији некадашње турске нахије Риђани и дијелом Драчевице. Риђани, средњовјековни Власи, сматрају се прецима Кривошијама. Због учесталих субока и мијешања са црногорско-херцеговачким племенима, Риђани полако нестају[5].

Истраживања племена Кривошија показаују да се од 1430. до 1500. године знатан број становника племена одселио у Боку которску. Сеобе су настављене и у вријеме турске владавине. Кривошије у том периоду учествују у устанцима племена Никшића и подловћенске Црне Горе. Тада се у ове крајеве насељабају братстава из Цуца, Бјелопавлића, Пјешиваца,околине Цетиња и мањим дијелом из Херцеговине[6]. Од њих у 17. вијеку развијају се у Кривошијама братства


Кривошијама владају Турци до 1684. године, затим припадају Млетачкој републици до пропасти Венеције 1797. године, када прелазе у састав Аустроугарске. Од 1807. припадају Француској, од 1813. Црној Гори[3]. Бечким конгресом 1814. године, Кривошије су поново под Аустроугарском контролом, као дио Илирских покрајина. Ово је изазивало побуне међу локалним становништвом, од којих је вјероватно најпознатији онај из 1869. године. Још данас у крају постоје остаци аустроугарских утврда[7][5].

Вук Караџић је забиљежио да је 1834. у Кривошијама било око 250 кућа и 1.200 душа, сви грчког закона[8].

Аустроугарска влада овим крајем све до 1918. године када је формирана Југославија.

Цркве

Занимљивости

Знамените личности поријеклом са Кривошија

Види још

Референце

  1. ^ Будисављевић, Борислав (2018). Атлас 37 грана родослова Будисављевића , pp. 52. Прометеј. 
  2. ^ Поп Сава Накићеновић, Антропогеографска студија Боке, Београд 1913, 515
  3. ^ а б [1][мртва веза]
  4. ^ Јасмина Ђорђевић, Драчевица и Риђани средином XVI вијека, Београд 1997.
  5. ^ а б в г Црквени споменици на подручју Кривошија и Леденица - I дио, Приступљено 9. 4. 2013.
  6. ^ Радојичић, Lазар (1934). Кривошије и Кривошијани: Њихова буна, борба и рат за ослобођење 1869 год. у борби против Аустро-мађарског царства. Никшић: Слободна Мисао. 
  7. ^ Др Кох Нандор: Бока которска, Приступљено 9. 4. 2013.
  8. ^ Вук Караџић: Бока которска, Приступљено 9. 4. 2013.
  9. ^ а б Обрад Мићов Самарџић, „Поријекло Самарџића и осталих братстава рода Орловића“, Мостар, 1991
  10. ^ а б Обрад Мићов Самарџић, „Поријекло Самарџића и осталих братстава рода Орловића“ Мостар, 1991

Спољашње везе