Кувшиновски рејон
Кувшиновски рејон (рус. Кувшиновский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон у централном делу Тверске области, на северозападу европског дела Руске Федерације.
| Кувшиновски рејон Кувшиновский район | |
|---|---|
 | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Централни |
| Административни субјект |  Тверска област |
| Админ. центар | Кувшиново |
| Статус | општински рејон |
| Оснивање | 1929. |
| Површина | 1.874 km2 |
| Становништво | 2014. |
| — број ст. | 14.770 |
| — густина ст. | 7,88 ст./km2 |
| Временска зона | UTC+3 |
| Регистарске таблице | 69 |
| Званични веб-сајт | |
.png)
.png)
Административни центар рејона је град Кувшиново. Према проценама националне статистичке службе Русије за 2014. на територији рејона је живело 14.770 становника или у просеку око 7,78 ст/км².
ГеографијаУреди
Кувшиновски рејона налази се у централном делу Тверске области и обухвата територију површине 1.874 km². Граничи се са 6 тверских рејона, и то са Фировским и Вишњеволочким рејоном на северу, на истоку је Торжочки, а на југу Старички рејон. На западу су територије Селижаровског и Осташковског рејона.
Рејон се налази на јужним деловима Витепског побрђа, односно његове целине Вишњеволочке греде, на месту развођа између Балтичког мора и Каспијског језера. Северни делови рејона се преко реке Цна (започиње свој ток у северном делу рејона) одводњава ка језеру Мстино, односно ка басену реке Неве. Централни и јужни делови рејона припадају басену реке Тверце у коју се одводњавају преко њених притока Осуге и Поведа. На југу рејона извире река Велика Коша, лева притока Волге.
Око 76% рејонске територје налази се под шумама.
ИсторијаУреди
Претеча данашњег рејона била је Тисјацка парохија са средиштем у Кувшинову, основана 1920. као део тадашњег Новоторшког округа Тверске губерније. Садашњи рејон основан је 1929. под именом Каменски рејон, прво као део Западне области, а потом од 1935. део Калињинске (данас Тверске) области.
Кувшиновски рејон је привремено био расформиран у периоду 1963–1965, а његова територија присаједињена суседном Торжочком рејону. Под садашњим именом постоји од 1965. године.
Демографија и административна поделаУреди
Према подацима пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 15.386 становника,[1] док је према процени из 2014. ту живело 14.770 становника, или у просеку 7,78 ст/км².[2]
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 35.432 | 27.498 | 23.548 | 20.601[3] | 17.847[4] | 15.386[1] | 14.770* |
Напомена: * Према процени националне статистичке службе
На подручју рејона постоји укупно 166 насељених места подељених на укупно 13 општина (12 сеоских и 1 урбана општина). Статус урбаног насеља има град Кувшиново који је уједно и административни центар рејона и у њему живи око 65% од укупне рејонске популације.
Привреда и саобраћајУреди
Најважније привредне активности на подручју рејона су пољопривредна производња и експлоатација шума.
Преко територије Кувшиновског рејона пролазе друмски правци Торжок—Кувшиново—Осташков, Вишњи Волочок—Јесеновичи—Кувшиново те железница која Кувшиново повезује са градом Торжоком.
ЗнаменитостиУреди
У селу Прјамухино на неких 20ак километара северно од Кувшинова родио се руски револуциона и „отац модерног анархизма“ Михаил Александрович Бакуњин (1814–1876). Цео комплекс имања које је некада припадало Бакуњинима налази се на списку културног наслеђа Руске Федерације.
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ а б „"Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1".”. Архивирано из оригинала 25. 03. 2016. г. Приступљено 09. 12. 2014.
- ^ „Оценка численности постоянного населения Тверской области на 1 января 2014 года”. Архивирано из оригинала 23. 05. 2014. г. Приступљено 09. 12. 2014.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
