Википедија

Књига Енохова

Књига Енохова (Књига Еноха) је један од најзначајнијих апокрифа Старог завета. Текст помињу антички писци - Тертулијан, Ориген и други и као њен аутор Енох. Међутим, текст је био непознат до 18. века, када је откривен као део Етиопске Библије, где је укључена у канон.

Књига Енохова - фрагмент из 12. века

Текст је преведен и прештампан више пута на различитим језицима. Руски превод је направљен са немачког и објављен, заједно са коментарима 1888. у Казању, протојереј Александар Смирнов[1][2][3]. Поред текста, који се назива Прва књига Еноха, или Етиопијска књига Еноха, постоје и још две књига Еноха (Словенска књига Еноха) и Трећа књига Еноха (Књига небеске палате), обе сачуване на црквенословенском језику.

Прва књига Енохова има статус канонске у Етиопској оријентално-православној цркви.

Садржај уреди

У књизи Еноха, неки делови су узети из пет књига Мојсија .[4]. На пример, већина библијских научника се слажу да је 1. Енох 1: 9 је проширена, алегоријска, верзија Мојсијеве Књиге закона 33: 2 [5] Неки библијски научници верују да 1 Енох укључује песму из књиге бројева Валама [6][7]

Овде је описан Енохов календар.

Адамова књига уреди

Адамова књига (Књига Адама и Еве) - Старозаветни апокриф, који је према легенди Адам примио од Бога. Само је поменута у књизи Еноха (33:10). Она описује живот Адама и Еве после протеривања из раја. Текст је присутан у Талмуду као страна књига.

Утицај уреди

Један од најзначајнијих одломака из 1 Енох се налази у Јуде 1:14 .[8]

Извори уреди

  1. ^ „Книга Еноха (Полная версия апокрифа. Енох-1)”. Архивирано из оригинала 23. 12. 2011. г. Приступљено 26. 08. 2015. 
  2. ^ Аудио книга «Книги Еноха»
  3. ^ Перевод А. В. Смирнова включён в сборник: Книга загробных видений. — СПб.: Амфора, 2006. —. ISBN 978-5-367-00063-4.
  4. ^ «We may note especially that 1:1, 3-4, 9 allude unmistakably to Deuteronomy 33:1-2 (along with other passages in the Hebrew Bible), implying that the author, like some other Jewish writers, read Deuteronomy 33-34, the last words of Moses in the Torah, as prophecy of the future history of Israel, and 33:2 as referring to the eschatological theophany of God as judge.» Bauckham Richard, Профессор теологии университета Св. Эндрю, Шотландия. The Jewish world around the New Testament: collected essays. 1999 ст.276
  5. ^ «1.9 In 'He comes with ten thousands of His holy ones the text reproduces the Massoretic of Deut.33,2 in reading ATAH = erchetai, whereas the three Targums, the Syriac and Vulgate read ATIH, = met’autou. Here the LXX diverges wholly. The reading ATAH is recognised as original. The writer of 1-5 therefore used the Hebrew text and presumably wrote in Hebrew.» R.H.Charles, Профессор древний греческий язык, Тринити Колледж, Дублин Book of Enoch: Together with a Reprint of the Greek Fragments Лондон 1912, p.lviii
  6. ^ «The introduction.. picks up various biblical passages and re-interprets them, applying them to Enoch. Two passages are central to it The first is Deuteronomy 33:1 .. the second is Numbers 24:3-4» Michael E. Stone профессор арменоведения и Гейл де-Нура профессор религиоведения в Университете иврит в Иерусалиме. Selected studies in pseudepigrapha and apocrypha with special reference to the Armenian Tradition (Studia in Veteris Testamenti Pseudepigrapha No 9) p.422.
  7. ^ Vanderkam, JC. Кафедра философии и религии, Университет штата Северная Каролина. 1 Enoch: A New Translation. Fortress Миннеаполис 2004
  8. ^ «In his reading of 1 Enoch Jude does not use the present tense used in the Greek version we have of 1 Enoch and in the LXX of Deut 33:2» Peter H. Davids, Профессор библейского богословия, Университета Св. Стефана, Канада. The letters of 2 Peter and Jude‎. Гранд-Рапидс 2006

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Књига_Енохова&oldid=26912847”