Лексикологија
Лексикологија (од грч. lexikon речник, logia наука) део је науке о језику који проучава речи у њиховом својству основних јединица именовања.[1] Лексикологија проучава значење речи, као и синтагматске, парадигматске и деривационе везе међу речима. Најмања самостална јединица лексичког система је лексема. Сви граматички облици и сва значења једне речи чине лексему. Не може се појавити у конкретној употреби у свим својим облицима и значењима истовремено. Ранко Бугарски наводи да се у стручној лингвистичкој терминологији лексемом назива реч која је јединица речника (лексикона, вокабулара), са свим њеним граматичким облицима и фразеолошким проширењима. Скуп свих облика једне лексеме чини њену парадигму. [2]
Подела лексикологије уреди
Рајна Драгићевић наводи четири поделе лексикологије.[3] По првој подели разликујемо:
- Лексикологија у ужем смислу проучава само речи.
- Лексикологија у ширем смислу подразумева и фразеологију или неку другу дисциплину или дисциплине блиске лексикологији (творба речи, етимологија, ономастика...)
По другој подели:
- Општа лексикологија се односи на све језике, а њене законитости због универзалности многих језичких питања, важе и у посебним лексикологијама. На пример питања полисемије, антонимије, хипонимије, синонимије.
- Посебна лексикологија тиче се посебних језика. Различит је начин реализације наведених универзалних лексичких појава.
Трећа подела:
- Лексикологија једног језика. Лексичка појава се посматра и обрађује у једном језику.
- Упоредна (контрастивна) лексикологија. Лексичка појава се пореди у различитим језицима. Уколико се лексички односи и законитости проучавају у два слична или више сличних језика (нпр. два словенска језика) реч је о упоредној лексикологији, а уколико су језици несродни (нпр. један словенски и један романски језик) у питању је контрастивна лексикологија.
Четврта подела:
- Синхронијска лексикологија описује лексичке појаве у једном временском пресеку.
- Дијахронијска лексикологија проучава развој лексичких појава кроз време.
Лексикологија и сродне дисциплине уреди
Етимологија уреди
Етимологија је наука о пореклу речи. Користећи разне методе, етимолози покушавају да утврде када је и како нека реч ушла у језик, колико су се и на који начин променили њен облик и значење. Етимологија се углавном служи изучавањем старих рукописа и других писаних докумената; у језицима у којима то није могуће користи се тзв. компаративни метод. Као и лингвистика уопште, много дугује ауторима санскритских граматика. Сама реч „етимологија“ потиче од старогрчких речи έτυμος (étymos - истинит, тачан) и грч. λόγος (lógos - реч)
Терминологија уреди
Терминологија је грана лексикологије која проучава специјализовану лексику тј. термине коју су везани за посебну науку или професију.
Ономастика уреди
Ономастика је грана лексикологије која проучава властита имена: антропоними (имена људи), топоними (имена места), хидроними (имена водених површина), ороними (имена планина)
Фразеологија уреди
Фразеологија проучава комбинације лексичких јединица које чине једну значењску јединицу која се назива идиом.
Творба речи уреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Лексикографија уреди
Лексикографија је део лексикологије који проучава теоријско знање о речнику и који се бави састављањем речника. Лексикографи су стручњаци за састављање речника, лексикона и енциклопедија и они записују речи, тумаче њихово значење и систематично их сређују у посебну књигу - речник.
Референце уреди
- ^ Живојин Станојчић и Љубомир Поповић, Граматика српскога језика, уџбеник за I, II, III и IV разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- ^ Бугарски, Ранко: Увод у општу лингвистику, Београд-Нови Сад: Завод за Уџбенике и наставна средства - Завод за издавање уџбеника
- ^ Рајна Драгићевић, Лексикологија српског језика, Београд: Завод за уџбенике
Литература уреди
- Šipka, Danko (1998). Osnovi leksikologije i srodnih disciplina. Novi Sad: Matica srpska.
