Леополд VI, војвода Аустрије

Леополд VI (*15. октобар 1176; 1194 - 28. јул 1230[1]) је био аустријски војвода из породице Бабенберг, познат као Леополд Славни, био је војвода Штајерске од 1194. и војвода Аустрије од 1198. до своје смрти 1230. године.

Леополд VI
Леополд VI
Лични подаци
Датум рођења1176.
Датум смрти28. јул 1230.(1230-07-28) (35/36 год.)
Место смртиСен Жермен, данашњи Касино, Италија
ГробЛилијенфелд
Породица
СупружникТеодора Анђелина, војвоткиња Аустрије
ПотомствоМаргарета од Аустрије, краљица Бохемије, Фридрих II Аустријски, Constance of Babenberg, Gertrud von Babenberg, Heinrich der Grausame von Österreich, Агнес од Бабенберга
РодитељиЛеополд V Аустријски
Јелена од Угарске
ДинастијаБабенберг
Аустријски војвода
Период1198-1230
ПретходникФридрих I Аустријски
НаследникФридрих II, војвода Аустрије

Поставио је темеље њиховом територијалном поседу, војној и економској моћи на словеначком тлу. Из Штајерске је проширио поседе преко Саве у побрђе до реке Крке и развио живу трговину са Хрватском и Угарском. Успоставља Зидани мост 1224. године да би ојачао трговачки саобраћај према Љубљани и Загребу. Појачао је границу према Угарској са новим упориштима и допринео њеном коначном устаљивању. Са многим подложним Словенцима, одлази 1217. године у Пети крсташки рат са угарским краљем Андријом II.

Биографија уреди

Леополд VI је био млађи син војводе Леополда V и његове супруге војвоткиње Хелене Угарске (кћерке краља Гезе II од Мађарске и краљице Еуфросиније Кијевске).[2] Био је верен са Кипраском принцезом 1193. године, али до брака никада није дошло.[3]

У супротности са одредбама Георгенберг пакта, поседи Бабенберга су подељени након смрти војводе Леополда V: старији брат војводе Леополда VI, војвода Фридрих I, добио је војводство Аустрије (што отприлике одговара модерној Доњој Аустрији и источној Горњој Аустрији), док је Сам војвода Леополд VI постао је војвода Штајерске. Војводства су поново уједињена под Леополдом VI када је војвода Фридрих I умро после само четири године владавине.

Војвода Леополд VI је учествовао у Реконквисти у Шпанији[4] и у два крсташка рата, Албижанском крсташком рату 1212.[5] и неуспелом Петом крсташком рату од 1217. до 1221. [6] и — као и његови претходници — покушао је да развије земљу оснивањем манастира. Његова најважнија задужбина је Лилиенфелд у доњоаустријској долини реке Траизен, где је и сахрањен након смрти. Осим тога, подржавао је тада врло модерне просјачке редове фрањеваце и доминиканаце. Енс је подигао на статус града 1212. године, а Беч 1221. године, чија је територија скоро удвостручена.

Под Леополдовом влашћу, готички стил је почео да допире до Аустрије – Капела Специоса у његовој привременој резиденцији Клостернојбургу позната је као прва зграда на коју је утицао у Подунављу – њена реконструкција се данас може видети у вртовима палате у Лаксенбургу.

Леополдов двор је познат као центар Минесанга, на пример, овде су били активни Валтер фон дер Фогелвајд, Нејдхарт фон Реуентал и Улрих фон Лихтенштајн. Такође, Нибелунзи су можда били написани на његовом двору.

Бабенбершка Аустрија достигла је врхунац свог престижа под Леополдовом влашћу. О томе сведочи његов брак са византијском принцезом Теодором Анђел Ватац[7] и покушај да оконча Рат кључева посредовањем између цара Светог Римског царства Фридриха II и папе Гргура IX. На томе је радио када је умро 1230. у Сан Жермену.

Породица уреди

Војвода Леополд VI и војвоткиња Теодора Анђел су имали:

  • Маргарета, војвоткиња од Аустрије (1204 – 29. октобар 1266), удала се за Хенрика,[8] најстаријег сина и престолонаследника Светог римског цара Фридриха II, а након што је он умро, удала се за краља Отакара II од Чешке.[9]
  • Агнеза Аустријска (19. фебруар 1205 — 29. август 1226), удала се за Алберта I, војводу од Саксоније[10]
  • Леополд од Аустрије (1207–1216)[11] умро након пада са дрвета код Клостернојбурга
  • Хенрик II, војвода од Модлинга (1208 – 28. новембар 1228),[12] оженио се Агнезом од Тирингије;[13] њихова једина ћерка, Гертруда, била је наследница династије Бабенберг након смрти њеног стрица.
  • Гертруда од Аустрије (1210–1241), удала се за Хенрика Распа, ландгрофа од Тирингије[14]
  • Фридрих II, војвода Аустрије (25. април 1211 – 15. јун 1246)[15]
  • Констанција од Аустрије (6. април 1212 – 5. јун 1243), удата за Хенрика III, маркгрофа од Мајсена.[16]

Породично стабло уреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Леополд II, маркгроф Аустрије
 
 
 
 
 
 
 
8. Леополд III, маркгроф Аустрије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Ида од Аустрије
 
 
 
 
 
 
 
4. Хенрик II Аустријски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Хајнрих IV, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
9. Агнеса од Немачке
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Берта Савојска
 
 
 
 
 
 
 
2. Леополд V Аустријски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Јован II Комнин
 
 
 
 
 
 
 
10. Андроник Комнин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Пирошка Угарска
 
 
 
 
 
 
 
5. Теодора Комнина Аустријска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
11. Ирина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Леополд VI Аустријски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Алмош Хрватски
 
 
 
 
 
 
 
12. Бела II Слепи
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Предслава Кијевска
 
 
 
 
 
 
 
6. Геза II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Урош I Вукановић
 
 
 
 
 
 
 
13. Јелена Вукановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Ана Диогенеса
 
 
 
 
 
 
 
3. Јелена Угарска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Владимир Мономах
 
 
 
 
 
 
 
14. Мистислав I Велики
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Гита од Весекса
 
 
 
 
 
 
 
7. Еуфросина Кијевска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Дмитриј Завидич
 
 
 
 
 
 
 
15. Љубава Дмитријевна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце уреди

  1. ^ Beller 2007, стр. 23
  2. ^ Loud & Schenk 2017, p. xxii.
  3. ^ Parks 2016, стр. 288
  4. ^ O'Callaghan 2004, p. 74.
  5. ^ Riley-Smith 2005, p. 163.
  6. ^ Edbury 1994, стр. 10
  7. ^ Loud & Schenk 2017, p. xxii.
  8. ^ Runciman 2000, стр. 26
  9. ^ Haverkamp 1988, стр. 266
  10. ^ Lyon 2013, стр. 242
  11. ^ Lyon 2013, стр. 242
  12. ^ Loud & Schenk 2017, p. xxii.
  13. ^ Lyon 2013, стр. 242
  14. ^ Lyon 2013, стр. 242
  15. ^ Loud & Schenk 2017, p. xxii.
  16. ^ Lyon 2013, стр. 242

Литература уреди

  • Војна енциклопедија, том 5 (45)
  • Beller, Steven (2007). A Concise History of Austria. New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0521478861.
  • Edbury, Peter W. (1994). The Kingdom of Cyprus and the Crusades, 1191-1374. Cambridge University Press.
  • Haverkamp, Alfred (1988). Medieval Germany 1056-1273. Translated by Braun, Helga; Mortimer, Richard. Oxford University Press.
  • Loud, Graham A.; Schenk, Jochen, eds. (2017). The Origins of the German Principalities, 1100-1350: Essays by German Historians. Routledge.
  • Lyon, Jonathan R. (2013). Princely Brothers and Sisters: The Sibling Bond in German Politics, 1100-1250. Cornell University Press.
  • O'Callaghan, Joseph F. (2004). Reconquest and Crusade in Medieval Spain. University of Pennsylvania Press.
  • Parks, Annette P. (2016). "Rescuing the Maidens from the Tower: Recovering the Stories of Two Female Political Hostages". In Tuten, Belle S.; Billado, Tracey L. (eds.). Feud, Violence and Practice: Essays in Medieval Studies in Honor of Stephen D. White. Routledge.
  • Riley-Smith, Jonathan (2005). The Crusades: A History (2nd ed.). Yale University Press.
  • Runciman, Steven (2000). The Sicilian Vespers. Cambridge University Press.