Википедија

Ликовна академија у Бечу

Akademie der bildenden Künste Wien

Ликовна академија у Бечу (нем. Akademie der bildenden Künste Wien) је државни универзитет ликовне уметности у Бечу. На овој академији студирали су Паја Јовановић и Урош Предић.

Ликовна академија у Бечу
Akademie der bildenden Künste Wien
Галерија слика на Академији
ТипДржавни универзитет
Оснивање1692
АфилијацијаУниверзитет у Бечу
ДеканЈохан Фредерик Хартле
Број студената1613 (2022)
Број одсека6 института
ЛокацијаБеч, Аустрија
Веб-сајтwww.akbild.ac.at

Историја уреди

"Академија лепих уметности" у Бечу основана је 1692. године као приватна академија по узору на Академија ди Сан Лука (итал. Accademia di San Luca) у Риму и Краљевске академије за сликарство и вајарство (франц. Académie royale de peinture et de sculpture) у Паризу. Иницијатор бечке академије био је дворски сликар Петер Штрудел, кога је цар Јозеф I Хабзбзршки 1701. године уздигао у ранг Фрајхера (барона) Светог римског царства. Штруделовом смрћу 1714. академија је привремено затворена.[1]

 
Сликарски атеље на бечкој академији, Мартин Фердинанд Квадал (1787)

Дана 20. јануара 1725. године, цар Карло VI именовао је Француза Јакоба ван Шупена за префекта и директора за обновљену Академију. Академија је названа Висока царска и краљевска академија сликара, вајара и архитеката (нем. k.k. Hofakademie der Maler, Bildhauer und Baukunst). Након Карлове смрти 1740. године, академија је стагнирала, али је 1751. године, за време владавине његове ћерке царице Марије Терезије, донет нови статут који је реформисао академију. Престиж академије је порастао за време деканата Микеланђела Унтербергера и Пола Трогера, а 1767. године надвојвоткиње Марија Ана и Марија Каролина постале су прве почасне чланице. Године 1772. дошло је до даљих реформи организационе структуре. 1776. године гравер Јакоб Матијас Шмуцер основао је школу гравирања, под називом Царско-краљевска академија гравирања.

Канцелар Венцел Антон Кауниц је интегрисао све постојеће уметничке академије у Уједињену царску и краљевску академију лепих уметности (нем. k.k. vereinigten Akademie der bildenden Künste). Реч „vereinigten“ (уједињена) је касније избачена из назива ове школе. Године 1822. колекција уметничких дела је значајно порасла завештањем почасног члана Антона Франца де Пауле Граф Ламберг-Шпринценштајна. Његова колекција и даље је јако бројна међу уметничким делима изложеним у академији.[2]

 
Главни улаз на Шилерплацу

Године 1872. аустријски цар Франц Јозеф одобрио је статут којим је академија постала врховни државни орган за уметност. Нова зграда је изграђена према плановима њеног професора Теофила Ханзена у оквиру булевара Рингштрасе. Дана 3. априла 1877. отворена је данашња зграда на Шилерплацу у Првом бечком округу. Радови на унутрашњим просторијама, укључујући фреске на плафону Анселма Фојербаха, настављени су све до 1892. године. Године 1907. и 1908. младом Адолфу Хитлеру, који је дошао из Линца, два пута је одбијен пријем на часове цртања. Хитлер је остао у Бечу, издржавајући се од социјалне помоћи, безуспешно покушавајући да настави своју професију уметника. Убрзо се повукао у сиромаштво и почео да продаје аматерске слике, углавном аквареле, за оскудну храну, све док није отишао из Беча у Минхен у мају 1913.[3]

 
Угао главне зграде Академије ликовних уметности у Бечу
 
Анатомска соба Академије

Током Аншлуса 1938–1945, академија је, као и друге аустријске високошколске установе, била принуђена да очисти своје особље и студенте од Јевреја и других који су потпадали под делокруг Нирнбершких расних закона.[4] После Другог светског рата, академија је реконституисана до 1955. године. Едуард фон Још, секретар Академије, смењен је због чланства у НСДАП-у.[5] Академија има статус универзитета од 1998. године, али је задржала свој првобитни назив. То је тренутно једини аустријски универзитет без речи „универзитет“ у свом називу.

Структура академије уреди

Академија је подељена на следећих шест института:[6]

Институт за ликовну уметност уреди

Има тринаест одељења:

  1. Апстрактно сликарство;
  2. Уметност и дигитални медији;
  3. Уметност и фотографија;
  4. Уметност и истраживање;
  5. Концептуална уметност;
  6. Концептуално сликарство;
  7. Проширени сликовни простор;
  8. Фигуративно сликарство;
  9. Графичка уметност и графика;
  10. Вајарство;
  11. Перформативна уметност - скулптура;
  12. Видео и видео-технологија;
  13. Текстуална скулптура [7]

Институт за теорију уметности и културологију уреди

  • Теорија уметности,
  • Филозофија,
  • Историја;

Институт за конзервацију и рестаурацију уреди

Институт за природне науке и технологије у уметности уреди

Институт за средњу стручну спрему уреди

  • Занатство
  • Дизајн
  • Текстилна уметност

Институт за уметност и архитектуру уреди

Познати дипломци уреди

  • Марија Анвандер
  • Алојз Арнегер
  • Јоанис Аврамидис
  • Вилијам Берчи
  • Амоако Боафо
  • Бернхард Цела
  • Георг Декер
  • Лудвиг Дојч
  • Хелмут Дич
  • Карл Дулдиг
  • Слава Дулдиг
  • Георге Дури
  • Антонин Енгел
  • Јозеф Флек
  • Рихард Гах
  • Виктор Грун
  • Сигурдур Гудјонсон
  • Хелмут Граф
  • Алис Бергер Хамершлаг
  • Сесил ван Ханен
  • Готфрид Хелнвајн
  • Волфганг Холега
  • Ханс Холајн
  • Алфред Хрдличка
  • Корнелија Џејмс [8]
  • Паја Јовановић
  • Естер Каталин
  • Готфрид Линдауер
  • Франц Ксавер Месершмит
  • Вера Недкова
  • Урош Предић
  • Хајнрих Раухингер
  • Константин Данијел Розентал
  • Егон Шиле
  • Рудолф Михаел Шиндлер
  • Отмар Шимковиц
  • Фригиес Шулек
  • Теодор Сокл
  • Вили Соукоп
  • Хито Штајерл
  • Катрин Леа Таг
  • Ото Вагнер
  • Јакоб Вајденманн
  • Ервин Вурм
  • Бруно Зах
  • Иван Мештровић

Остали студенти и професори уреди

  • Карл Ајген (1684–1762), студент, директор и професор
  • Оз Алмог, (рођен 1956.)
  • Алојз Арнегер (1879–1963)
  • Јоанис Аврамидис (1922–2016)
  • Петер Беренс (1868–1940)
  • Сабет Бухман (рођен 1962.)
  • Менси Клемент Црнчић (1865–1930)
  • Константин Данил (1802–1873)
  • Саид Даносијан (1979–1985)
  • Дидрих Дидерихсен (рођен 1957.)
  • Андреа Марија Дусл (рођена 1961.)
  • Томас Ендер (1793–1875)
  • Харун Фароцки (1944–2014)
  • Анселм Фојербах (1829–1880), професор (1873)
  • Емил Фукс (1866–1929)
  • Ернст Фукс (1930–2015)
  • Петер Јохан Непомук Гајгер (1805–1880), професор
  • Рихард Герстл (1883–1908)
  • Едвин Гринауер (1893–1964)
  • Готфрид Хелнвајн (рођен 1948.)
  • Ф. Скот Хес (рођен 1955.)
  • Клеменс Холцмајстер (1886–1983)
  • Фриденсрајх Хундертвасер (1928–2000)
  • Ли Хуа (рођен 1980.)
  • Грета Кемптон, (1901–1991)
  • Антон Лемден (1929–2018)
  • Максимилијан Либенвајн (1869–1926)
  • Леополд Мацал (1890–1956)
  • Франц Антон Маулберч (1724–1796)
  • Лудвиг Мерварт (1913–1979)
  • Јозеф Мосмер (1780–1845)
  • Каспар Нехер (1897–1962)
  • Густав Пајхл (1928–2019)
  • Јохан Георг Плацер (1704–1761)
  • Ролан Рајнер (1910–2004)
  • Данијел Рихтер (рођен 1962.)
  • Рудолф Шварц (1840–1912)
  • Роберт Седлачек (1881–1957)
  • Насрине Сераји (рођена 1957.)
  • Тамуна Сирбиладзе (1971–2016)
  • Хито Штајерл (рођен 1966.)
  • Пол Трогер (1698–1762)
  • Норберт Тролер (1900–1984))
  • Рудолф фон Алт (1812–1905)
  • Фридрих фон Шмит (1825–1891)
  • Хенрик Вебер (1818–1866)
  • Курт Вајс (1895–1966)
  • Алберт Цимерман (1808–1888)

Извори уреди

  1. ^ „A Chronological History of the Vienna Academy of Fine Arts”. Academy of Fine Arts Vienna. Приступљено 6. 8. 2022. 
  2. ^ History of the art collection Архивирано 2018-09-10 на сајту Wayback Machine on the Academy's website
  3. ^ Pruitt, Sarah. „When Hitler Tried (and Failed) to Be an Artist”. HISTORY (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-24. 
  4. ^ Pawlowsky, Verena (2015). Die Akademie der bildenden Künste Wien im Nationalsozialismus : Lehrende, Studierende und Verwaltungspersonal (PDF). Wien. ISBN 978-3-205-20291-2. OCLC 939388971. 
  5. ^ Pawlowsky, Verena (2015). Die Akademie der bildenden Künste Wien im Nationalsozialismus : Lehrende, Studierende und Verwaltungspersonal (PDF). Wien. ISBN 978-3-205-20291-2. OCLC 939388971. 
  6. ^ „Institutes”. Academy of Fine Arts Vienna. Архивирано из оригинала 17. 9. 2017. г. Приступљено 27. 11. 2014. 
  7. ^ [1] Архивирано септембар 30, 2011 на сајту Wayback Machine
  8. ^ Fowler, Susanne (23. 11. 2014). „Gloves Fit for a Queen, With Hands-On Craftsmanship”. The New York Times. Приступљено 18. 1. 2016. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ликовна_академија_у_Бечу&oldid=26918515”