Лиска или црна лиска, баљошка (лат. Fulica atra) је врста птице из породице барских кока (Rallidae). Насељава Европу, Азију, Аустралију и делове Африке.

Лиска
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Gruiformes
Породица: Rallidae
Род: Fulica
Врста:
F. atra
Биномно име
Fulica atra
Ареал лиске
  Области где се гнезди
  Области у којима је присутна целе године
  Области где зимује
Синоними
  • Fulica prior De Vis, 1888[2]

Опис уреди

 
Црна лиска у Утрехту у Холандији

Перје лиске је црне боје, ноге су зеленкасте, кљун је беле боје, а на челу има плочицу (лису) беле боје. На прстима има меснате крпице,[3] које јој помажу у пливању уместо пловних кожица. Одрасле јединке лиске достижу дужину од 32 до 42 cm и тежину од 585 до 1.100 g.[4]

Младе лиске су светлије од одраслих јединки и немају плочицу на челу. Перје им постаје црно кад напуне 3 до 4 месеца живота, а белу плочицу на челу добију кад су стари годину дана.

Понашање уреди

Територијална је птица и у време сезоне парења оба родитеља агресивно бране своју територију.[5] Ван сезоне парења стварају велика јата, вероватно да би се заштитили од грабљиваца.[6]

Невољно лети, а када узлеће хвата залет трчећи по површини воде. Иако је лош летач, у време сеобе, када углавном лети ноћу, у стању је да прелети велику раздаљину. Добар је пливач, а при пливању клима главом напред-назад.

Размножавање уреди

 
Јаја лиске

Гнезда прави од трске. Носи око 10 јаја, која су жутозелене боје и пегава. У току сезоне има и до 2-3 легла. Мали број младих преживи, због недостатка хране и зато што су плен грабљиваца чапљи и галебова.

Највећи број смрти птића је резултат недостатка хране у првих 10 дана живота, када птићи највише зависе од родитеља за храну.[7] Када нема довољно хране, а младунци мољакају за храну, одрасле лиске кљуцају своје младе док не престану да траже храну. Ако птић не престане да тражи храну, родитељ га може кљуцањем убити.[8] Лиске понекад полажу јаја у гнезда других лиски.[7]

Исхрана уреди

Лиске су сваштоједи, хране се алгама, воденим биљем, семењем и плодовима али и јајима других птица, пужевима, шкољкама и рибама.[9] У потрази за храном често гњури.[10]

Распрострањеност и станиште уреди

Лиска насељава зарасла слатководна језера и баре и друга водена станишта, а за разлику од већине других врста барских кока нема потребу да се скрива. Гнезди се у Европи, Азији, Аустралији и Африци, а однедавно се проширила и на Нови Зеланд. Стално је присутна у областима са благом климом, док хладније делове Азије и Европе када дође зима и вода се заледи напушта и сели се на југ и запад.

Галерија уреди

Извори уреди

  1. ^ BirdLife International (2019). Fulica atra. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2021.1. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 2. 6. 2021. 
  2. ^ Condon, H.T. (1975). p. 57.
  3. ^ „Лиска”. Архивирано из оригинала 09. 01. 2017. г. Приступљено 09. 01. 2017. 
  4. ^ Dunning, John B. Jr. (1992).
  5. ^ Cavé, A.J.; Visser, J.; Perdeck, A.C. (1989). pp. 87–97.
  6. ^ van den Hout, P.J. (2006). pp. 271–274.
  7. ^ а б „This Coot has a Secret! - NatureOutside”. 20. 6. 2015. 
  8. ^ Attenborough, David (16 12 1998). "The Problems of Parenthood". The Life of Birds. Episode 9. 12 minutes in. BBC One.
  9. ^ Martin R., Perrow; Schutten, J. Hans; Howes, John R.; Holzer, Tim; Madgwick, F. Jane; Jowitt, Adrian J.D. (1997). pp. 241–255.
  10. ^ Bakker, Brigitte J.; Fordham, Robin A. (1993). pp. 131–136.

Литература уреди

  • Condon, H.T. (1975). "Checklist of the Birds of Australia: Non-Passerines." Melbourne: Royal Australasian Ornithologists Union.
  • Dunning, John B. Jr., ed. (1992). "CRC Handbook of Avian Body Masses." CRC Press. ISBN 978-0-8493-4258-5.
  • Cavé, A.J.; Visser, J.; Perdeck, A.C. (1989). "Size and quality of the Coot (Fulica atra) territory in relation to age of its tenants and neighbours." Ardea. 77: 87–97.
  • van den Hout, P.J. (2006). „Dense foraging flotillas of Eurasian coots Fulica atra explained by predation by Ganges soft-shell turtle Aspideretus gangeticus?”. Ardea. 94 (2): 271—274. .
  • Perrow, Martin R.; Schutten, J. Hans; Howes, John R.; Holzer, Tim; Madgwick, F. Jane; Jowitt, Adrian J. D. (1997). „Interactions between coot (Fulica atra) and submerged macrophytes: The role of birds in the restoration process”. Hydrobiologia. 342/343: 241—255. S2CID 8235224. doi:10.1023/A:1017007911190. .
  • Bakker, Brigitte J.; Fordham, Robin A. (1993). „Diving behaviour of the Australian coot in a New Zealand lake”. Notornis. 40 (2): 131—136. .

Спољашње везе уреди