Личко-крбавска жупанија

жупанија Краљевине Хрватске и Славоније

Личко-крбавска жупанија (лат. Comitatus Likensis-Corbaviensis; мађ. Lika-Krbava vármegye; нем. Komitat Lika-Krbava) била је жупанија унутар Краљевине Хрватске и Славоније, у саставу Земаља круне Светог Стефана у Аустроугарској Монархији. Средиште жупаније био је Госпић.

Личко-крбавска жупанија
1886.—1922.
Грб Личко-крбавске жупаније
Грб

Главни градГоспић
РегијаБалкан
Земља1. Аустроугарска (Угарски део Монархије, Хрватска-Славонија)
2. Држава Словенаца, Хрвата и Срба
3. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Површина6.211 км2 км2
Становништво204.710 (1910)
Догађаји
СтатусБивша жупанија
Историја 
• Успостављено
1886.
• Укинуто
1922.
Следбеник
Приморско-крајишка област (Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца)

Географија

уреди

Личко-крбавска жупанија граничила је с Далмацијом која је припадала Аустрији, Босном и Херцеговином која је била под заједничком аустроугарском управом, те Модрушко-ријечком жупанијом која је припадала Хрватско-славонском краљевству. Жупанија је излазила на јадранску обалу. Око 1910, имала је површину од 6.211 км2.

Историја

уреди

Личко-крбавска жупанија формирана је 1886. године, по окончању процеса развојачења Војне крајине и накнадног прикључења крајишких области Краљевини Хрватској и Славонији. На подручјима старог Карловачког генералата, развојачење је извршено 1873. године, али те области нису одмах прикључене Краљевини Хрватској и Славонији, већ су добиле посебну земаљску управу, која се делила на шест крајишких окружја, међу којима је било и Личко-оточко окружје. Тек 1881. године, сва крајишка окружја прикључена су Краљевини Хрватској и Славонији, која је тиме добила границу на рекама Уни и Сави, али ни тада није спроведена интеграција тих области у жупанијски систем. У оквирима проширене Краљевине, прикључена окружја наставила су да постоје све до 1886. годинне, када је жупанијско уређење протегнуто и на те просторе, тако да је на подручју Личко-оточког окружја основана нова Личко-крбавска жупанија.[1][2]

Након раскидања државно-правних веза с Аустријом и Угарском одлуком Хрватског сабора из 1918. постала је делом Краљевине СХС. Наставила је да постоји као административна јединица све до увођења нове обласне организације (1921-1924), када је ушла у састав Приморско-крајишке области.[3]

Становништво

уреди

Према попису из 1910. ова је жупанија бројала 204.710 становника, а према језику којим су говорили били су овако подељени:[4]

Управна подела

уреди

Почетком 20. века, жупанија је била подељена на следеће котареве:

Котареви
Котар Средиште
Бриње Бриње
Госпић Госпић
Грачац Грачац
Доњи Лапац Доњи Лапац
Кореница Кореница
Оточац Оточац
Перушић Перушић
Сењ Сењ
Удбина Удбина
Муниципални град
Сењ

Референце

уреди
  1. ^ Valentić 1981.
  2. ^ Planinić 1992, стр. 173-183.
  3. ^ Димић 2001, стр. 111-117.
  4. ^ „Пописи становништва 1900. и 1910. у Аустроугарској”. Приступљено 30. 10. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јун 2015)

Литература

уреди