Лугошка и карансебешка бановина
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Лугошка и карансебешка бановина је назив краткотрајне историјске територијално-политичке творевине (покрајине), која је постојала током 16. и 17. века на подручју источног Баната. Територија је добила име по два најзначајнија града која су се налазила у њеном саставу, Карансебеша и Лугоша. Поред осталих градова, у саставу ове територије се налазио и Вршац. Подручје Лугошке и карансебешке бановине је данас подељено између Румуније и Србије.
| Лугошка и карансебешка бановина Lugoška i karansebeška banovina Karánsebesi-Lugosi bánság Banatul de Lugoj-Caransebeș | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 16. век—17. век | |||||||||
 Лугошка и карансебешка бановина | |||||||||
| Регија | Средња Европа | ||||||||
| Земља |  Кнежевина Трансилванија | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | Бивша покрајина | ||||||||
| Владавина | |||||||||
| • Облик | бановина | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 16. век | ||||||||
• Укинуто | 17. век | ||||||||
| |||||||||
Ово подручје је за српску историју значајно по томе што је представљало једину целину у оквиру вазалне османске кнежевине Трансилваније где је у значајнијем броју било присутно српско становништво.
Историјат уреди
Политички претходник ове територије била је Северинска бановина, погранична територија средњовековне Краљевине Угарске, формирана у 13. веку. После Мохачке битке, у раздобљу између 1526. и 1536. године, територија Северинске бановине је подељена, тако да његови источни делови (источно од града Оршаве) улазе у састав Кнежевине Влашке, док се западни делови, заједно са још неким подручјима данашњег Баната, укључују у састав новоформиране Лугошке и карансебешке бановине у оквиру Кнежевине Трансилваније. Остатак, односно већи део данашњег Баната долази под директну османску управу и постаје део новоуспостављеног пашалука са седиштем у Темишвару (Темишварски пашалук).
У првој половини 17. века, уместо Лугошке и карансебешке бановине образована је краткотрајна Северинска жупанија, да би цео тај простор потом дошао под директну османску управу и био укључен у Темишварски пашалук.
Територија уреди
Лугошка и карансебешка бановина је обухватала подручје у којем су се налазили следећи градови:
Банови уреди
Банови Лугошке и карансебешке бановине били су:
- Михајло од Шомље (1536),
- Петар Петровић (1544–1549) и (1554-1557)
- Јоан Глешан (1552),
- Никола Цреповић (1559)
- Григоре Бетлен од Иктара (1563),
- Габријел Бетлен од Иктара (1564),
- Штефан Тромпа (1575–1577),
- Георгије Палатић (1588) и (1592-1594)
- Паул Керестеши (1605–1606) и (1610–1613).
Литература уреди
- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини. Нови Сад: Матица српска.
- Самарџић, Радован (1993). „Срби у ратовима Турске до 1683”. Историја српског народа. књ. 3, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 115—424.
