Лужичкосрпски језици
Лужичкосрпски језик (глсрп. Serbska rěč, длсрп. Serbska rěc) матерњи је језик Лужичких Срба, западнословенског народа и националне мањине из Њемачке.
| лужичкосрпски | |
|---|---|
| serbšćina, serbsce (горњолужичкосрпски) serbšćina, serbski (доњолужичкосрпски) | |
| Етницитет | Лужички Срби |
| Географска распрострањеност | Лужица |
| Језичка класификација | индоевропски
|
| Подподела | |
| ISO 639-2 / 5 | wen |
| Глотолог | sorb1249[1] |
 Окрузи Њемачке у којима се говоре лужичкосрпски језици (2003) | |
Лужичкосрпски припада западнословенској подгрупи словенских језика. Укупан број говорника ове групе језике је 60.000, од којих 40.000 живи у Саксонији,[2] а 20.000 у Бранденбургу.[3] У области насељеној говорницима лужичкосрпских језика табле са називима градова и улица су двојезични.
Постоја два књижевна језика, која се даље дијеле на своје дијалекте:
- Горњолужичкосрпски језик (глсрп. Hornjoserbska rěč) у Горњој Лужици
- Доњолужичкосрпски језик (длсрп. Dolnoserbska rěc) у Доњој Лужици
Доњолужичкосрпски језик се налази на граници изумирања.[3]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Sorbian”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ Berg, Stefan von; Winter, Steffen. „MINDERHEITEN: Sachsen für Sorben”. spiegel.de (на језику: немачки). Приступљено 21. 4. 2017.
- ^ а б „Weltatlas der bedrohten Sprachen: Sorbisch und Friesisch sind vom Aussterben bedroht”. News.de. Архивирано из оригинала 22. 04. 2017. г. Приступљено 21. 4. 2017.
Литература уреди
- Увод у славистику I Предрага Пипера. Књига се може наћи у свом електронском издању на страници на пројекту Растко.
- Jindřich Vacek, Curs practic de limba sorabă, Universitatea din Bucureşti 1986
