Википедија

Луис Скола

Луис Алберто Скола Балвоа (шп. Luis Scola; Буенос Ајрес, 30. април 1980) је бивши аргентински кошаркаш. Играо је на позицији крилног центра.

Луис Скола
Скола као играч Олимпије из Милана
Лични подаци
Пуно име Луис Алберто Скола Балвоа
Датум рођења (1980-04-30)30. април 1980. (43 год.)
Место рођења Буенос Ајрес, Аргентина
Држављанство Аргентина
Висина 2,06 m
Информације о каријери
НБА драфт 2002. / 56. пик, 2. рунда
Одабрао: Сан Антонио спарси
Про каријера 1995—2021
Позиција крилни центар
Сениорска каријера
Године Клуб
1995—1998
1998—2000
2000—2007
2007—2012
2012—2013
2013—2015
2015—2016
2016—2017
2017—2018
2018—2019
2019—2020
2020—2021		 Феро Карил
Хихон
Саски Басконија
Хјустон рокетси
Финикс санси
Индијана пејсерси
Торонто репторси
Бруклин нетси
Шанси брејв дрегонс
Шангај шаркси
Олимпија Милано
Варезе
Репрезентативна каријера
 Аргентина
Статистика Уреди на Википодацима на basketball-reference.com
Статистика  Уреди на Википодацима на nba.com
Медаље
Кошарка
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 2004. Атина Аргентина
Бронзана медаља — треће место 2008. Пекинг Аргентина
Светска првенства
Сребрна медаља — друго место 2002. Индијанаполис Аргентина
Сребрна медаља — друго место 2019. Кина Аргентина
Америчко првенство
Бронзана медаља — треће место 1999. Сан Хуан Аргентина
Златна медаља — прво место 2001. Неукен Аргентина
Сребрна медаља — друго место 2003. Сан Хуан Аргентина
Сребрна медаља — друго место 2007. Лас Вегас Аргентина
Бронзана медаља — треће место 2009. Сан Хуан Аргентина
Златна медаља — прво место 2011. Мар дел Плата Аргентина
Бронзана медаља — треће место 2013. Каракас Аргентина
Сребрна медаља — друго место 2015. Мексико Сити Аргентина

Каријера уреди

Шпанија уреди

Већ са 15. година је дебитовао у сениорској кошарци, наступајући за аргентински клуб Феро Карил Оесте.[1] По завршетку сезоне 1997/98. преселио се у Шпанију, те потписао уговор са Таукерамиком (данашња Саски Басконија). Прве две сезоне је провео на „каљењу“ у Хихону са којим је успео да се из Друге шпанске лиге пласира у АЦБ лигу.

Пред почетак сезоне 2000/01. вратио се у Басконију, где је остао наредних седам година. Већ током његове дебитантске сезоне успели су да се пласирају у финале Евролиге, а у периоду од 2005. до 2007. године су три пута заредом наступали на Фајнал фору Евролиге.

Скола је два пута биран за најкориснијег играча АЦБ лиге (2005, 2007),[2] а четири пута је био члан најбоље петорке АЦБ лиге. Године 2005. је изабран у другу идеалну петорку Евролиге, а већ 2006. и 2007. био је члан идеалне петорке.[1] Премда са Басконијом није успео да узме трофеј Евролиге, Скола је са баскијским клубом освојио једну АЦБ лигу, као и три пута шпански Куп и Суперкуп.[1]

Док је играо за Басконију, Скола је одабран на НБА драфту 2002. године као 56. пик од стране Сан Антонио спарса. Ипак тада није отишао у НБА већ је наставио да игра у Басконији до 2007. године.

НБА уреди

У јулу 2007. године Спарси су трејдовали Сколу и Џекија Батлера Хјустон рокетсима у замену за Василиса Спанулиса и будућег другог пика на драфту.[3] Убрзо након тога аргентински репрезентативац је потписао уговор са Рокетсима.[4] Скола је у својој првој НБА сезони уврштен у идеалну петорку НБА новајлија. Рекорд каријере је забележио 13. марта 2010. године када је на мечу са Њу Џерзи нетсима постигао 44 поена.[5]

У јулу 2012. Рокетси су отпустили Сколу. Хјустон је искористио "клаузулу о амнестији" из колективног уговора и отпустио аргентинског крилног центра. Скола је у својој последњој сезони у дресу Хјустона просечно постизао 15 поена и 6,5 скокова.[6]

Неколико дана након што је отпуштен из Хјустона, Скола прелази у Финикс сансе.[7] Најбољу партију у сезони 2012/13. је забележио 29. децембра током дуела са Минесота тимбервулвсима. Клубу из Минеаполиса је убацио укупно 33 поена.[8] Током прве сезоне у Финиксу је одиграо 82 меча, од тога 67 као члан стартне петорке. Бележио је 12,8 поена, 6,6 скокова и 2,2 асистенције по утакмици. С обзиром да на самом почетку није добијао велику минутажу, сезона 2012/13. по статистици је била једна од лошијих у његовој дотадашњој НБА каријери.

Дана 27. јула 2013. Санси су га мењали у Индијана пејсерсе за Џералда Грина, Мајлса Пламлија и будућег пика друге рунде НБА драфта.[9] У Индијани је провео две сезоне и то углавном као резерва првом крилном центру Дејвиду Весту, тако да је за две године само 18 пута истрчао на терен као стартер. У току друге сезоне је по мечу бележио 9,4 поена, 6,5 скокова и 1,3 асистенцију.[10]

Половином јула 2015. године, Скола је потписао уговор са Торонто репторсима.[11] Дебитовао је 28. октобра током дуела с његовим бившим клубом Индијана пејсерсима. Његов нови тим је победио резултатом 106:99, а Аргентинац је томе допринео с осам скокова.[12] Помогао је Репторсима да се по први пут у историји пласирају у финале Источне конференције. Свих 76 утакмица у регуларном делу сезоне је одиграо као стартер, а у просеку је бележио 8,7 поена и 4,7 скокова по мечу.[10]

Пети и уједно последњи НБА клуб у коме је Скола играо били су Бруклин нетси са којима је 13. јула 2016. године потписао уговор. [13] Дебитовао је на првом мечу сезоне који су 26. октобра играли са Бостон селтиксима.[14] У екипи Бруклина није дочекао крај сезоне јер су га 27. фебруара 2017. године Нетси отпустили.[15]

Кина и Италија уреди

После десет година у НБА лиги, Скола у јулу 2017. одлази у Кину где потписује уговор са екипом Шанксија.[16] Као члан Шанксија просечно је бележио 27,8 поена, 13,7 скокова и 3,4 асистенције по мечу. За наредну 2018/19. сезону се сели у други кинески клуб, Шангај шарксе.[17]

Након одличних игара за Аргентину на Светском првенству 2019, Скола се крајем септембра 2019. вратио у европску кошарку и потписао уговор са италијанским евролигашем Олимпијом из Милана.[18] Након једне сезоне је напустио клуб из Милана.[19] У јулу 2020. је потписао једногодишњи уговор са Варезеом.[20] У дресу Варезеа је бележио просечно 17,8 поена на 28 одиграних утакмица у италијанској Серији А. У септембру 2021. је завршио играчку каријеру.[21]

Репрезентација уреди

Са репрезентацијом Аргентине освојио је бројне медаље. Прво је 1995. на кадетском, а затим и 1996. јуниорском првенству Јужне Америке освајао златне медаље. Златну медаљу је освојио и на првенству Америке за играче до 20 година 2000. године, док је 2001. на Светском првенству за играче до 21 године освојио бронзу.

Са сениорском репрезентацијом је на Олимпијским играма освојио по једну златну и бронзану медаљу, док са Светског првенства има две сребрне медаљу. На ФИБА првенствима Америке је освојио укупно девет медаља, од тога две златне, четири сребрне и три бронзане медаље.

Светско првенство 2019. уреди

Са репрезентацијом Аргентине је наступио на Светском првенству 2019. у Кини. Иако већ ветеран са 39 година, Скола је предводио свој национални тим до сребрне медаље. Најбољу партију је пружио у полуфиналу против Француске када је постигао 28 поена уз 13 скокова.[22] Скола је на свакој утакмици био двоцифрен осим у финалној са Шпанијом где је забележио осам поена.[23] На осам одиграних утакмица је бележио просечно 17,9 поена и 8,1 скок по утакмици,[23] и уврштен је у идеалну петорку турнира заједно са Рубијом, Гасолом, Богдановићем и Фурнијеом.[24] Скола је на овом турниру стигао до бројке од укупно 716 поена у историји Светских првенстава, поставши тако тек други играч који је пребацио бројку од 700 поена, након легендарног Бразилца, Оскара Шмита. Скола је, такође, дошао до 243 поена у нокаут фазама ФИБА Светског првенства, по чему је апсолутни рекордер.[25]

Успеси уреди

 
Скола 2012. године као играч Финикс санса
 
Скола (лево) на Светском првенству 2010. у Турској

Клупски уреди

Репрезентативни уреди

Појединачни уреди

НБА статистика уреди

Легенда
  ОУ Одиграно утакмица   СУ  Стартовао утакмица  МПУ  Минута по утакмици
 ПШ%  Проценат шута из игре  3П%  Проценат шута за три  СБ%  Проценат шута слободних бацања
 СПУ  Скокова по утакмици  AПУ  Асистенција по утакмици  УПУ  Украдених лопти по утакмици
 БПУ  Блока по утакмици  ППУ  Поена по утакмици  Подебљано  Најбоље у каријери

Регуларни део сезоне уреди

Година Тим ОУ СУ МПУ ПШ% 3П% СБ% СПУ АПУ УПУ БПУ ППУ
2007/08. Хјустон рокетси 82 39 24,7 51,5 0 66,8 6,4 1,3 0,7 0,2 10,3
2008/09. Хјустон рокетси 82 82 30,3 53,1 0 76,0 8,8 1,5 0,8 0,1 12,7
2009/10. Хјустон рокетси 82 82 32,6 51,4 20,0 77,9 8,6 2,1 0,8 0,3 16,2
2010/11. Хјустон рокетси 74 74 32,6 50,4 0 73,8 8,2 2,5 0,6 0,6 18,3
2011/12. Хјустон рокетси 66 66 31,3 49,1 0 77,3 6,5 2,1 0,5 0,4 15,5
2012/13. Финикс санси 82 67 26,6 47,3 18,8 78,7 6,6 2,2 0,8 0,4 12,8
2013/14. Индијана пејсерси 82 2 17,1 47,0 14,3 72,8 4,8 1,0 0,3 0,2 7,6
2014/15. Индијана пејсерси 81 16 20,5 46,7 25,0 69,9 6,5 1,3 0,6 0,2 9,4
2015/16. Торонто репторси 76 76 21,5 45,0 40,4 72,6 4,7 0,9 0,6 0,4 8,7
2016/17. Бруклин нетси 36 1 12,8 47,0 34,0 67,6 3,9 1,0 0,4 0,1 5,1
Каријера 743 505 25,6 49,3 33,9 74,0 6,7 1,6 0,6 0,3 12,0

Плеј-оф уреди

Година Тим ОУ СУ МПУ ПШ% 3П% СБ% СПУ АПУ УПУ БПУ ППУ
2008. Хјустон рокетси 6 6 36,7 44,8 0 68,6 9,3 1,3 0,7 0,2 14,0
2009. Хјустон рокетси 13 13 32,6 49,4 0 67,3 8,4 1,8 0,5 0,2 14,4
2014. Индијана пејсерси 17 0 13,9 46,5 33,3 59,1 2,5 0,5 0,4 0,2 6,1
2016. Торонто репторси 11 9 12,7 .25,8 19,0 72,7 1,6 0,6 0,3 0 2,5
Каријера 48 28 21,4 45,4 20,0 66,7 4,7 1,0 0,4 0,1 8,5

Референце уреди

  1. ^ а б в „Luis Scola”. Euroleague.net. Приступљено 26. 10. 2019. 
  2. ^ „ACB: Luis Skola MVP lige”. b92.net. 15. 5. 2007. Приступљено 26. 10. 2019. 
  3. ^ San Antonio's 2002 draft pick Scola signs with Rockets. July 17, 2007
  4. ^ „Rockets sign Argentine star forward Scola”. NBA.com. 17. 7. 2007. Приступљено 26. 10. 2019. 
  5. ^ „Scola hits 20 of 25 shots to keep Rockets playoff hopes alive”. ESPN.com. 14. 3. 2010. Приступљено 26. 10. 2019. 
  6. ^ „Roketsi pustili Luisa Skolu”. sportklub.rs. 14. 7. 2012. Приступљено 26. 10. 2019. 
  7. ^ „Suns claim Luis Scola off amnesty waivers”. Yahoo.com. 16. 7. 2012. Приступљено 26. 10. 2019. 
  8. ^ Luis Scola 2012-13 Game Log
  9. ^ „Pacers Acquire Luis Scola; Send Green, Plumlee, Future No. 1 Pick to Suns”. NBA.com. 27. 7. 2013. 
  10. ^ а б „Luis Scola”. basketball-reference.com. Приступљено 26. 10. 2019. 
  11. ^ „Raptors Sign Luis Scola”. NBA.com. 15. 7. 2015. Приступљено 15. 7. 2015. 
  12. ^ „DeRozan scores 25, Lowry has 23, Raptors beat Pacers 106-99”. NBA.com. 28. 10. 2015. Архивирано из оригинала 31. 10. 2015. г. Приступљено 28. 10. 2015. 
  13. ^ „Brooklyn Nets Sign Luis Scola and Greivis Vasquez”. NBA.com. 13. 7. 2016. Приступљено 14. 7. 2016. 
  14. ^ „Thomas scores 25, Celtics fight off Nets 122-117”. ESPN.com. 26. 10. 2016. Приступљено 27. 10. 2016. 
  15. ^ „BROOKLYN NETS WAIVE LUIS SCOLA”. NBA.com. 27. 2. 2017. Приступљено 27. 2. 2017. 
  16. ^ „Luis Skola u Kini”. mozzartsport.com. 9. 7. 2017. Приступљено 26. 10. 2019. 
  17. ^ „OSTANAK U KINI: Luis Skola sada "ajkula"”. novosti.rs. 10. 8. 2018. Приступљено 26. 10. 2019. 
  18. ^ „Luis Skola potpisao za Armani”. mozzartsport.com. 29. 9. 2019. Приступљено 26. 10. 2019. 
  19. ^ „Obrt - Skola otišao iz Armanija”. mozzartsport.com. 11. 6. 2020. Приступљено 13. 6. 2020. 
  20. ^ „Peta decenija košarkaške klase: Skola zvanično u Varezeu”. mozzartsport.com. 1. 7. 2020. Приступљено 9. 7. 2020. 
  21. ^ „Luis Skola izvršni direktor Varezea”. mozzartsport.com. 21. 9. 2021. Приступљено 25. 9. 2021. 
  22. ^ „Luis Skola odveo Argentinu u finale!”. b92.net. 13. 9. 2019. Приступљено 26. 10. 2019. 
  23. ^ а б „Luis Scola - FIBA World Cup 2019”. fiba.basketball. Приступљено 26. 10. 2019. 
  24. ^ „TISSOT Most Valuable Player Rubio headlines the All-Star Five”. FIBA. 15. 9. 2019. Приступљено 26. 10. 2019. 
  25. ^ „Rekordi oboreni na FIBA Svetskom kupu 2019.”. fiba.basketball. 22. 9. 2019. Приступљено 26. 10. 2019. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Луис_Скола&oldid=27119539”