Манастирица (Кладово)

Манастирица је насеље у Србији у општини Кладово у Борском округу. Према попису из 2022. у насељу је било 118 становника (према попису из 2011. било је 168 становника, према попису из 2002. било је 250 становника).

Манастирица
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБорски
ОпштинаКладово
Становништво
 — 2011.Пад 168
Географске карактеристике
Координате44° 37′ 00″ С; 22° 30′ 00″ И / 44.616666° С; 22.5° И / 44.616666; 22.5
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина173 m
Манастирица на карти Србије
Манастирица
Манастирица
Манастирица на карти Србије
Остали подаци
Позивни број019
Регистарска ознакаKL

У атару села налази се истоимени православни манастир Манастирица.[1]

Прошлост уреди

У окружију Крајинском и срезу Кључком или Кладовском 1853. године је у саставу села Подвршке, засеок Манастирица. У Манастирици има 28 кућа са 123 душе. У атару села према планини је био манастир истог имена са једним јеромонахом.[2]

Године 1864. село је са (и још неколико из околине) своје 32 куће, било у саставу манастирске парохије.[3]

Државопис из 1870. године даје детаљне податке о сточном благу села. Село та има укупно: два коња, седам кобила, три бика, 69 волова, 39 крава музара, 21 краву јалову, осам јунади, 39 телади, без нераста, 59 крмача и пет вепрова.[4]

У селу 1876. године постоји основна школа.[5] Учитељ Драгутин Тодорић је прешао у Манастирицу 1886. године, из Изварице.[6] Учитеља је као и у другим местима било много и често су се смењивали. Обично долази заступник учитеља (приправник), који након извесног времена стиче право да полаже учитељски испит. Познати су следећи учитељи школе у Манастирици: Ђорђе Станковић учитељ (заступник учитеља) и резервни капетан (1901), Симеон Глишовић (1902-1903), Сретен Вукосављевић учитељски заступник (1903-1905), Сава Поповић учитељски заступник (1904), Стојан Стојнић (1905-1907), Милосав Ђурић (1912)...Школа у Манастирици крајинској 1920. године није могла да добије учитеља јер није било пријављених кандидата.[7]

Општина Ђердапска је 1901. године у свом саставу имала села: Давидовац, Кладушницу, Сип и Манастирицу.[8] Давидовац и Манастирица су иако део исте општине били врло удаљени, и за Манастирицу се 1908. каже да је положено "на једном вису у самом камењару". Те године је једино Манастирица страдала од суше.[9]

Демографија уреди

Према последњем попису из 2022. године у Манастирици је живело 118 становника што је за 50 мање у односу на 2011. када је на попису било 168 становника. У насељу живи 114 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 59,97 година (57,43 код мушкараца и 62,68 код жена).[10]

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 64 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,84.[11] а према истом попису у насељу има 189 стамбених јединица од којих је 94 насељених.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[12]
Година Становника
1948. 449
1953. 479
1961. 486
1971. 529
1981. 438
1991. 356 313
2002. 250 305
2011. 168
2022. 118
Етнички састав према попису из 2002.[13]
Срби
  
219 87,6%
Власи
  
4 1,6%
Црногорци
  
1 0,4%
Румуни
  
1 0,4%
непознато
  
2 0,8%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ "Географијско-статистични речник Кнежевине Србије", Београд 1870. године
  2. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1853. године
  3. ^ "Гласник друштва српске словесности",Београд 1867. године
  4. ^ "Државопис Србије", Београд 1870. године
  5. ^ Милан Милићевић: "Кнежевина Србија", Београд 1876. године
  6. ^ "Просветни гласник", Београд 1886. године
  7. ^ "Просветни гласник", Београд 1920. године
  8. ^ "Полицајски гласник", Београд 1901. године
  9. ^ "Правда", Београд 1908. године
  10. ^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 17.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 460. ISBN 978-86-6161-230-5. 
  11. ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, Приступљено 2.8.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 121. ISBN 978-86-6161-232-9. 
  12. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  13. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  14. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди