Манастир Каленић
Манастир Каленић је женски манастир Српске православне цркве, припада шумадијској епархији. Налази се у близини Рековца и 12 km од села Опарић. Посвећен је Ваведењу Богородице.[1]
| Манастир Каленић | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Оснивање | 15. век |
| Оснивач | Богдан велможа деспота Стефана Лазаревића |
| Управник | игуманија Нектарија Трајаноска |
| Место | Каленићки Прњавор, Рековац |
| Држава |  Србија |
Манастир представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.
Никон Лазаревић био је старешина манастира од 1910. до 1944. године.
ИсторијаУреди
Каленић је задужбина протовестијара Богдана, угледног велможе деспота Стефана Лазаревића. Црква је саграђена и осликана између 1407. и 1413. године. Опустео крајем 17. века; обновили средином 18. века монаси из Мораче.
Старешине манастира били су: Самуило Јаковљевић, Пајсије Раденковић ,Гаврило Миљковић, Макарије Јеремић, Леонтије Цветић.
Архитектура и живописУреди
По ликовним вредностима манастир се убраја међу најзначајније споменике културе у Србији. Моравска црква, богато декорисана споља, фреске спадају међу најбоље сачувана остварења живописа 15. века.
Основа манастира је триконхос сажетог типа с једном куполом; поседује припрату са слепим кубетом. За Каленић се каже да је најраскошнији манастир моравског стила који одликује богата архитектонска камена пластика и наизменично ређање камена и опеке. Што се тиче зидних декорација и фресака, заступљени су уобичајени мотиви као што су велики празници, земаљски живот Христов и његова Чуда, као и циклус апокрифног житија Богородице у припрати, у којој се налази и ктиторска композиција - протовестијар Богдан заједно са женом Милицом и братом Петром прилази деспоту Стефану.
У периоду између 1928. и 1930. извршена је велика стручна обнова манастира.
СабориУреди
У манастиру се традиционално сваке године одржава Сабор „Прођох Левач, прођох Шумадију”, под покровитељством Министарства културе Републике Србије, и општине Рековац.[2][3][4][5]
ГалеријаУреди
Приказ Богородице
Двоглави орао, детаљ на манастиру
Фотографија манастира Каленић објављена у календару Вардар за 1911. годину.
Види јошУреди
ИзвориУреди
- ^ Манастир Каленић (сајт шумадијске епархије)
- ^ Завршен сабор Прођох Левач, прођох Шумадију- Радио ТВ Војводина, Приступљено 12. 4. 2013.
- ^ Прођох Левач, прођох Шумадију « Глас Крагујевца[мртва веза], Приступљено 12. 4. 2013.
- ^ [1]Архивирано на сајту Wayback Machine (26. септембар 2015) Прођох левач, прођох Шумадију | Српска Православна црква [Званични сајт], Приступљено 12. 4. 2013.
- ^ Прођох Левач, прођох Шумадију“, od 30. jula do 7. avgusta 2011. godine « ТОС Архивирано на сајту Wayback Machine (17. септембар 2011), Приступљено 12. 4. 2013.
Спољашње везеУреди
- О манастиру на сајту Манастири-цркве
- Манастир Каленић, задужбина протовестијера Богдана
- Манастир Каленић, изграђен у периоду од 1407. до 1423. године
- На изворишту: Клесари моравске школе (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)
- Библиотека манастира Каленића средином прошлог века (Каленић, број 6/1981, стр. 11-12)[мртва веза]
- Историја конака манастира Каленића (Каленић, број 4/1986, стр. 9-12)[мртва веза]
- Историја конака манастира Каленића (Каленић, број 5/1986, стр. 9-11)[мртва веза]
- "Политика", 28. април 1936
Напомена: Текст је преузет са сајта http://www.znanje.org уз одобрење аутора
