Микеле Пеца (итал. Michele Pezza, 7. април 1771-1. новембар 1806), звани Фра Дијаволо (итал. Fra Diavolo), био је вођа италијанских герилаца 1798-1806. у борби против против француске окупације Италије.[1]

Микеле Пеца
Фра Дијаволо предводи италијанске устанике против Француза.
Датум рођења(1771-04-07)7. април 1771.
Место рођењаItri
Датум смрти11. новембар 1806
Место смртиНапуљ

Биографија уреди

Микеле Пеца рођен је 7. априла 1771. у градићу Итри, у то време делу Напуљске краљевине. Пореклом из имућне земљорадничке породице, 1798. је због двоструког убиства (у самоодбрани) осуђен на војну службу, где је брзо напредовао до чина наредника.[1]

После француске окупације Напуљске краљевине 1799, Микеле се одметнуо у хајдуке и започео успешну борбу против окупатора и Наполеонове творевине Партенопенске Републике. За заслуге је од краљевске владе (која се одржала на Сицилији) унапређен у чин пуковника. У 1806. учествовао је са својим герилцима у одбрани Гаете и у побунама у Калабрији. Опседнут у граду Сори, пробио се са око 700 герилаца у Абруцо, али су га Французи ухватили и 1. новембра 1806. обесили у Напуљу.[1]

Наслеђе уреди

Његов живот и смрт инспирисали су бројне уметнике романтизма, између осталих Александра Диму и Вашингтона Ирвинга. Француски композитор Данијел Обер написао је 1830. оперету Фра Диаволо, која је 1933. екранизована у Холивуду са Лорелом и Хардијем у главним улогама.

Референце уреди

  1. ^ а б в Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 6), Војноиздавачки завод, Београд (1973), стр. 614

Литература уреди