Миладин Ћулафић
Миладин Ћулафић (Горње Луге код Андријевице, 27. јануар 1939) српски је књижевник и лектор.[1]
Миладин Ћулафић | |
---|---|
Датум рођења | 27. јануар 1939. |
Место рођења | Горње Луге, Краљевина Југославија |
Биографија
уредиОсновну школу завршио је у Андријевици, а гимназију у Иванграду (Беране). Завршио је Филолошки факултет у Београду, група за југословенске и општу књижевност. Радио је десетак година као професор књижевности у Брчком, Младеновцу, Мркоњић Граду и Бањој Луци.[1] После је, у Београду, радио као лектор и коректор у новинском предузећу Јеж и издавачкој кући Рад.
Осим избора из његове прве две књиге на бугарском под називом Силна крв (Народна култура, Софија 1980), превођене су још неке његове приче на италијански и француски језик.
Члан је Удружења књижевника Србије.
Живи у Београду.[2]
Награде
уредиДела
уреди- Упорност траве (приче, 1969)
- Нешто (приче, 1972)
- Неспоразуми (приче, 1986)
- Гримасе по ваздуху (из ђачких писмених задатака, 1983)
- Докле ћу морати да будем добар - Тако је растао Стеван (1990)
- Без слободе не могу да мрднем (1993)
- Господар солитера (2000)
- Точак историје (збирка кратких записа из завичаја,1988)
- Прође памет ко трешње (1997,2005)
- Дивљи старац (1993)
- Богатство (1999)
- Преко границе (2007)
Референце
уреди- ^ а б Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 128.
- ^ а б в г д „КЊИЖЕВНИК ИЗ АНДРИЈЕВИЦЕ МИЛАДИН ЋУЛАФИЋ ДОБИТНИК НАГРАДЕ ФОНДА ЗАДУЖБИНЕ БРАНКО ЋОПИЋ”. glasholmije.rs. Архивирано из оригинала 08. 05. 2021. г. Приступљено 22. 1. 2022.
- ^ „Književna nagrada Isidora Sekulić”. beogradskikalendar.com. Архивирано из оригинала 22. 01. 2022. г. Приступљено 22. 1. 2022.
- ^ „Миладин Ћулафић добитник награде "Светозар Ћоровић"”. rtrs.tv. Приступљено 22. 1. 2022.
Литература
уреди- Енциклопедија српског народа, Завод за издавање уџбеника, Београд, 2008
- Бранко Пиргић, Приче о свету који ишчезава, Американски Србобран, 29. април 1992
- Добрашин Јелић, Моћ надахнутих детаља, Крупне ситнице, Ступови, Андријевица, 1997, стр. 78-81
- Миладин Распоповић, Иманентна поетика кратке приче Миладина Ћулафића, По сродности, Панорама, Приштина, 2005, стр. 7-33
- Драган Лакићевић, Суво злато приче, (поговор за избор прича Преко границе)
- Милослав Шутић, Висока школа уметности приповедања, Лед и пламен, Институт закњижевност и Чигоја штампа, Београд, 2002, стр. 107-118
- Милан Трбовић, Од дечје наивности до мудрости (192-198); Од злата јабука (216-224) - Пут према себи, Задужбина „Петар Кочић“, Бања Лука, 2000, стр. 187-224
- Марко Паовица, Богатство душевности, Распони прозне речи, Народна књига, Београд, 2005, стр. 122-125
- Мирослав Тодоровић, Животне димензије, У сенци Дамокловог мача, Учитељски факултет, Врање, 2009, стр. 197-199
- Милован Витезовић, Како је проговорило човечанство (поговор за књигу Господар солитера)