Милан Шипка (Драгељи код Градишке, 7. октобар 1931. — Сарајево, 8. јул 2011) био је истакнути српски лингвиста и доктор књижевних наука. Његов син је лингвиста Данко Шипка.

Милан Шипка
Милан Шипка (други слева) са Бојаном Пајтићем и Јованом Ћириловим
Лични подаци
Пуно имеМилан Шипка
Датум рођења(1931-10-07)7. октобар 1931.
Место рођењаДрагељи, код Градишке,  Југославија
Датум смрти8. јул 2011.(2011-07-08) (79 год.)
Место смртиСарајево,  Босна и Херцеговина

Биографија уреди

Рођен је 7. октобра 1931. године у Драгељима код Градишке. Филозофски факултет је завршио у Загребу, гдје је касније и докторирао на тему „Језик Петра Кочића“.

Радио је као професор српскохрватског језика и филозофије у Гимназији у Босанском Новом, Учитељске школе и Више педагошке школе у Бањој Луци. Затим је у Сарајеву радио као директор Института за језик и књижевност, као научни савјетник у Институту за проучавање националних односа и као редовни професор Универзитета у Сарајеву, на Академији сценских умјетности и Педагошкој академији.

Као гостујући професор Института за славистику Универзитета у Клагенфурту држао је предавања из југославистичке социолингвистике, а гостовао је и на универзитетима у Бечу, Познању (Пољска) и Новом Саду. Велики дио свог живота посветио је старању о српском језику, посебно српској језичкој култури.[1][2][3]

Радови уреди

Заједно са академиком Иваном Клајном аутор је капиталног дјела Велики речник страних речи и израза (прво издање: 2006) и самостално Правописни речник српскога језика (прво издање: 2010).

Објавио је више од 600 научних и стручних радова, међу којима и више од 20 књига (научних монографија, језичких савјетника, популарно-научних текстова, уџбеника и приручника).

Види још уреди

Референце уреди

Спољашње везе уреди