Википедија

Миле Ивковић

Миодраг Миле Ивковић Цуст (Чачак, 13. октобар 1917 — Маутхаузен, 15. јун 1944) био је комунистички револуционар и учесник Народноослободилачке борбе.

миле ивковић
Лични подаци
Датум рођења(1917-10-13)13. октобар 1917.
Место рођењаЧачак, Краљевина Србија
Датум смрти15. јун 1944.(1944-06-15) (26 год.)
Место смртиМаутхаузен, код Линца, Трећи рајх
Професијастудент
Деловање
Члан КПЈ одпре рата
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба

Биографија уреди

Рођен је 13. октобра 1917. године у Чачку. Основну школу и гимназију је завршио у родном граду, а потом је студирао на Високој технолошкој школи. Омладинском револуционарном покрету се прикључио још као средњошколац у Чачку, а током студија је припадао студентском револуционарном покрету на Београдском универзитету. Тада је и постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Пошто је обављао дужност председника Централног удружења студената технике добио је надимак Цуст.[1]

После окупације Југославије, јуна 1941. године, као истакнути комуниста је од стране Покрајинског комитета КПЈ за Србију, у својству инструктора послат у Шабац, да помогне партијској организацији у организовању устанка. По доласку у Шабац, био је укључен у чланство Окружног комитета КПЈ за Шабац. Један је од организатора устанка у Мачви, Поцерини и Подрињу. Од оснивања Мачванског партизанског одреда, јула 1941. године налазио се у Штабу одреда, са којим је учествовао у многим борбама.[2]

После Прве непријатељске офанзиве, у јесен 1941. године, са Одредом се повукао у западну Србију, а потом у Санџак. Почетком 1942. године заједно са групом партијских радника при Главном штабу НОП одреда Србије је упућен у западну Србију. Половином фебруара је стигао у чачански крај, где су га 28. фебруара у селу Љубићу ухватили четници. Потом је био предат окупаторима у Чачку, који су га 8. маја 1942. године одвели у логор на Бањици. После годину дана проведених на Бањици, маја 1943. године је послат у концентрациони логор Маутхаузен, у Аустрији, где је убијен 15. јуна 1944. године.[1]

Указом Председништва АВНОЈ-а постхумно је 6. јула 1945. одликован Орденом заслуга за народ првог реда.[3]

У Народноослободилачком рату, учествовала је Милетова рођена сестра Радмила Лала Ивковић, која је била студент агрономије. Она се крајем 1941. године повукла са партизанима у Санџак, где је прикључена Врховном штабу НОП одреда Југославије. Била је најпре секретар санитетског одсека Врховног штаба, а после се налазила на разним дужностима у Централној болници.[4]

Референце уреди

  1. ^ а б Недовић 2009.
  2. ^ Пармаковић 1973.
  3. ^ „Службени лист ДФЈ 90/45” (PDF). slvesnik.com.mk. 20. 11. 1945. стр. 974. 
  4. ^ Недовић 2010.

Литература уреди

  • Пармаковић, Драгослав (1973). Мачвански (Подрински) народноослободилачки партизански одред 1941—1944. Шабац: Фонд народноослободилачке борбе Подриња. COBISS.SR 254427911. 
  • Недовић, Радисав С. (2009). Чачански крај и НОБ — слободари на стратиштима 1941—1945. Чачак: Студио за нови дизајн; Окружни и општински одбор СУБНОР-а.  COBISS.SR 155110412
  • Недовић, Радисав С. (2010). Чачански крај у НОБ 1941—1945 — жене борци и сарадници. Чачак, Лучани, Горњи Милановац: Окружни и општински одбори СУБНОР-а.  COBISS.SR 176731148
  • Недовић, Радисав С. (2012). Чачански крај у НОБ 1941—1945 — Чачани и Драгачевци логораши Бањице. Чачак: Градски одбор СУБНОР-а; Општински одбор СУБНОР-а.  COBISS.SR 190138636
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Миле_Ивковић&oldid=27672882”