Милинко Влаховић
Милинко Влаховић (Трмање, код Колашина, 1. мај 1881 — Београд, 6. децембар 1930)[1] био је капетан црногорске војске, један од вођа Јаблaничко-топличког устанка у Првом светском рату, војвода[2], командант Јабланичког комитског одреда и потпуковник Југословенске војске. Био је брат Тошка Влаховића[2] и отац Велимира Влаховића.
| Милинко Влаховић | |
|---|---|
 Милинко Влаховић као потпоручник Црногорске војске | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Милинко Влаховић |
| Датум рођења | 1. мај 1881. |
| Место рођења | Трмање, код Колашина, Књажевина Црна Гора |
| Датум смрти | 6. децембар 1930. (49 год.) |
| Место смрти | Београд, Краљевина Југославија |
| Војна каријера | |
| Војска | Црногорска војска Југословенска војска |
| Чин | комитски војвода, потпуковник |
Биографија уреди
Још у детињству је показао склоност ка војничком позиву. завршио је Црногорску официрску школу у Цетињу. Током Балканских ратова, као поручник је командовао првом четом Ровачког батаљона,[3] који се прославио у борбама против Турака.[2]
У Првом светском рату је учествовао као капетан I класе. Током Мојковачке битке командовао је Ровачким батаљоном Колашинске бригаде,[4] где је показао велику храброст и способност за командовање.[2] Након капитулације Црне Горе 1916. године, Милинко Влаховић, капетан црногорске војске и његов брат Тошко Влаховић, студент филозофије су избегли заробљавање. Није признао капитулацију и са братом се на пролеће одметнуо и формирао герилску групу од двадесет људи.[2]
Након што је Румунија ушла у рат, са још неколико комита (укупно њих 9), у септембру 1916. године кренули су у Србију, с намером да преко Румуније оду у Русију и тамо наставе борбу. Међутим, пошто је стигао до Копаоника сазнао је да се припрема Топлички устанак и упутио се ка Јабланици и са свештеником Димитријем Димитријевићем је формирао, најпре чету, а затим и Јабланичкo-топлички одред.[2]
Почетком октобра стигли су у Топлицу и тамо ступили у контакт са Костом Пећанцем, који је нешто раније био дошао са Солунског фронта, упућен од српске Врховне команде. Браћа Влаховић и Јован Радовић са Костом Војиновићем приступили су организовању, а потом и вођењу Топличког устанка 1917. године.[5]
На саветовању у Обилићу (Пуста река) потврђена му је титула војводе, као и команда над Јабалничким одредом.[2] Био је једини професионални војник са чином капетана у устанку. Код Бојника је 24. фебруара 1917. уништио чету Бугара, чиме је и започео устанак. Самоиницијативно је ослободио Медвеђу, Житин Поток, Лебане, а припремао је и напад на Лесковац. Његов одред је држао фронт од Дољевца до Лебана, у дужини од 40 километара.[2]
Тошко Влаховић је погинуо у борби са бугарским јединицама 2. новембра 1917. године, а Милинко Влаховић и Јован Радовић остали су на југу Србије, највише у Топлици, до пред крај рата. У пробоју Солунског фронта, учествовао је у ослобођењу Црне Горе и Херцеговине (Никшић, Требиње).[2]
Учествовао је у гушењу Божићне побуне у Црној Гори.[6]
После рата је живео у Београду. Остао је у војсци и дошао до чина потпуковника. Сахрањен је на београдском Новом гробљу.[6]
Референце уреди
Литература уреди
- Илић, Добросав (2006). Попов, Чедомир, ур. Српски биографски речник књига 2, В-Г. Нови Сад: Матица Српска. ISBN 978-86-83651-62-7.
- Браћа Влаховић 1917: прилози за историографију Топличког устанка. Стручна књига. 1988. ISBN 978-86-419-0009-5.
- Ракочевић, Новица (1988). Драгичевић, Ристо, ур. „Бјекство 17 Црногораца из окупиране Црне Горе 1917. године” (PDF). Историјски записи. Титоград: Историјски институт СР Црне Горе. 3—4: 211-214. ISSN 0021-2652.
- Тодоровић, Драгоје (1998). „Солунци говоре: Овако је било”. Српско наслеђе. НИП Глас. 10. Архивирано из оригинала 27. 08. 2019. г. Приступљено 27. 08. 2019.
Спољашње везе уреди
- Часопис Политика 8. децембар 1930 - Погреб Милинка Влаховића Архивирано на сајту Wayback Machine (16. септембар 2021)