Милија Вуковић (Витошевац, 3. септембар 1947Крушевац, 16. април 2020) био је српски позоришни, телевизијски и филмски глумац. Имао је статус првака драме Крушевачког позоришта.

Милија Вуковић
Лични подаци
Пуно имеМилија Вуковић
Датум рођења(1947-09-03)3. септембар 1947.
Место рођењаВитошевац, ФНР Југославија
Датум смрти16. април 2020.(2020-04-16) (72 год.)
Место смртиКрушевац, Србија
Занимањеглумац
Рад
Битна улогаСрећни људи — др Крсмановић
Село гори, а баба се чешља — Митар из Дубича
Веза до IMDb-а

Биографија уреди

Милија Вуковић је рођен 3. септембра 1947. у Витошевцу код Ражња. Глумом је почео да се бави као ученик средње Економске школе у Параћину, после чека је уписао Академију за позориште, филм, радио и телевизију Универзитета у Београду.[1] Мушки део његове класе, код професора Предрага Бајчетића,[2] чинили су још Боро Стјепановић, Воја Брајовић, Владимир Јевтовић, Марко Николић и Тони Лауренчић. Студије је прекинуо на трећој години, због запаљења плућа и касније се није враћао на факултет. После опоравка је почео да игра у Крушевачком позоришту, где је дебитовао улогом Манета кујунџије у представи Зона Замфирова, 1973. године. Иако га је касније Вида Огњеновић позвала у београдско Народно позориште, Вуковић је одлучио да остане у Крушевцу, где је добио стан у ком је живео са породицом.[3] Већ у првих неколико година, иза себе је имао значајан број премијера различитих жанрова, међу којима су обрађена дела класика српске и светске књижевности.[4] Током 80-их година 20. века појавио се у филмовима Лагер Ниш, Кућа поред пруге и Нека чудна земља, а у наредној деценији играо је лик доктора Крсмановића у телевизијској серији Срећни људи.[5]

Представа Ивкова слава, коју је Милија Вуковић режирао увршена је у програм трећег Фестивала драмских аматера Расинског округа, у извођењу аматерског глумачког ансамбла Дома културе из Бруса.[6] Сарађивао је са алексиначким Театром 91, где је 2009. режирао комад Сироти мали хрчки, а наредне године играо је главну улогу у представи Доктор шустер.[7] Током своје позоришне каријере добио је велики број награда, међу којима и награду за животно дело на 27. Нушићевим данима у Смедереву, 2010. године.[8][9][10]

Своју најпознатију телевизијску улогу остварио је у серији сценаристе и редитеља Радоша Бајића, Село гори, а баба се чешља, где је тумачио улогу Митра из Дубича.[11] У великом броју сцена из те серије појављивао се заједно са Милорадом Мандићем Мандом, са којим је нешто касније играо и у представи Пут око света.[12] Улогу у том и комаду Дундо Мароје напустио је из личних разлога.[13][14] Последњу филмску улогу одиграо је у наслову Горана Ерчевића Клевета из 2012. године, рађеном по истинитом догађају у селу Лаћислед код Александровца.[15] Завршна шеста сезона серије Село гори, а баба се чешља приказивана је од јесени 2016. до православног Божића 2017. године. Милија Вуковић се појавио у епизоди Плотун.[16] У марту 2018. додељена му је награда „Витез од чарапаније”.[17]

Преминуо је 16. априла 2020. године, после дуге и тешке болести,[18] а сахрањен наредног дана на крушевачком Новом гробљу.[19][20][21] Због ванредног стања у Републици Србији, изазваног пандемијом вируса корона, комеморација је одложена за наредну сезону.[22]

Улоге уреди

Позоришне представе уреди

  • Зона Замфирова (1973) — Мане кујунџија[23]
  • Аутобиографија (1973) — Прота[23]
  • Јелисаветини љубавни јади због молера (1973)[23]
  • Хроника о Мармеладовима (1973) — Раскољников[24]
  • Николетина Бурсаћ (1974) — Талијан[24]
  • Буба у уху (1974) — Турнел[24]
  • Такав је положај живота (1974) — Иван[24]
  • Хасанагиница (1974) — Бег Пинторовић[25]
  • У агонији (1975) — Др Крижовец[25]
  • Суђење Светозару Марковићу (1975) — Димитрије Стојковић[25]
  • Концерт за виолину и оркестар [ Неточка Незванова ] (1975) — Јегор[25]
  • Ивкова слава (1975) — Калча[26]
  • Трамвај звани жеља (1976) — Ковалски[26]
  • Чудо у Шаргану (1976) — Ставра[27]
  • Азуса (1976) — Плави Морфан[27]
  • Лажа и паралажа (1977, 2006) — Марко Вујић[27][28][29]
  • Радован III (1977) — Јеленче[27]
  • Летећа дружина Краљевић Марко (1977) — Краљ Вукашин, Краљевић Марко[30]
  • Краљ Бетајнове (1978) — Макс[30]
  • Камед за под главу (1978) — Новак[30]
  • Тамо иза зелене стене (1978) — Јанко[30]
  • Дундо Мароје (1978) — Помет[31]
  • Буна на дахије (1978) — Старац Фочо[31]
  • Покојник (1979) — Спасоје Благојевић[31]
  • Арсеник и старе чипке (1979) — Поручник Руни[31]
  • Барске даме (1979) — Врдумс[31]
  • Кад се сунце рађа над Багдалом (1979) — Митке (Коштана)[32]
  • Игре и надигравања (1979) — Димитрије[32]
  • Суд (1980) — Војвода Дамњан[32]
  • Дубоко плаво море (1980) — Милер[32]
  • Сабља димискија (1980) — Газда Рођа[32]
  • Спортинг лајф (1980) — Грбић[33]
  • У Тополи вашар (1981) — Дича[33]
  • У логору (1981) — Кадет Хорват[33]
  • Коштана (1981) — Митке[34]
  • Женидба (1982) — Жевакин[34]
  • Балада о труби и облаку (1982) — Петар Мајцен, писац[34]
  • Чиновничка комедија (1982) — чиновник / општински службеник[35]
  • Лажди пажди (1982)[35]
  • Кротка (1983) — Лихвар[35]
  • Обешењак или довиђења, друже, довиђења (1983) — Обешењак[35]
  • Таоци (1983) — Михајло Живић[35]
  • Балкански шпијун (1983) — Илија Чворовић[36]
  • Војник од чоколаде (1984) — Швајцарац[36]
  • Кључ од шуме (1984) — Чика I[36]
  • Сумњиво лице (1984) — Милисав[37]
  • Клопка (1984) — Сидни Брул[37]
  • Мрешћење шарана (1985) — Васа Вучуровић[37]
  • Подвала (1985) — Неша Зелембаћ[37]
  • Шовинистичка фарса (1985) — Слободан Михајловић[38]
  • Пинокио (1985) — Ђепето[38]
  • Ожалошћена породица (1986) — Агатон Арсић[38]
  • Крај викенда (1986) — Он[38]
  • Српски ревизор (1986) — Управник болнице[39]
  • Комунистички рај (Народно позориште Ужице, 1986)[40]
  • Вуков тестамент (1987) — Вук Стефановић Караџић[39]
  • Клаустрофобична комедија (1988) — Вуле милиционер[41]
  • Представа „Хамлета” у селу Мрдуша Доња (1988) — Мате Букарица[41]
  • Браћа по оружју (1988) — Милорад Тимарац[42]
  • Лазар, велики кнез (1989) — Вук Бранковић[41]
  • Чаробњак из Оза (1989) — Чаробњак[41]
  • Девета дефанзива (1990) — Боривој Чепевић[43]
  • Бела бајка (1991) — Господар хиљаду ирваса[44]
  • Генерали или сродство по оружју (1991) — Ђорђије Његован[44]
  • Жак или покорност (1992) — Роберт - отац[44]
  • Ђенерал Милан Ђ. Недић (1992) — официр[45]
  • Шумски рај (1993) — Костић, народни посланик новог кова[45]
  • Богаљ (1993) — управник[45]
  • Лутам још витак (1993)[46]
  • Волпоне или писац (1994) — Волпоне[46]
  • Њујорк, прича са источне стране (1994) — Виктор[47]
  • Шума (1995) — Восмибратов[48]
  • Мирандолина (1995) — Маркиз од Форлипополија[47]
  • Дервиш и смрт (1995, 2003) — Ахмед Нурудин[49][50]
  • Тајни пламен (1996) — Директор[51]
  • Путовање господина Перишона (1996) — командант Матије[52]
  • Јаје (1996)[53]
  • Дон Жуан (1997) — Дон Луј[54]
  • Хасанагиница (1997) — Ефендија Јусуф[55]
  • Ћелава певачица (1997) — Ватрогасни капетан[56]
  • Отмица и вазнесење (1999) — Еврем Чехајић[57]
  • Проклета авлија (1999) — Фра Петар[58]
  • Повратак (Народно позориште Ужице, 2000)[59]
  • Комшије су криве (Позориште Славија, 2000)[60]
  • Пацоловац (2001) — Градоначелник[61]
  • Корени (2001) — Аћим Катић[10]
  • Полонеза Огињског — Сергеј (Народно позориште Ниш, 2001, у алтернацији са Петром Антићем)[62]
  • Милош ВеликиНићифор Нинковић (Књажевско-српски театар, 2004)[63]
  • Је ли било кнежеве вечере? — Господин Михајловић (Народно позориште Ниш, 2004)[64]
  • Господин фока (Краљевачко позориште, 2003) — Самац[65][66]
  • Сумњиво лице (2004) — Жика[67]
  • Трвђава (2008) — Шехага Сочо[68][69]
  • Свет (2008) — Тома Милентијевић[70]
  • Запечатићемо вас (2009) — глас[71]
  • Дундо Мароје (2009—2011) — Дундо Мароје[14][70]
  • Запечатићемо вас (2009) — глас[72]
  • Пут око света (2010—2011) — Човек с ногом[13][14][73]
  • Доктор шустер („Театар 91” Алексинац, 2010)[7]
  • Иза решетака (2011) — Илија Дабић[74][75][76]
  • Пурпурно острво — Сизи Бузи други, Бели Арапин, Властодржац острва (у алтернацији са Зораном Карајићем, 2012)[77]
  • Ваљевска болница (2016) — Војвода Живојин Мишић[78]

Филмографија уреди

Год. Назив Улога
1987. Лагер Ниш Марко
1988. Кућа поред пруге судија
1988. Нека чудна земља стари шеф полиције
1994—1996. Срећни људи (серија) доктор Крсмановић
2004. Скела (ТВ филм) Партијац
2006—2007. Љубав, навика, паника (серија) начелник
2006—2007. Агенција за СИС (серија) Мика
2008—2016. Село гори, а баба се чешља (серија) Митар из Дубича
2009. Село гори... и тако Митар из Дубича
2010. Куку, Васа (серија)
2011. Нова Година у Петловцу (ТВ филм) Митар из Дубича
2012. Клевета

Референце уреди

  1. ^ „Преминуо Милија Вуковић, доајен српског глумишта и дугогодишњи првак драме Крушевачког позоришта”. Радио-телевизија Крушевац. 16. 4. 2020. Архивирано из оригинала 16. 04. 2020. г. Приступљено 16. 4. 2020. 
  2. ^ Ćirić, Sonja (26. 2. 2002). „Eto meni tridesete u pozorištu” (PDF). Лудус, број 92. стр. 11. Приступљено 21. 5. 2021. 
  3. ^ Stanković, Brankica (5. 2. 2019). „MILIJA VUKOVIĆ BEZ DLAKE NA JEZIKU: “Ne pamtim da je Gašić došao na neku predstavu u pozorištu!. krusevacpress.com. Архивирано из оригинала 14. 02. 2019. г. Приступљено 16. 4. 2020. 
  4. ^ Petrović, Miloš. Đorđević, Teodora, ур. „Kruševačko pozorište 1969-1996.”. Крушевачко позориште. slikekrusevca.com. Архивирано из оригинала 05. 01. 2014. г. Приступљено 2. 10. 2019. 
  5. ^ „Srećni ljudi”. tvnovele@darkbb.com. 4. 8. 2012. Архивирано из оригинала 16. 04. 2020. г. Приступљено 16. 4. 2020. 
  6. ^ Мирковић, Милосав Буца (2. 12. 1999). „Из историје ФЕДРАРА - Милосав Буца Мирковић о ФЕДРАРУ 1999.”. федраро.срб. Архивирано из оригинала 16. 04. 2020. г. Приступљено 23. 5. 2017. 
  7. ^ а б Миљковић, Нинослав (16. 4. 2020). „Ин мемориам Милија Вуковић: Ово ће се дуго памтити „Фик и готово. alpress.rs. Архивирано из оригинала 18. 04. 2020. г. Приступљено 18. 4. 2020. 
  8. ^ „27. Нушићеви дани”. Центар за културу Смедерево. 2010. Архивирано из оригинала 17. 09. 2019. г. Приступљено 16. 4. 2020. 
  9. ^ Pešić, Milosav Slavko (9. 4. 2010). „Ko je Milija Vuković, dobitnik nagrade za životno delo”. sdcafe.rs. Архивирано из оригинала 16. 04. 2020. г. Приступљено 16. 4. 2020. 
  10. ^ а б Станковић, Раде (7. 5. 2010). „Дервиши никада не вичу”. Политика. Архивирано из оригинала 16. 04. 2020. г. Приступљено 16. 4. 2020. 
  11. ^ Šarić, Maja (19. 11. 2016). „SAVLADAO TREMU Mitar iz "Selo gori": Plašio sam se uloge, ali Bajić mi je pomogao”. Блиц. Архивирано из оригинала 19. 11. 2016. г. Приступљено 16. 4. 2020. 
  12. ^ Ivanović, Miloš (17. 6. 2016). „Kruševac tuguje za svojim Vitezom od Čarapanije”. topnovosti.rs. Архивирано из оригинала 17. 09. 2019. г. Приступљено 18. 4. 2020. 
  13. ^ а б Б, М. (17. 3. 2011). „Крушевачко позориште гостује 26. марта са комедијом “Пут око света. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала 21. 09. 2019. г. Приступљено 16. 4. 2020. 
  14. ^ а б в Kerenac, Vesna (мај 2014). „Godišnjak pozorišta Srbije 2012/2013.” (PDF). Стеријино позорје. стр. 98—102. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 07. 2019. г. Приступљено 16. 4. 2020. 
  15. ^ Obradović, Ljuba (1. 10. 2012). „Филм Клевета у Биоскопу Крушевац”. Културни центар Крушевац. Архивирано из оригинала 16. 04. 2020. г. Приступљено 16. 4. 2020. 
  16. ^ „Село гори, а баба се чешља - до 101 епизоде”. Радио-телевизија Србије. 27. 9. 2016. Архивирано из оригинала 30. 09. 2016. г. Приступљено 16. 4. 2020. 
  17. ^ „Milija Vuković “Vitez od Čarapanije”, Dragiši Pavloviću – Rasinskom nagrada za životno delo”. krusevac.link. 22. 3. 2018. Архивирано из оригинала 17. 09. 2019. г. Приступљено 16. 4. 2020. 
  18. ^ Vojvodić, Miljana (16. 4. 2020). „Kolege zatečene smrću Milije Vukovića: Dugo se borio s bolešću”. Нова С. Архивирано из оригинала 19. 04. 2020. г. Приступљено 19. 4. 2020. 
  19. ^ „Преминуо Милија Вуковић, првак драме Крушевачког позоришта”. Крушевачко позориште. Радио-телевизија Србије. 16. 4. 2020. Архивирано из оригинала 16. 04. 2020. г. Приступљено 16. 4. 2020. 
  20. ^ Vujović, Milica (16. 4. 2020). „PREMINUO MITAR IZ SERIJE SELO GORI A BABA SE ČEŠLJA: Legenda Kruševca Milija Vuković izgubio bitku sa teškom BOLEŠĆU”. Курир. Архивирано из оригинала 16. 04. 2020. г. Приступљено 16. 4. 2020. 
  21. ^ Jakovljević, Marija (16. 4. 2020). „Preminuo glumac Milija Vuković”. Нова С. Архивирано из оригинала 16. 04. 2020. г. Приступљено 16. 4. 2020. 
  22. ^ „Ин мемориам | Милија Вуковић”. Крушевачко позориште. 16. 4. 2020. Архивирано из оригинала 16. 04. 2020. г. Приступљено 16. 4. 2020. 
  23. ^ а б в „Sezona 1972/73.”. Крушевачко позориште. Архивирано из оригинала 6. 6. 2007. г. Приступљено 18. 4. 2020. 
  24. ^ а б в г „Sezona 1973/74.”. Крушевачко позориште. Архивирано из оригинала 6. 6. 2007. г. Приступљено 18. 4. 2020. 
  25. ^ а б в г „Sezona 1974/75.”. Крушевачко позориште. Архивирано из оригинала 6. 6. 2007. г. Приступљено 18. 4. 2020. 
  26. ^ а б „Sezona 1975/76.”. Крушевачко позориште. Архивирано из оригинала 6. 6. 2007. г. Приступљено 18. 4. 2020. 
  27. ^ а б в г „Sezona 1976/77.”. Крушевачко позориште. Архивирано из оригинала 6. 6. 2007. г. Приступљено 18. 4. 2020. 
  28. ^ „Laža i paralaža”. Крушевачко позориште. 14. 2. 2006. Архивирано из оригинала 2. 7. 2007. г. Приступљено 18. 4. 2020. 
  29. ^ Levakov, Biljana; Kerenac, Vesna; Vračar, Milan (јун 2007). „Godišnjak pozorišta Srbije 2005/2006.” (PDF). Стеријино позорје. стр. 107—109. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 07. 2019. г. Приступљено 18. 4. 2020. 
  30. ^ а б в г „Sezona 1977/78.”. Крушевачко позориште. Архивирано из оригинала 6. 6. 2007. г. Приступљено 18. 4. 2020. 
  31. ^ а б в г д „Sezona 1978/79.”. Крушевачко позориште. Архивирано из оригинала 6. 6. 2007. г. Приступљено 18. 4. 2020. 
  32. ^ а б в г д „Sezona 1979/80.”. Крушевачко позориште. Архивирано из оригинала 6. 6. 2007. г. Приступљено 18. 4. 2020. 
  33. ^ а б в „Sezona 1980/81.”. Крушевачко позориште. Архивирано из оригинала 6. 6. 2007. г. Приступљено 18. 4. 2020. 
  34. ^ а б в „Sezona 1981/82.”. Крушевачко позориште. Архивирано из оригинала 6. 6. 2007. г. Приступљено 18. 4. 2020. 
  35. ^ а б в г д „Sezona 1982/83.”. Крушевачко позориште. Архивирано из оригинала 6. 6. 2007. г. Приступљено 18. 4. 2020. 
  36. ^ а б в „Sezona 1983/84.”. Крушевачко позориште. Архивирано из оригинала 6. 6. 2007. г. Приступљено 18. 4. 2020. 
  37. ^ а б в г „Sezona 1984/85.”. Крушевачко позориште. Архивирано из оригинала 6. 6. 2007. г. Приступљено 18. 4. 2020. 
  38. ^ а б в г „Sezona 1985/86.”. Крушевачко позориште. Архивирано из оригинала 6. 6. 2007. г. Приступљено 18. 4. 2020. 
  39. ^ а б „Sezona 1986/87.”. Крушевачко позориште. Архивирано из оригинала 6. 6. 2007. г. Приступљено 18. 4. 2020. 
  40. ^ „Komunistički raj”. Народно позориште Ужице, званична презентација. 8. 12. 1986. Архивирано из оригинала 10. 12. 2020. г. Приступљено 10. 12. 2020. 
  41. ^ а б в г „Sezona 1987/88.”. Крушевачко позориште. Архивирано из оригинала 6. 6. 2007. г. Приступљено 18. 4. 2020. 
  42. ^ „Braća po oružju”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 10. 12. 2020. 
  43. ^ „Sezona 1989/90.”. Крушевачко позориште. Архивирано из оригинала 6. 6. 2007. г. Приступљено 18. 4. 2020. 
  44. ^ а б в „Sezona 1991/92.”. Крушевачко позориште. Архивирано из оригинала 6. 6. 2007. г. Приступљено 18. 4. 2020. 
  45. ^ а б в „Sezona 1992/93.”. Крушевачко позориште. Архивирано из оригинала 6. 6. 2007. г. Приступљено 18. 4. 2020. 
  46. ^ а б „Sezona 1993/94.”. Крушевачко позориште. Архивирано из оригинала 6. 6. 2007. г. Приступљено 18. 4. 2020. 
  47. ^ а б „Sezona 1994/95.”. Крушевачко позориште. Архивирано из оригинала 7. 6. 2007. г. Приступљено 18. 4. 2020. 
  48. ^ „ŠUMA – Kruševačko pozorište, Kruševac (1996)”. Радио-телевизија Србије. Јутјуб. 13. 10. 2017. Приступљено 18. 4. 2020. 
  49. ^ Rizinger, Ivan St. (10. 8. 2018). „"Derviš i smrt" Kruševačkog pozorišta (1996)”. restoranbagdala.com. Архивирано из оригинала 21. 09. 2019. г. Приступљено 18. 4. 2020. 
  50. ^ „Derviš i smrt”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 10. 12. 2020. 
  51. ^ „TAJNI PLAMEN – Kruševačko pozorište, Kruševac (1996)”. Радио-телевизија Србије. Јутјуб. 10. 10. 2017. Приступљено 10. 12. 2020. 
  52. ^ „Putovanje gospodina Perišona”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 10. 12. 2020. 
  53. ^ „Jaje”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 10. 12. 2020. 
  54. ^ „Don Žuan”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 10. 12. 2020. 
  55. ^ „Hasanaginica”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 10. 12. 2020. 
  56. ^ „Ćelava pevačica”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 10. 12. 2020. 
  57. ^ „Otmica i vaznesenje”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 10. 12. 2020. 
  58. ^ „Проклета авлија”. Крушевачко позориште. 18. 12. 2007. Архивирано из оригинала 18. 04. 2020. г. Приступљено 18. 4. 2020. 
  59. ^ „Povratak”. Народно позориште Ужице, званична презентација. 23. 5. 2000. Архивирано из оригинала 18. 02. 2020. г. Приступљено 10. 12. 2020. 
  60. ^ „Komšije su krive”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 10. 12. 2020. 
  61. ^ „Pacolovac”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 10. 12. 2020. 
  62. ^ „Poloneza Oginjskog”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 10. 12. 2020. 
  63. ^ „Miloš Veliki”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 10. 12. 2020. 
  64. ^ Ž, M. (27. 2. 2004). „Odgovor na Gazimestansku pomamu”. Глас јавности. Приступљено 10. 12. 2020. 
  65. ^ Milosavljević, Bojana (21. 2. 2003). „“Gospodin Foka” na sceni”. Ибарске новости. kraljevo.com. Архивирано из оригинала 16. 04. 2020. г. Приступљено 16. 4. 2020. 
  66. ^ Milosavljević, Bojana (18. 4. 2003). „Premijera drame „Gospodin Foka. Ибарске новости. kraljevo.com. Архивирано из оригинала 10. 01. 2006. г. Приступљено 16. 4. 2020. 
  67. ^ „Sumnjivo lice”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 10. 12. 2020. 
  68. ^ „Tvrđava”. Крушевачко позориште. 19. 1. 2008. Архивирано из оригинала 27. 5. 2008. г. Приступљено 18. 4. 2020. 
  69. ^ Levakov, Biljana; Kerenac, Vesna (мај 2009). „Godišnjak pozorišta Srbije 2007/2008.” (PDF). Стеријино позорје. стр. 92—94. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 05. 2019. г. Приступљено 18. 4. 2020. 
  70. ^ а б Markovinović, Mirjana; Kerenac, Vesna (мај 2010). „Godišnjak pozorišta Srbije 2008/2009.” (PDF). Стеријино позорје. стр. 99—101. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 07. 2019. г. Приступљено 18. 4. 2020. 
  71. ^ „Zapečatićemo vas”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 10. 12. 2020. 
  72. ^ Markovinović, Nina; Kerenac, Vesna (мај 2011). „Godišnjak pozorišta Srbije 2009/2010.” (PDF). Стеријино позорје. стр. 100—102. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 05. 2019. г. Приступљено 18. 4. 2020. 
  73. ^ Markovinović, Nina; Kerenac, Vesna (мај 2012). „Godišnjak pozorišta Srbije 2010/2011.” (PDF). Стеријино позорје. стр. 107—110. Архивирано (PDF) из оригинала 17. 6. 2019. г. Приступљено 18. 4. 2020. 
  74. ^ „Иза решетака”. Крушевачко позориште. Архивирано из оригинала 18. 04. 2020. г. Приступљено 6. 10. 2019. 
  75. ^ „"Иза решетака" у Крушевцу”. Радио-телевизија Србије. 14. 11. 2011. Архивирано из оригинала 21. 09. 2019. г. Приступљено 18. 4. 2020. 
  76. ^ Markovinović, Nina; Kerenac, Vesna (мај 2013). „Godišnjak pozorišta Srbije 2011/2012.” (PDF). Стеријино позорје. стр. 100—103. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 07. 2019. г. Приступљено 18. 4. 2020. 
  77. ^ „Purpurno ostrvo”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 10. 12. 2020. 
  78. ^ „Valjevska bolnica”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 10. 12. 2020. 

Спољашње везе уреди