Михаило Кантакузин Шејтаноглу
Михаило Кантакузин (грч. Μιχαήλ Καντακουζηνός) био је утицајни османски великаш, близак великом везиру Соколовићу. Добио је османски надимак Шејтаноглу (син шејтана (ђавола)),[1] због интрига и утицаја које су постојале на османском двору за време владавине Сулејмана Величанственог и већег дела ере Селима II.[1]
| Михаило Кантакузин | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1525. |
| Место рођења | Константинопољ, Османско царство |
| Датум смрти | 3. март 1578. (67/68 год.) |
| Место смрти | Поморије, Османско царство |
| Породица | |
| Потомство | три сина и две ћерке – спасени |
| Наследник | Кантакузини у Влашкој, Молдавији и Русији |
Он је такође заслужан за признање Московске патријаршије и царске титуле Ивану Грозном. Био је рођак првог руског цара.
Био је архонт Константинопоља. На своја писма је стављао печат (византијског) двоглавог орла.[2] Можда је био најбогатији човек у Османском царству.
Обешен је на улазу његове палате у селу Анхиалу[1][3][4] 3. марта 1578. по налогу султана Мурата III.
Тачно 3 века након што је обешен, према Санстефанском споразуму, Србија је постала независна држава. У руској класичној литератури његов уметнички лик је поново „оживио“ Павел Смердјаков у роману Браћа Карамазови.
Види још уреди
Извори уреди
- ^ а б в Finlay 1856, стр. 188–189.
- ^ Iorga 1935, стр. 116.
- ^ Braudel 1995, стр. 696.
- ^ Iorga 1935, стр. 117.
Литература уреди
- буг. Стефан Герлах. Дневник на едно пътуване до Османската порта в Цариград (1573-1578)
- Ницов, Димитър (2014). ЗА ПРОИЗХОДА НА МИХАИЛ КАНТАКУЗИН (? - 1577) (PDF).
- Finlay, George (1856). The History of Greece under Othoman and Venetian Domination. Edinburgh and London: William Blackwood and Sons.
- Iorga, Nicolae (1935). Byzance après Byzance (на језику: French). Bucharest: Editions de l'Institut d'études byzantines. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 7. 3. 2020.
- Braudel, Fernand (1995). The Mediterranean and the Mediterranean World in the Age of Philip II, Volume II
. Berkeley and Los Angeles: University of California Press. ISBN 0-520-20330-5.
