Википедија

Морски лептир

Морски лептири, научни назив Thecosomata (thecosomes,[1] "кућиште/тело шкољке"[2]), таксономски су подред малих пелагичних пливајућих морских пужева. То су холопланктонски опистобрански гастроподи мекушци у неформалној групи Opisthobranchia. Укључују неке од најбројнијих врста гастропода на свету.[3]

Морски лептири
Временски распон: Late Paleocene–recent
недефинисани морски лептир
Limacina helicina
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Mollusca
Класа: Gastropoda
Кладус: Heterobranchia
Кладус: Euthyneura
Кладус: Euopisthobranchia
Кладус: Thecosomata
Анри Мари Дикроте де Бланвил, 1824
Families

Limacinidae
Cavoliniidae
Clioidae
Creseidae
Cuvierinidae
Praecuvierinidae
Peraclididae
Cymbuliidae
Desmopteridae

Заједно са својом сестринском групом, Gymnosomata, ова група је укључена у птероподе. Ваљаност ове кладе није једногласно утврђена; недавни молекуларни докази указују на то да би таксон требало да поново да се уведе.[4] Већина Thecosomata има калцификовану љуску, док зреле Gymnosomata немају.[5]

Морфологија уреди

 
Псеудошкољка морског лептира

Ови пужеви слободно плутају и пливају у води, а носе се заједно са струјама. То је довело до бројних прилагођавања у њиховим телима. Љуска и шкрге су нестали у неколико породица. Њихово стопало попримило је облик два криласта режња или параподије, који спорим покретима махања покрећу животињу кроз море. Тешко их је уочити, јер је љуска (када је присутна) углавном безбојна, врло крхка и обично мања од 1 cm дужине. Иако је њихова љуска можда толико фина да је провидна, ипак је кречњачка;[6] њихове љуске су обострано симетричне и могу се веома разликовати по облику: намотане, игласте, троугласте, глобулозне.

Љуска је присутна у свим фазама животног циклуса Cavolinioidea (euthecosomata), док код Cymbulioidea (pseudothecosomata), одрасле Peraclididae носе љуске, Cymbuliidae одбацују љуске ларви и развијају хрскавичаву псеудошкољку у одраслој доби, а одраслим Desmopteridaen недостаје чврста структура.

Понашање уреди

Thecosomata имају параподије сличне крилима да би "летели" кроз воду. [7] [8] Они су холопланктонски; то јест, они проводе цео свој живот у планктонском облику, уместо да буду само планктонски током ларвалне фазе, као што је чешћи случај у многим морским гастроподима, чије су величине ларве део меропланктона.

Мало се зна о понашању морских лептира, али познато је да имају посебан начин храњења. С времена на време, они само плутају, окренути вентралном страном ка горе, са струјама. Углавном се пасивно хранепланктонима, али понекад могу бити и активни. Они су углавном биљоједи,[9] хране се кроз слузну мрежу[10] која може бити и до 5 cm ширине, много пута већа од њих самих. Ако их узнемире, напуштају мрежу и полако се одмичу. Приликом спуштања у дубљу воду држе крила подигнута. Понекад се роје у великом броју и могу се наћи испрани у наносима, посебно дуж обале источне Аустралије.

Дистрибуција уреди

Морски лептири су најчешћи (у погледу разноликости, богатства врста и обиља) у првих 25 м океана и постају ређи на већим дубинама.[11] Мигрирају вертикално из дана у ноћ, па се структура заједнице мења током 24-часовног циклуса; током дана многи се организми склањају на дубине воде веће од 100 м.[11] Они се могу наћи од тропских предела[11] до полова.[10]

Сваког дана, вертикално мигрирају у воденом ступцу, пратећи свој планктонски плен. Ноћу лове на површини и ујутру се враћају у дубљу воду.[12]

Фосилни запис уреди

Ово је, геолошки гледано, прилично млада група, која је еволуирала из касног палеоцена у ери кенозоика.[13]

Група је представљена у фосилним записима из љуштура оних група унутар кладе које су минерализоване.[14] [15] Ове љуске значајно доприносе карбонатном циклусу, чинећи чак 12% глобалног тока карбоната.[9] Међутим, ниска стабилност њихових арагонитских љуски значи да се мало њих сачува у седиментима, који су у плићим водама тропских океана.[9]

Значај у ланцу исхране уреди

Ова створења, од величине сочива до поморанџе, једу разне морске врсте, укључујући велики број риба које заузврат конзумирају пингвини и поларни медведи. Морски лептири чине једини извор хране својих рођака, Gymnosomata.[10] Конзумирају их и морске птице, китови и комерцијално важне рибе. Међутим, рибе могу добити „црна црева“, што их чини нејестивим ако морске лептире конзумирају у великим количинама.[1]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б Lalli, Carol M; Gilmer, Ronald W (1989). Pelagic snails: the biology of holoplanktonic gastropod mollusks. ISBN 978-0-8047-1490-7. 
  2. ^ „theco-”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.) Sub-entry: "thecoˈsomate, thecoˈsomatous adjs. [Gr. σῶµα body], belonging to the Thecosomata"
  3. ^ Lalli, Carol M; Gilmer, Ronald W (1989). Pelagic snails: the biology of holoplanktonic gastropod mollusks. ISBN 978-0-8047-1490-7. 
  4. ^ Klussmann-Kolb, A.; Dinapoli, A. (2006). „Systematic position of the pelagic Thecosomata and Gymnosomata within Opisthobranchia (Mollusca, Gastropoda) - revival of the Pteropoda”. Journal of Zoological Systematics and Evolutionary Research. 44 (2): 118. doi:10.1111/j.1439-0469.2006.00351.x. 
  5. ^ Hunt, B. P. V.; Pakhomov, E. A.; Hosie, G. W.; Siegel, V.; Ward, P.; Bernard, K. (2008). „Pteropods in Southern Ocean ecosystems”. Progress in Oceanography. 78 (3): 193. doi:10.1016/j.pocean.2008.06.001. 
  6. ^ Comeau, S.; Gorsky, G.; Jeffree, R.; Teyssié, J. -L.; Gattuso, J. -P. (2009). „Impact of ocean acidification on a key Arctic pelagic mollusc (Limacina helicina)”. Biogeosciences. 6 (9): 1877. doi:10.5194/bg-6-1877-2009  . 
  7. ^ Seibel, B. A.; Dymowska, A.; Rosenthal, J. (2007). „Metabolic temperature compensation and coevolution of locomotory performance in pteropod molluscs”. Integrative and Comparative Biology. 47 (6): 880—891. PMID 21669767. doi:10.1093/icb/icm089  . 
  8. ^ Murphy, D.; Adhikari, D.; Webster, D.; Yen, J. (2016). „Underwater flight by the planktonic sea butterfly”. Journal of Experimental Biology. 219 (4): 535—543. PMID 26889002. doi:10.1242/jeb.129205  . 
  9. ^ а б в Hunt, B. P. V.; Pakhomov, E. A.; Hosie, G. W.; Siegel, V.; Ward, P.; Bernard, K. (2008). „Pteropods in Southern Ocean ecosystems”. Progress in Oceanography. 78 (3): 193. doi:10.1016/j.pocean.2008.06.001. 
  10. ^ а б в Seibel, B. A.; Dymowska, A.; Rosenthal, J. (2007). „Metabolic temperature compensation and coevolution of locomotory performance in pteropod molluscs”. Integrative and Comparative Biology. 47 (6): 880—891. PMID 21669767. doi:10.1093/icb/icm089  . 
  11. ^ а б в Parra-Flores, A; Gasca, R (2009). „Distribution of pteropods (Mollusca: Gastropoda: Thecosomata) in surface waters (0–100 m) of the Western Caribbean Sea (winter, 2007)”. Revista de Biología Marina y Oceanografía. 44 wrong (3): 647—662. doi:10.4067/s0718-19572009000300011  . 
  12. ^ „Sea Butterfly”. Our Breathing Planet. Архивирано из оригинала 12. 10. 2016. г. Приступљено 12. 10. 2016. 
  13. ^ Bé, A.W.H.; Gilmer, R.W. (1977). Ramsey, A.T.S., ур. „A zoogeographic and taxonomic review of euthecosomatous pteropoda”. Oceanic Micropaleontology. Academic Press. 1: 733—808. 
  14. ^ Janssen, AW (2008). „Heliconoides linneensis sp. nov., a new holoplanktonic gastropod (Mollusca, Thecosomata) from the Late Oligocene of the Aquitaine Basin (France, Landes)”. Zoologische Mededelingen. 82 (9): 69—72. 
  15. ^ Lokho, K; Kumar, K (2008). „Fossil pteropods (Thecosomata, holoplanktonic Mollusca) from the Eocene of Assam-Arakan Basin, northeastern India”. Current Science. 94 (5): 647—652. 

Литература уреди

  • A.W.H. Bé and R.W. Gilmer. 1977. A zoogeographic and taxonomic review of euthecosomatous pteropoda. pp. 733–808 In: Oceanic Micropaleontology, Vol. 1. A.T.S. Ramsey (ed.). Academic Press, London.
  • S. van der Spoel, 1967. Euthecosomata, a group with remarkable developmental stages (Gastropoda, Pteropoda). Gorinchem (J. Noorduijn) (thesis University of Amsterdam):375 pp., 17 tabs, 366 figs
  • S. van der Spoel, 1976. Pseudothecosomata, Gymnosomata and Heteropoda (Gastropoda). Utrecht (Bohn, Scheltema & Holkema): 484 pp., 246 figs.
  • Cainozoic Research, 2(1-2): 163-170, 2003: regarding the raising of ranks.
  • „Sea Butterfly”. Our Breathing Planet. Архивирано из оригинала 12. 10. 2016. г. Приступљено 12. 10. 2016. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Морски_лептир&oldid=26944304”